Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Dec.2015, 07:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preobražaj oprezne kancelarke: Angela Merkel

Političarka poznata po odmerenom nastupu iznenadila je svet porukom "dobrodošlice izbeglicama". Nemačka liderka za tu odluku može platiti visoku političku cenu, ali će ona svakako obeležiti njenu zaostavštinu.

Dosta vremena nakon povratka s teških pregovora o trećem paketu finansijske pomoći Grčkoj, Angela Merkel se sastala s grupom đaka u Rostoku, na severu Nemačke.

Dok su kamere snimale, četrnaestogodišnja Palestinka po imenu Rem Sahvil rekla >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je Merkelovoj kako se plaši da će je vratiti u izbeglički kamp u Libanu ako molba njene porodice za azil ne bude prihvaćena. „Ne znam kakva će mi biti budućnost ako ne saznam hoću li ostati", rekla je devojčica Merkelovoj na savršenom nemačkom. „Volela bih da studiram. To je cilj koji želim da ostvarim."

Odgovor Merkelove bio je lekcija iz političke stvarnosti. „Šta da vam kažem: svi možete doći. I svi vi iz Afrike možete doći. Ali mi vas ne možemo sve primiti", rekla je ona. Sahvilova je briznula u plač. Video-snimak tog trenutka proširio se poput virusa i stvorio utisak da nemačka kancelarka može biti hladna, čak zla.

Ipak, svega nekoliko nedelja kasnije, žena koja nije uspela da uteši jednu izbeglicu prihvatila je na stotine hiljada njih.

Umesto da skoči i odbrani nemačke granice od talasa sirijskih izbeglica, kako su mnogi konzervativci priželjkivali, ona se obavezala da će pružiti utočište svakom ko dođe iz ratom razorene zemlje. Njena poruka „dobrodošlice izbeglicama" proširila se poput požara. Na društvenim mrežama Sirijci su razmenjivali slike Angele Merkel propraćene rečima „volimo te". Nastala je čitava euforija, a Nemci su pohitali da pomognu talasu izbeglica.

Za nekoliko nedelja Merkelova se u očima sveta i svojih sugrađana preobrazila. Oprezna kancelarka, koja Nemačku već čitavu deceniju vodi korak po korak, sad je nestala, a zamenila ju je političarka odvažnih uverenja. Bilo je to veliko kockanje, ali još nije jasno hoće li se ono isplatiti.

Međutim, ako se isplati, ono će učvrstiti njen ugled kao jednog od najboljih kancelara u istoriji Nemačke. Otvorivši vrata Evrope izbeglicama kojih ima preko milion i koji su uglavnom muslimani, Merkelova će za sobom ostaviti zaveštanje koje će biti trajno koliko i zaveštanje njenog mentora, nekadašnjeg kancelara Helmuta Kola, koji je zaslužan za ujedinjenje Nemačke i rođenje evra. Zbog toga je Fajnenšel tajms Angelu Merkel proglasio za ličnost 2015. godine.

Veliki deo početne dobre volje već se istrošio i ona je danas izložena oštrim kritikama u vlastitoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) zato što je reci izbeglica dozvolila da dođu u Nemačku. Jens Špan, zamenik ministra finansija, kaže: „Preživljavamo remećenje naše države".

Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, Merkelovu je uporedio s „neopreznom skijašicom" koja reskira da izazove „lavinu". Zašto bi političarka, koja je poznata kao oprezna, donela odluku koja bi je mogla progutati? Saveznici kažu da su 61-godišnju kancelarku pokretala hrišćanska načela, vera u pozitivno dejstvo migracije ‒ i strah da bi ta kriza mogla podeliti Evropu.

Za njene pristalice ona je jaka, moralna liderka u vremenu kad svetskom politikom uglavnom dominiraju kratkoročni interesi. Ali za njene kritičare ona je ishitrena, arogantna političatrka koja umišlja da je pravedna. Istina je drugačija, kaže jedan njen bliski saradnik: „Ona nije veštica koja se bavi belom magijom niti je Majka Tereza".

