Izvor: Blic, 29.Okt.2013, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet važnih pitanja o američkom špijuniranju
Posle otkrića da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) špijunirala mnoge evropske lidere, među kojima i nemačku kancelarku Angelu Merkel, situacija se sve vise podgreva, ocenio je Si-En-En (CNN), navodeći da bi u ovom slučaju na umu trebalo imati pet važnih pitanja.
Prvo pitanje: Da li su u ovome ruke američkog predsednika Baraka Obame čiste?
- Nije sasvim jasno. “Vol strit džurnal” je objavio da je, sudeći prema internom izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o američkom programu nadgledanja, NSA prisluškivala telephone oko 35 svetskih lidera, a da je Bela kuća naredila da se prekine sa praćenjem nekih od njih.
To bi moglo da, kako navodi CNN, nagovesti da je Obama znao za te programe za ovih skoro pet godina na čelu države. Bela kuća je saopštila da Obama nije znao za prisluškivanje mobilnog telefona Angele Merkel, ali nije se dotakla toga da li je nešto znao o špijuniranju nekog od drugih svetskih lidera.
Drugo pitanje: Ako nije znao, šta to govori o Obami kao lideru?
- Zvaničnici ukazuju da je razumljivo da Obama nije znao o tačno određenom prisluškivanju lidera, jer NSA ima mnogo programa za nadgledanje i ne bi ga obaveštavali o svakom od tih programa.
Ipak, ako je tačno da su neki od programa započeti još u vreme administracije Džordža Buša, moglo bi se pretpostaviti da je Obama bio upoznat sa tim kada je postao predsednik. To pokreće pitanja da li je Obama za to znao ili su ljudi iz obaveštajne službe to od njega krili.
Treće pitanje: Šta je Obama uradio po tom pitanju?
- Ovo je, kako ističe CNN, ključno pitanje. U članku objavljenom prošle nedelje u “USA today”, Obamin savetnik za unutrašnju bezbednost i borbu protiv terorizma Liza Monako je navela da su otkrića o prisluškivanju “stvorila značajne izazove u odnosima (sa drugim zemljama)”. Obama je stoga, navela je ona, naložio da se to ispita.
Ocenjujući da optužbe postaju sve neprijatnije u diplomatskom smislu, CNN navodi da zasad nije jasno šta je Obama “govorio i radio iza zatvorenih vrata”.
Takođe napominje da “Vol strit džuranal” nije u članku precizirao ko je naložio da se prekine sa prisluškivanjem, kao ni datum kada je to naređeno. “Bild am Zontag” je objavio da je Obamu o prisluškivanju telefona Angele Merkel lično izvestio šef NSA Kit Aleksander još 2010. godine, kao i da je Obama odborio da se sa tim nastavi. Te tvrdnje je NSA demantovala, podseća CNN.
Četvrto pitanje: Koga je ovo potreslo?
- Poslednje tvrdnje o špijuniranju potresle su lidere u Evropi i Latinskoj Americi koji su optužili američku vladu da je prekršila zakon, zvali su američke diplomate tražeći odgovore i istakli da je njihovo poverenje u SAD poljuljano. Pojedini zvaničnici u SAD su isticali da je špijuniranje normalna stvar, pa je tako senator Marko Rubio rekao da je špijuniranje “uobičajena praksa u međunarodnim odnosima, pa čak i među saveznicima”.
Peto pitanje: Čemu se SAD nadaju da mogu da saznaju špijunirajući svoje saveznike?
- SAD tvrde da program nadgledanja služi za sprečavanje terorističkih zavera, ali postoje mnogi politički razlozi za interesovanje za komunikacije svetskih lidera.
Primera radi, navodi CNN, pojedini mediji su nagovestili da se prisluškivanje telefona Merkelove pojačalo 2010. u vreme finansijske krize evrozone. SAD, takođe, žele što je više moguće informacija o drugim državama da bi donosile odluke o važnim spoljnopolitičkim pitanjima, kao što su Sirija i Iran.
Na kraju krajeva, saveznici ne mogu automatski da računaju na lojalnost druge strane, a Vašington bi mogao da iskoristi obaveštajne podatke da bi se obezbedio da njegovi saveznici to jesu, zaključio je CNN.
Najčitanije SADA:
