Izvor: Deutsche Welle, 19.Okt.2015, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poseta u nezgodnom trenutku
Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Ankari dobro je došla vladajućoj stranci AKP – turski predsednik Erdogan umeo je da je iskoristi za sopstvenu promociju, smatra Gunar Kene.
Slika iz novina bi trebalo da bude jasna poruka: ovde moliteljka, tamo jaki muškarac koji drži u rukama duži kraj poluge. Mrko gledajući, ruke nehajno prebačene preko naslona svog zlatom ukrašenog trona, sedeo je turski predsednik Erdogan pored potištene nemačke kancelarke, ne udostojivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << je nijednog pogleda.
Naredne nedelje će pokazati da li je ovo bila poseta iz koje je vlada u Ankari izvukla najveću korist. Jer, postoje samo izjave o namerama; konkretnih rezultata – nema. Ankara je izrazila spremnost da – uz novac i pomoć Evropske unije – zadrži izbeglice koje preko Turske žele da stignu do Evrope.
Jedino je nejasno kako će to da uradi. Ni granica sa Sirijom duga 800 kilometara, ni egejska obala između Turske i Grčke, ne mogu da se efikasno nadgledaju. Ideja formiranja zajedničkih tranzitnih logora iz kojih bi određenom broju izbeglica bio dozvoljen legalan odlazak u Evropu, daleko je od realnosti. Samo mali deo od dva miliona sirijskih izbeglica u Turskoj živi u logorima duž granice; većina njih odlazi u velike turske gradove da tamo okuša sreću, ili želi da nastavi putovanje. Kako vratiti te ljude u logore? Silom?
Sve samo simbolika
U zamenu za pomoć Turske u rešavanju izbegličkog problema, nemačka kancelarka je ponudila vizne olakšice građanima te zemlje. One već važe za ljude iz određenih zanimanja, na primer, za poslovne ljude ili umetnike. Merkelova je najavila i „odmrzavanje“" pregovora o prijemu Turske u Evropsku uniju – sledeće poglavlje bi trebalo otvoriti još ove godine. Ali, ni to nije više od simboličkog gesta: za pristupni proces nije najvažnije koliko je poglavlja otvoreno, već koliko ih je uspešno zaključeno. Sa Turskom – samo jedno u poslednjih deset godina...
Gunar Kene, DW
Ankara ne želi da bude proglašena samo za sigurnu treću zemlju u koju izbeglice mogu da budu vraćene, već želi da postane „sigurna zemlja porekla“. Da li Turska to jeste? Angela Merkel smatra da jeste – ona je to ponovo naglasila za vreme ove posete. Na kraju krajeva, radi se o partneru u NATO-savezu i kandidatu za pristup EU. Doduše, Turska je u NATO bila i za vreme brutalne vladavine vojne hunte 80-ih godina. A pregovori o pristupu EU su počeli u vreme (2004) kada je vlada sprovela značajne reforme i sa Kurdima pregovarala o miru.
Jedanaest godina kasnije, slika je drukčija: građanski rat između zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i države ponovo se rasplamsao, a gušenje slobode štampe je tako žestoko da su alarmirane i međunarodne organizacije. Naposletku, i teror na ulicama preti da pretvori Tursku u „normalnu“ bliskoistočnu zemlju.
Apel bez odziva
Jedna „sigurna zemlja porekla“ ne izgleda tako – smatra sto turskih intelektualaca koji su se otvorenim pismom obratili nemačkoj kancelarki. Oni su od Merkelove zatražili da se suoči sa činjenicom da se evropske vrednosti poput slobode štampe i mišljenja u Turskoj ne poštuju. „Ne dozvolite da Vaša poseta izgleda kao podrška predizbornoj kampanji“, poručili su kancelarki. A ona ih je – razočarala: na konferenciji za novinare ni rečju nije spomenula ljudska prava, a premijer Davutoglu je posle toga otišao na jednu predizbornu manifestaciju.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