Premijer Mađarske Viktor Orban, glasni protivnik izbegličke politike, optužio je Angelu Merkel za „moralni imperijalizam". On je to sročio kao uvredu, ali je za kancelarku to bila nenamerna pohvala. Ona nastoji da nametne svoje vrednosti i čak je rekla ovo: „Ako sad treba da počnemo da se izvinjavamo što pružamo prijateljsku ruku u hitnim situacijama, onda ovo nije moja zemlja".

Odmereni koraci

Biografi korene njene čuvene razboritosti nalaze u njenom vaspitanju u komunističkoj istočnoj Nemačkoj kad je njen otac, luteranski sveštenik, decu podsticao da razmišljaju slobodno, ali da mišljenje zadrže za sebe. „Naučiti kako da nešto zadržite za sebe bila je velika prednost u Demokratskoj Republici Nemačkoj", rekla je jednom prilikom kancelarka.

Ona se pridržavala pravila, vredno je učila u školi, pridružila se Slobodnoj nemačkoj omladini (mladim komunistima) i naučila ruski, za razliku od nekih studenata koji nisu savladali taj jezik u znak protesta protiv Sovijeta. U izveštaju Ministarstva za državnu bezbednost (Štazi) piše da je ona Sovjetski Savez videla kao „diktatorski", ali se oduševljavala ruskim jezikom i kulturom. Njen biograf Štefan Kornelijus piše kako veliki deo tajne u vezi s Angelom Merkel leži u činjenici da je 35 godina provela u tom „sasvim tuđem drugom svetu".

Kad je 1989. godine srušen Berlinski zid, ona nije pohitala u zapadni deo Nemačke, već je održala obećanje i prijateljicu pratila u saunu. Međutim, preko je otišla nekoliko sati kasnije, i ponovo sutradan. „Žudnju za slobodom zidovi ne mogu dugo obuzdavati", rekla je kasnije. Poput mnogih zapadnih Nemaca, ona je novootkrivenu slobodu iskoristila za putovanje jer je samo jednom putovala na Zapad kao odrasla osoba. Za razliku od drugih, nije krenula da putuje po svetu. I uvek je bila u žurbi.

Posle višegodišnjeg rada kao fizičar, ušla je u politiku. Kroz nekoliko meseci postala je glasnogovornik vlade, a ubrzo i ministarka u Kolovoj vladi. I bila je nemilosrdna: kad je izbio skandal oko finansiranja Kolove stranke, okrenula je leđa svom mentoru i preuzela njegovo mesto na čelu partije.

Kasnije je ponovo otkrila razboritost. Kandidovala se za kancelara 2005. godine, a protivnik joj je bio neomiljeni i nametnuti socijaldemokrata Gerhard Šreder. Zastupala je platformu hitnih liberalno-ekonomskih reformi ‒ i umalo izgubila. Zaklela se da više nikad neće žuriti ispred svojih glasača.

Umesto toga, povratila je moć tako što je Hrišćansko-demokratsku uniju gurnula u centar i triput pobedila na izborima. Njene reforme, kojih je bilo malo ‒ a među kojima je i važno ubrzanje postepenog napuštanja korišćenja nuklearne energije nakon nesreće u elektrani Fukušima ‒ bile su u skladu s javnim mnjenjem.

Angela Merkel je pokazala izuzetno strpljenje u rešavanju nedavne najveće pretnje evropskoj bezbednosti ‒ ponovnom uzdizanju Rusije. Satima je na ruskom razgovarala s predsednikom Vladimirom Putinom, čak i kad su ga se drugi zapadni lideri klonili zbog aneksije Krima. Ona je uspela da spreči širenje ukrajinskog sukoba i održi jedinstvo Evropske unije u primeni sankcija protiv Rusije.

