Izvor: Politika, 05.Jul.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Žan-Klod Junker
Majstor kompromisa
Uzalud su ga britanski mediji blatili, tvrdeći da je „pijanica koja pije konjak za doručak”, „potomak naciste” i „najopasniji čovek u Evropi”. Uzalud je i Angela Merkel pokušala da taktizira i da možda ne podrži njegovu kandidaturu, a Dejvid Kameron tvrdio da je on „čovek prošlosti”.
Sve to nije sprečilo da bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker bude nominovan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za predsednika Evropske komisije. Kada krajem novembra od Žozea Manuela Baroza preuzme rukovođenje najvažnijim izvršno-zakonodavnim telom, Junker će biti samo nekoliko dana nadomak 60. rođendana, navršivši 40 godina političkog angažmana, a 30 otkad je prvi put bio izabran za poslanika i nedugo potom za ministra rada Luksemburga. Njegova karijera nijednog trenutka nije krenula silaznom putanjom pa je tako 1989. postao ministar finansija, što je bio do 2009, pri čemu je od 1995. uporedo obavljao još moćniju funkciju premijera i to bezmalo 19 godina.
Za vreme svoj ministrovanja i premijerskog mandata najdužeg u EU, Junker se pre svega u evropskim poslovima istakao kao majstor kompromisa. Dok je predsedavao Savetom za ekonomska i finansijska pitanja EU, kako kažu, bio je jedan od presudnih kreatora Ugovora iz Mastrihta iz 1992, kojim je stvorena evropska ekonomska i monetarna unija. Svoje posredničke i pregovaračke veštine najbolje je pokazao 1996. u Dablinu kada je o osetljivim finansijskim pitanjima vešto ispregovarao dogovor tadašnjeg francuskog predsednika Žaka Širaka i nemačkog kancelara Helmuta Kola.
Kako kažu oni koji su mu naklonjeni, Junker spaja dve kulture – nemačku i francusku – što ga čini dobrim posrednikom. Doduše, daleko od toga da ne zna da bude kritičan i prema Parizu i Berlinu. Tako se nije libio da pozove Francusku da poštuje svoja obećanja o budžetskom deficitu, a Nemačku da pokaže više solidarnosti prema zemljama u krizi.
Ovaj prevejani evropski diplomata postao je sinonim za kompromis, a sam za sebe kaže da je „konsenzusna mašina”. Kritičari, pak, kažu da to čak dovodi do situacije u kojoj on na početku rečenice podrži tezu jedne strane u sukobu, u nastavku rečenice da za pravo drugoj strani, da bi na kraju progurao neku svoju ideju. Iako je evropski federalista, on je pre svega neko ko uspeva da nađe pragmatičnu sredinu između jakih ubeđenja i realne situacije.
A u svakoj takvoj situaciji on uspeva da izađe neukaljan. Kada je prošle godine otkriveno da luksemburška tajna služba špijunira političare, on je podneo ostavku, na izborima izgubio podršku većine a potom počeo da lobira da postane evropski zvaničnik. Ostao je neukaljan i u kada je kao prvi čovek evrozone kreirao program spasa za Grčku. Protivnici politike stezanja kaiša u Grčkoj nikad nisu za to krivili njega, već Angelu Merkel.
Ovaj okoreli pušač, kojem zameraju da je sklon raskalašnom životu, ovog puta imaće pred sobom novi izazov – da svog najglasnijeg protivnika – Kamerona – ubedi da Britanija ostane u EU.
Nenad Radičević
objavljeno: 06.07.2014
