Izvor: Politika, 21.Feb.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik po meri Merkelove
Nijedan od predloženih kandidata za predsednika Nemačke nije ispoljio toliku naklonost ka konzervativizmu kao Joahim Gauk
Dan posle proglašenja Joahima Gauka za zajedničkog predsedničkog kandidata vlade i najjačih opozicionih stranaka, analitičari su relativizovali prvobitnu ocenu o porazu Angele Merkel u nadmetanju sa opozicijom i rivalima u sopstvenoj koaliciji oko njegovog imenovanja.
„Bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obzira na to da li se kancelarka poklonila odluci većine, ili je s namerom prepustila odluku drugima – Merkelova može da bude zadovoljna izborom”, istakao je uvodničar nedeljnika „Cajt”. Slične ocene listom su dali komentatori drugih nemačkih dnevnika. S razlogom. Ni jedan od predloženih kandidata za jedanaestog posleratnog predsednika Nemačke nije ispoljio toliku naklonost prema konzervativizmu kao što to čini Gauk u javnim nastupima.
Gauk je podržao snage koje zahtevaju smanjenje broja stranaca u zemlji i reviziju integracionih mera – zarad očuvanja navodnih nacionalnih vrednosti i takozvane rasne čistote. Izrazio je saosećanje sa situacijom u kojoj su se obreli „prekobrojni” stranci, ali je dodao: „Ima sve više sredina gde su starosedeoci u manjini. Brige domaćina moraju se razumeti!”
Nazvao je „okupatore Volstrita” – neopisivo blesavim romantičarima. Istovremeno, podstakao je raspravu o političkoj edukaciji: „Svedoci smo antikapitalističkih provokacija koje bi pre dvadesetak godina bile nezamislive”.
Katalog Gaukovih istupa koje kritičari smatraju neprimerenim obuhvata njegovo zalaganje za produžetak rata u Avganistanu, kritika nemačkih demonstranata – „demonstranti ponedeljka”, dakle ljudi koji protestuju u dokolici slobodnog vremena – bilo da je reč o ekolozima koji zahtevaju nove mere zaštite čovekovog okruženja, ili o sindikatima koji brane prava radnika. Gauk o protestima (ne)zaposlenih kaže: „Ko privredi oduzima slobodu odlučivanja gubitnik je u trci za boljitkom”.
„Po preuzimanju mandata trebalo bi očekivati drugačije, primerenije reakcije”, smatra politikolog Gero Nojgebauer, profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu i vodeći stručnjak za analizu nemačkog partijskog sistema na institutu „Oto-Štamer centrum”.
Pozivajući se na Gaukovo odobravanje mera sveopšteg nadzora građana, u cilju odbrane od terorizma, Nojgebauer se, ipak, zapitao: „Kako razumeti čoveka koji se posvetio borbi protiv državnog nadzora (u Istočnoj Nemačkoj), a sada zagovara slične mere u zajedničkoj državi?”
Ocenama budućeg predsednika pridružila se i sociolog Juta Ditfurt, suosnivač pokreta Zelenih, koja je zaključila je da Gaukova uloga da teši birače činjenicom da se Nemačka oslobodila korumpiranog malograđanina na čelu države (bivšeg predsednika Kristijana Vulfa).
„Daleko ozbiljniji igrači u ligi novca i moći neometano nastavljaju sa starom praksom... Činjenica da je Gauk kandidat vlade i opozicije zastrašuje – budućnost bi mogla da donese još više socijalnih restrikcija, nove ratove u ime odbrane demokratije i još više podrezivanja građanskih sloboda u ime unapređenja opšte bezbednosti”, smatra ona.
Kritika uoči Gaukovog zvaničnog proglašenja ide u prilog Merkelovoj, smatra većina nemačkih komentatora. „Novi šef države je, uprkos neslaganju, ipak po meri kancelarke”, zaključuje „Špigl”.
Prema informacijama koje kruže Berlinom, otvoreno je i pitanje verodostojnosti navodnog neslaganja Merkelove i Gauka. Kancelarka se, u pratnji supruga, 2010. godine zadržala nekoliko časova na proslavi Gaukovog sedamdesetog rođendana. Gauk je tada bio protivkandidat njenog predsedničkog favorita Kristijana Vulfa.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 22.02.2012