Opsesivan pristup

Za vreme krize u evrozoni neumoljivim stavom prema Grčkoj i drugim prezaduženim državama podsticala je kritike iz sveta, mada je njena stranka želela da kancelarka zauzme još čvršći stav. Ona je u južnoj Evropi shvaćena kao nemilosrdni uterivač dugova, ali su veliki deo severne Evrope i nemačka javnost podržale njen stav.

Sve to vreme ona se trudila da ne poremeti ušuškan životni stil nemačkih glasača. Uveliko izbegavajući svoju liberalnu retoriku iz vremena pre 2005. godine, Angela Merkel je razvila način da umiri javnost tako što će govoriti što manje. Nastao je novi glagol: merkelovanje ‒ ništa ne uraditi, ne iznositi svoje mišljenje.

A kad nije bila na javnoj sceni, bila je neumorna i bavila se pojedinostima. Tokom krize u Ukrajini, naginjala se nad vojne karte; u slučaju Grčke izučavala je truli penzioni sistem i proučavala svako slovo zakona s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.

Njena kancelarija vrvi od zamisli koje iznosi u razgovorima ili ih zapisuje na marginama zvaničnih dokumenata. To je upravljanje od vrha nadole.

Ona drži vlast hladnokrvnošću koju je jednom prilikom primenila i na Helmuta Kola. Ove godine je sklonila odanog pomoćnika Tomasa de Mezijera kad nije uspeo da dovoljno brzo odgovori na izbegličku krizu. „Ona ume da barata političkim nožem", kaže jedan član parlamenta iz CDU.

Kancelarka je odlično obaveštena ‒ njen svakodnevni kratki izveštaj za medije ima do sto stranica ‒ i prava je intelektualka koja uživa u društvu pametnog Nila Makgregora, odlazećeg direktora Britanskog muzeja. Za pedeseti rođendan spremila je predavanje o neuronauci. Ali ona voli i lakše teme, poput britanske TV serije „Ubistva u Midsomeru".

Merkelova odmor provodi u kolibi na severiostoku Nemačke. Voli da kuva, pogotovo lokalna jela poput rolata od bifteka. Letnji godišnji odmor provodi u šetnji po Dolomitima; zimi ide na kros-kantri skijanje u Sent Moric. Prati je suprug Joakim Zauer, takođe naučnik, koga je upoznala osamdesetih godina prošlog veka. Rastala se od prvog muža Ulriha Merkela, takođe naučnika, ali je zadržala njegovo prezime.

Angela Merkel retko javno govori o veri, mada u njenoj kancelariji stoji raspeće. Međutim, napravila je izuzetak pred skupom studenata u švajcarskoj prestonici Bernu. Kad su je pitali plaši li se da će njena politika dovesti do islamizacije Evrope, zatražila je da hrišćani prestanu da krive muslimane te da pokažu snagu svojih uverenja. „Imajmo hrabrosti da kažemo kako smo mi hrišćani. Imajmo hrabrosti da kažemo kako ćemo ući u dijalog" s muslimanima.

Kancelarka je jednom prilikom kritikovala multikulturalizam. Ali ona danas veliča izbeglice, ne samo zbog njihovog ekonomskog doprinosa već i zbog njihove uloge u „obogaćivanju nemačkog kulturnog života".

Znajući da je trećina Nemaca prva ili druga generacija imigranata, ona traži da taj narod bude inkluzivniji. Tomas Šmid, politički urednik lista „Di velt", kaže kako ona traži „novu, drugačiju, živopisniju, sve manje homogenu i prilično neuglađenu republiku".

Angela Merkel bila je nadahnuta prizorom u kojem nemački dobrovoljci pomažu izbeglicama. Neki kažu da je videla priliku da Nemačka pokaže pitomije lice umesto što deli zadatke usred krize u evrozoni i da državu još više udalji od nacističke prošlosti.

