Izvor: Deutsche Welle, 09.Apr.2018, 11:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popularnost kancelarke i dalje u padu

Nova vlada u Berlinu formirana je teškom mukom, a, prema najnovije istraživanju, njome je nezadovoljno čak dve trećine građana Nemačke. I popularnost kancelarke Angele Merkel sve više opada.

Ako je i bilo nedoumica oko političkih stranaka, ipak je ogromna većina Nemaca donedavno bila uverena da je kancelarka Angela Merkel prava osoba na pravom mestu. Pola godine nakon izbora 2013. to su mislila tri od >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << četiri upitana građana Nemačke. Ali danas, šest meseci nakon prošlogodišnjih izbora, to smatra samo nešto više od polovine birača – 57 odsto. Istovremeno, čak 40 odsto ispitanika izričito smatra da ona nije odgovarajuća osoba za mesto šefice nemačke vlade.

- pročitajte još: Vlada koja ne nosi rukopis Angele Merkel

Radom vlade koalicije Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) nije zadovoljno 64 odsto građana Nemačke. Zanimljivo je pritom da to nije mišljenje samo pristalica opozicionih stranaka, već i onih koji su glasali za SPD. Jedino je kod birača CDU/CSU većina zadovoljna vladom – iako je i ta većina tesna: 55 odsto.

Da su ove nedelje održani izbori, CDU/CSU i SPD još uvek bi uspeli da imaju većinu u parlamentu, ali ta većina bi zaista bila tesna. Socijaldemokrate su ostale kod svojih veoma skromnih 18 odsto podrške, Demohrišćani su izgubili jedan procenat i pali na 33 odsto.

Da su izbori bili ove nedelje...

Još su poraznije ocene o novim ministrima. Donekla je dobro prošao ministar privrede Peter Altmajer (55 odsto smatra da je on dobro rešenje za to mesto), mogao bi da bude zadovoljan i socijaldemokratski ministar finanansija Olaf Šolc (49 odsto podrške), a samo 29 procenata ispitanih smatra da je Hajko Mas (SPD) loš ministar spoljnih poslova – iako samo 43 odsto smatra da je dobar.

Ali zato dugogodišnja ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) sve više gubi podršku: 54 procenta građana smatra da je ona loše rešenje. Za petama joj je ministar unutrašnjih poslova, Hors Zehofer (CSU) za koga 51 odsto birača smatra da je pogrešan čovek na tom mestu.

- pročitajte još: Prevazići podele u društvu

Istovremeno, ogromna većina građana (84%) smatra da je veliki ili čak veoma veliki problem Nemačke sve veća razlika između bogatih i siromašnih. To mišljenje se doduše različito tumači, jer se tom tvrdnjom mnogo više slažu oni koji su glasali za opoziciju, nego oni koji su svoj glas dali vladajućim strankama. Na prvom mestu su tu birači Levice (97%), sledi Alternativa za Nemačku (93%) i – što je iznenađenje – birači Liberala (88%). Relativno najmanje su time zabrinu birači CDU Angele Merkel (75%).

Poverenje u članove vlade

Šaroliko je i kada je pitanje: da li problem predstavlja razlika između islama i drugih vera? To problemom, odnosno velikim problemom smatra 67 odsto ispitanih. I tu predvode birači AfD (87%), podjednako je među biračima Liberala i CDU/CSU (74%, odnosno 73%), a najmanji problem je to za Levicu (48%).

- pročitajte još: Među ministrima Miler do Milera

Zanimljivo je i pitanje o spoljnoj politici: čak za 92 odsto upitanih smatra da se Francuskoj „može verovati“. SAD i Rusija su gotovo izjednačene: 28% i 26%, dok Turskoj veruje samo pet procenata ispitanih. I za kraj: čak 61 odsto građana Nemačke zabrinuto je, odnosno veoma zabrinuto, zbog odnosa sa Rusijom, a samo devet procenata njih ne brine zbog trenutnih odnosa Berlina i Moskve.

aš/ard

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Angela Merkel (63, CDU) morala je da čeka više od pet meseci, ali sada je gotovo. Ona će po četvrti put da postane šefica Savezne nemačke vlade. Merkelova danas 14. marta 2018, polaže zakletvu kao savezna kancelarka.

Dosadašnji ministar pravosuđa Hajko Mas (51, SPD) sada je ministar spoljnih poslova. Kao ministar pravosuđa Mas je Zakonom o borbi protiv mržnje na internetu izazvao burne rasprave. U Ministarstvu spoljnih poslova popularnost će sigurno da mu poraste. Možda ga SPD tako priprema za svog budućega kancelarskoga kandidata?

Olaf Šolc (59, SPD), u vreme dok je još bio kandidat za ministra finansija, nije krio da mu je uzor njegov prethodnik Volfgang Šojble (CDU). Šolc, dosadašnji gradonačelnik Hamburga, želi uravnotežen budžet, bez novih dugova, tako stoji i u Koalicionom ugovoru. Ali to se ne sviđa svima u SPD. Šolc je ujedno i vicekancelar.

