Izvor: Blic, 15.Okt.2013, 00:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počela maratonska runda koalicionih pregovora Merkel-SPD

Nemački kancelar Angela Merkel sa svojim pregovaračim timom započela je drugu rundu pregovora sa timom Socijaldemokratske partije (SPD) o mogućem stvaranju vlade ''velike koalicije'', a mediji ocenjuju da bi ova sedmica mogla biti odlučujuća za pitanje hoće li pobednici, demohrišćani, sa SPD ili zelenim formirati vladu.

U zgradi Parlamentarnog društva, direktno preko puta Bundestaga, sastale su se sedmočlane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delegacije demohrišćana i socijaldemokrata, koje će večeras razgovarati o sedam tema - Evropa, finansije, demografske promene, reforme federalizma, privreda, sigurnost i spoljna politika.

Ishod ovih razgovora je otvoren-ističu nemački analitičari, podsećajući da je Merkelova nedavno rekla da do 22. oktobra, kada će se održati prva sednica novoizabranog Bundestaga, želi jasan stav o svom novom koalicionom partneru.

Neposredno pred početak večerašnje, druge runde razgovora, frontovske linije između ''zaraćenih'' strana su ostale jasne-generalni sekretar SPD Andrea Nales naglasila je ponovo da oni žele uvođenje jednog zakonskog mimiuma za cenu rada od 8,5 evra po satu, dok je Merkelova u svojoj video-poruci ovog vikenda branila ''tarifnu autonomiju'', ali i signalizovala spremnost za pregovore.

Kada bi Nemci bili pitani, najviše njih bi želelo upravo vladu ''velike koalicije'', kaku je Merkelova već jednom vodila, pokazuju ankete.

Između demohrišćana i SPD, međutim, ima mnogo nerazjašnjenih tema.

Šef SPD Zigmar Gabrijel postavllja uslove Merkelovooj u razgovorima o mogućnosti stvaranja vlade ''velike koalicije'', među kojima su tri zahteva najurgentnija- zahtev za uvođenje minimalne cene rada, za reforme na tržištu rada i za investicije u obrazovanje.

Gabrijel je rekao da će SPD učetvovati u jednoj vladi, samo ako se u te tri oblasti postigne napredak i dodao da ''njegova partija neće ići ni u kakvu koaliciju za ''samo nekoliko ministarskih pozicija'' i, kao dalje važne zadatke, naveo infrastrukturne projekte, fer- penzije, reformu sistema negovateljstva, stabilizaciju Evrope....

Kada je reč o pregovaračkim timovima, u redovima demohrišćana su Merkelova, šef njenog poslaničkog kluba Folker Kauder, generalni sekretar stranke Herman Gree, predsednik finansijskog centra moći, vlade Hesena Folker Boufije, siva eminencija, najstariji član vlade i jedini koji je na ministarskim funkcijama neprekidno od pada Berlinskog zida Volfgang Šojble i jedini Lužički Srbin, koji se u politici vinuo tako visoko, predsednik vlade Saksonije Stanislav Tilih.

Iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije CDU, kancelara Merkelove bio je šef partije i predsednik vlade, moćni Horst Zehofer koji Bavarskom sam vlada, savezni ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih, kao i ministar saobraćaja Peter Ramzauer.

Na strani SPD su paritjski šef Gabrijel, šef poslaničkog kluba Frank-Valter Štajnmajer, bivši, a možda i budući šef diplomatije, generalni sekretar, levičarka Nales koja je već najavila da razgovori neće biti kratki i da bi nemačka vlada mogla da bude formirana u decembru, januaru.

U timu SPD je i Per Štajnbrik, neuspeli kancelarski kandidat SPD, zatim, mlada, zgodna i lepa istočna Nemica, ministar rada u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija Daniele Švezih, kao i Hanelore Kraft, predsednik vlade najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne Vestfalije, nekadašnje ''tvrđave'' socijaldemokrata, koji su tu neprekidno vladali 39 godina, sve dok Mekrelova nije pobedila bivšeg kancelara Gerharda Šredera i ''otela'' im ovu zemlju.

Ukazujući na mogućnost stvaranja vlade ''velike koalicije'', pojedini analitičari smatraju da Merkelova mora biti ''široke ruke'' i izaći u susret socijaldemorkatskim zahtevima, pošto samo tako, koalicija, ocenjuje se, može biti stabilna.

Merkelova, istovremeno, ne isključuje ni mogućnost saradnje sa partijom Zeleni, iako o toj opciji postoji velika skepsa u obe partije, ali i među Nemcima.

Demohrišćani Merkelove su na saveznim izborima, 22. septembra, osvojili više od 41 odsto i odneli skoro apsolutnu pobedu, dok je SPD dobila oko 26 odsto glasova, a zeleni i levičari dobili po nešto više od osam odsto glasova.

Liberali, šefa diplomatije Gvida Vestervela, prvi put u posleratnoj istoriji države nisu uspeli da uđu u Bundestag, tako da je Merkelova prinuđena da traži novog koalicionog partnera.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...