Ona možda profitira i na sve većem nacionalnom poverenju koje se zasniva na udaljavanju od 1945. godine, privrednom rastu i kulturnom uspehu ‒ od organizacije Svetskog prvenstva 2006. godine do „kul" Berlina. „Mi to možemo", ponavljala je ona tokom krize, a ta rečenica je odjek Obamine rečenice „Da, možemo".

Ali kako je stabilnost Evropske unije postajala sve ugroženija, a naročito Šengenski sporazum o slobodnom kretanju, isplivao je jedan drugi motiv: zaštita jedinstva Evrope. Tokom krize u Grčkoj, Merkelova je ponavljala: „Propadne li evro, propašće i Evropa". Za izbegličku krizu je rekla: „Nije preterivanje kad se kaže da je ovaj zadatak istorijski test za Evropu".

Kao dete Demokratske Republike Nemačke ona sebe vidi kao nekog ko je iskoristio otvorenost nastalu posle okončanja hladnog rata; ona ne bi želela da sebe vidi kao kancelarku koja je svedočila nazadovanju Evropske unije. „Ona oseća kako je njena dužnost da učini da Unija funkcioniše", kaže jedan nemački diplomata. „Ako ne funkcioniše, to je onda kraj one Evrope koju poznajemo."

Berlin je svoju sve veću moć usmerio ka Evropskoj uniji, često ukorak s Parizom. Međutim, kako je Francuska slabila, a Britanija se bavi unutrašnjim pitanjima, Evropska unija više ne može ispunjavati očekivanja Nemačke.

Podela tereta

Angela Merkel nikad nije smatrala da je zatvaranje granica Nemačke pred izbeglicama praktičan potez. Graničari nikad nisu primenili silu, ali kako su onda zaustavili migrante? Jedan državni zvaničnik je rekao: „Reč je o čistoj kalkulaciji".

Merkelova je uvek išla za praktičnim rešenjima pa je uvodila strože propise o azilu i smanjivala novčana davanja. Ona traži način da izgeblice iz država koje trpe njihov najveći nalet ‒ među kojima su Grčka, Italija, Švedska i Austrija ‒ preraspodeli u druge države članice. A s Turskom se dogovara kako da obustave priliv izbeglica.

Nažalost, još nije uspela da zaustavi talas izbeglica. Poslednji izveštaji za ovu godinu pokazuju da je krajem novembra u Nemačku stiglo 965.000 izbeglica, što znači da će u tu zemlju do kraja 2015. godine doći preko milion izbeglica, što je pet puta više nego lane.

Članovi njene Hrišćansko-demokratske unije kažu kako će ona za svega nekoliko nedelja morati da promeni strategiju. Podrška tom partijskom bloku malo je pala, dok bi konzervativna partija Alternativa za Nemačku, da su danas izbori, dobila oko osam odsto glasova. Partija Angele Merkel ne planira da je zameni, ali mnogi žele promene poput kontrole na granici i izbegličkih kvota. „Merkelova ima srce, ali nema plan", kaže Šreder.

U privatnim krugovima kritika je mnogo stroža. Član parlamenta iz CDU kaže: „Možda se... umorila posle deset godina. Možda misli da će, ako promeni kurs, suštinski oslabiti. Možda ne želi da prizna da greši".

Šmid kaže da mesto Merkelove u istoriji zavisi od izbegličke krize. Ako je reši, „biće velika kancelarka". Ako njeni napori budu bezuspešni, „biće upamćena kao osoba koja je deset godina upravljala krizom".

To je potcenjivanje njenog uticaja. Njen odgovor na izbegličku krizu duboko je potresao Evropu. Nemačka više nikad neće biti ista. Bilo to dobro ili loše, oprezna Angela Merkel odvažno preobražava ceo kontinent. Čak i ako ne uspe, ostavila je neizbrisiv trag.

„Ona preobražava Nemačku u novu, drugačiju, živopisniju, manje homogenu i prilično neuglađenu republiku."

Prevela Jelena Milojković

Copyright The Financial Times Limited 2015

(c) 2015 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujmo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine sa londonskim Financial Timesom

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...