Horst Zahofer (68, CSU), od 2008. bavarski premijer, sada je novi ministar unutrašnjih poslova. On je odlučni zagovornik uvođenja gornje granice za doseljavanje migranata, a sada bi trebalo da ima veća ovlaššćenja nego njegov prethodnik Tomas de Mezijer. Ministarstvo će biti nadležno i za teme „domovina“ i „građevina“.

U Petera Altmajera (59, CDU) kao ministra u kancelarskom kabinetu, njegova šefica Angela Merkel mogla je da se pouzda u svakom trenutku, pa tako i kod pitanja politike prema izbeglicama. On sada preuzima ministarstvo privrede i energetike, a to je za CDU veoma važno ministarstvo, nakon što je ministarstvo finansija pripalo SPD-u.

Hubertus Hajl (45), bivši generalni sekretar SPD, novi je ministar rada i socijalne politike. To ogromno Ministarstvo ima budžet od preko stotinu milijardi evra, što znači da je to ministarstvo s daleko najvećim izdacima.

Može se uspeti i bez veza u stranačkom vrhu. Franciska Gifaj (39, SPD), dosadašnja načelnica berlinske gradske četvrti Nojkeln, preuzima Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gifajeva se smatra zagovornicom prava i reda. To ime je stekla u problematičnoj berlinskoj četvrti i navodno je konzervativna.

Svenja Šulce (49, SPD) ima ministarsko iskustvo na pokrajinskom nivou, do 2017. bila je ministarka nauke u Severnoj Rajni Vestfaliji. Nakon što je njena stranka izgubila na pokrajinskim izborima i vlast preuzela koalicija CDU-FDP, Šulceova je postala generalna skretarka stranke , a sada i savezna ministrarka za zaštitu životne saredine.

Katarina Barli (49, SPD) do sada je bila ministarka za porodicu, a sada preuzima Ministarstvo pravosuđa, koje je do sada vodio njen stranački kolega, budući ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Barlijeva se u poslednje vreme naročito zalagala za prava žena.

I Helge Braun (45, CDU) je čovek kojem Angela Merkel veruje – tako kažu u Berlinu. Do sada je bio državni ministar u kancelarkinom uredu, a sada nasleđuje Petera Altmajera kao šef kancelarijata kanclarskog ureda. On bi trebalo da se brine da oko kancelarke sve funkcioniše kako bi trebalo.

Ursula fon der Lajen (59, CDU) je u poslednje vreme bila na meti kritika zbog pitanja opremanja i (ne)spremnosti nemačke vojske za neke zadatke. Ona je već ranije bila ministarka za porodicu u vladi kancelarke Merkel, a priča se da bi mogla da bude buduća generalna sekretarka NATO. Ali, bar do smene u Briselu za dve godine, ona bi trebalo da ostane nemačka ministarka odbrane.

Julija Klekner (45, CDU) poreklom je sa nemačkog jugozapada, gde se mnogi ljudi bave poljoprivredom. Zamenica predsednice CDU već godinama je u Berlinu i uživa poverenje kancelarke Merkel. Ona sada vodi Ministarstvo poljoprivrede u kojem je već jednom dve godine radila kao parlamentarna državna sekretarka.

Jens Špan (37, CDU) trebalo bi da postane novi ministar zdravlja. On dolazi iz jakog pokrajinskog ogranka CDU (Severna Rajna Vestfalija) i poznat je kao kritičar Angele Merkel. U nekim stranim medijima već su prognozirali da bi on mogao da bude i njen naslednik.

Anja Karliček (46, CDU), prema želji Angele Merkel, preuzima Ministarstvo obrazovanja – s time gotovo niko nije računao. Ona je diplomirana ekonomistkinja i u septembru je po drugi put osvojila direktan mandat u svom izbornom okrugu (Štajnfurt III). Od januara 2017. je parlamentarna direktorka poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu.

Nemačka tradicionalno nema ministra kulture na saveznom nivou – za to se stara državni ministar u kancelarskom uredu. Poverenica Savezne vlade za kulturu i medije je Monika Griters (56, CDU) i ona bi to trebala i da ostane. Vladajuća koalicija želi da podstiče kulturu na nivou čitave Nemačke, a Griters kulturu vidi kao „graditeljku mostova u raznolikom društvu“.

Andreas Šojer (43, CSU) je kao generalni sekretar svom snagom služio svojoj bavarskoj stranci. Ali on ima iskustva i u saveznoj politici. Do 2013. bio je parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za saobraćaj, graditeljstvo i razvoj gradova. Od sada on vodi Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za pitanja digitalnog razvoja.

Nijedan drugi ministar, osim ministra spoljnih poslova, nije tako često na putu kao ministar za razvojnu pomoć. Gerd Miler (62, CSU), dosadašnji ministar za ekonomsku saradnju i razvoj, nastaviće da radi ono što je i do sada. Jedna od njegovih najvažnijih zadataka ostaje borba protiv uzroka bekstva kroz razvojnu pomoć.

Nastavak na Deutsche Welle...