Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Okt.2015, 01:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Objavljen Akcioni plan, Fronteks na srpsko-hrvatskoj granici

Učesnici samita o zapadnobalkanskoj izbegličkoj ruti usaglasili su u Briselu konkretne operativne mere za rešavanje izbegličke krize koje mogu da počnu da se primenjuju već danas, saopšteno je posle sastanka.

Akcioni plan od 17 tačaka predviđa stalnu razmenu informacija i efikasnu saradnju, ograničavanje sekundarnog kretanja izbeglica i migranata i pružanje zaštite i smeštaja.

Predviđeni su takođe zajedničko upravljanje migracionim tokovima, upravljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << granicama i borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, kao i informisanje izbeglica i migranata o njhovim pravima i obavezama i nadgledanje primene svih dogovorenih mera.

Akcioni plan od 17 tačaka prenosimo u celini:

Brzo i efikasno vraćanje migranata kojima nije potrebna međunarodna zaštita

1. Uspostavićemo kontaktne punktove, koji će izveštaje podnositi direktno nama radi lakše razmene informacija i koordinacije; kontaktni punktovi biće uspostavljeni u roku od 24 sata, kako bi se omogućila dnevna razmena i koordinacija i odmah počelo postepeno, kontrolisano i propisno kretanje ljudi duž zapadnobalkanske rute;

2. Sarađivaćemo sa Evropskom komisijom kako bi se omogućilo korišćenje svih raspoloživih instrumenata na evropskom i međunarodnom nivou, uključujući finansijsku pomoć, na osnovu zajedničke procene potreba koja će biti pokrenuta u roku od 24 sata; trenutni napori treba da budu usmereni na obezbeđivanje privremene zaštite i podrške za sve koji dođu, kao i na organizovanje brzog i efikasnog vraćanja migranata kojima nije potrebna međunarodna zaštita.

Politika preusmeravanja izbeglica na granicu druge zemlje neprihvatljiva

3. U postojećim okolnostima, obeshrabrivaćemo kretanje izbeglica i migranata na granicu druge zemlje regiona. Politika preusmeravanja izbeglica bez prethodnog obaveštavanja susedne zemlje nije prihvatljiva. To bi trebalo da važi za sve zemlje duž rute.

Jačanje kapaciteta za obezbeđivanje privremenog smeštaja

4. Rešeni smo da jačamo kapacitete u našim zemljama za obezbeđivanje privremenog smeštaja, hrane, vode, zdravstvene zaštitite za sve kojima je potrebno. Tamo gde to nedostaje, obavezujemo se da ćemo o tim potrebama obavestiti Evropsku komisiju i, kada je prikladno, pokrenuti Mehanizme EU za civilnu zaštitu. Tako bi se obezbedilo dovoljno privremenog smeštaja duž zapadnobalkanske rute. Obavezujemo se da ćemo odmah razmeniti informacije o svojim kapacitetima za smeštaj, kako bi se obezbedilo njihovo zajedničko i koordinirano korišćenje kada je potrebno;

5. Pozdravljamo nameru Grčke da poveća prijemne kapacitete na 30.000 mesta do kraja godine i rešeni smo da ćemo podržati Grčku i UNHCR u obezbeđivanju subvencija za najamninu i porodica koje će primiti još najmanje 20.000 ljudi. Očekuje se finansijska podrška Grčkoj i UNHCR. To je važan preduslov da sistem hitne relokacije profunkcioniše.

6. Sarađivaćemo sa UNHCR, koji je obećao da će podržati naše napore za poboljšanje kapaciteta. Dodatni kapaciteti od 50.000 mesta omogućili bi bolje i predvidljivije upravljanje (migracionim) tokom. Zahtevamo da podrška UNHCR odmah bude pojačana, posebno kada je reč o prijemnim kapacitetima i obezbeđivanju humanitarne podrške. Sarađivaćemo sa EASO (Agencija EU za primenu zajedničkog evropskog sistema azila) u razmeni informacija s ovim u vezi;

7. Angažovaćemo se u operativnim kontaktima sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Razvojna banka Saveta Evrope, koje su spremne da finansijski podrže napore za pružanje zaštite zemalja koje žele da koriste ta sredstva. Rešeni smo da sarađujemo sa tim međunarodnim finansijskim institucijama radi koordiniranog delovanja. Pozdravljamo spremnost Evropske komisije da sazove koordinacioni sastanak sa tim međunarodnim finansijskim institucijama u roku od nedelju dana.

Prikupljanje biometrijskih podataka od ključnog značaja

8. Obezbedićemo pune kapacitete za registraciju dolazaka, uz maksimalno korišćenje biometrijskih podataka, posebno otisaka prstiju; to je od ključnog značaja na mestu prvog ulaska u EU. Registracija ne zamenjuje obavezu zemalja članica EU na obaveznu registraciju, u skladu sa pravilima zajedničkog evropskog sistema azila;

9. Odmah ćemo razmenjivati informacije, preko kontaktnih punktova, o obimu i kretanju (migracionih) tokova kroz naše zemlje, posebno o broju izbeglica i migranata iz ranjivih grupa, a kad je potrebno o svim izbeglicama i migrantima koji dolaze na naše teritorije;

10. Sarađivaćemo sa agencijama EU, posebno sa Fronteksom i EASO, kako bi se brzo uspostavila ova razmena informacija; te agencije EU pozvane su da obezbede tehničku pomoć u tom nastojanju i da daju savete o informacijama za razmenu i učestalosti razmene;

11. Obavezujemo se na jačanje nacionalnih i koordiniranih napora za brzo vraćanje migranata kojima nije potrebna međunarodna zaštita, uz puno poštovanje njihovog digniteta i ljudskih prava. To je ključno posebno na mestu prvog ulaska u EU. Fronteks i EASO pozvani su da pruže tehničku podršku.

12. Sarađivaćemo sa Evropskom komisijom i Fronteksom u jačanju praktične saradnje ; sa trećim zemljama vezano za readmisiju, saradnja će biti ojačana sa Avganistanom, Bangaldešom i Pakistanom, posebno u oblasti povrataka. Pozivamo na punu primenu postojećih sporazuma o readmisiji. Pozivamo Evropsku komisiju i da počne da radi na novim sporazumima o readmisiji sa relevantnim zemljama sa kojima takvi sporazumi još ne postoje.

Fronteks nadgleda registraciju na granici Hrvatske i Srbije

13. Rešeni smo u trenutnom jačanju napora za upravljanje i ponovno uspostavljanje kontrole naših granica i snažniju koordinaciju našeg delovanja u upravljanju granicom. To će uključiti i snažnu podršku sledećim merama koje će biti donete i usaglašene u relevantnim institucijama i u skladu sa relevantnim procedurama:

- tesna saradnja sa Turskom na finalizovanju i primeni akcionog plana EU - Turska;

- puno korišćenje potencijala sporazuma o readmisiji između EU i Turske i smernica za liberalizaciju viznog režima;

- jačanje zajedničke pomorske operacije Posejdon u Grčkoj, posebno prisustva Fronteksa u Egejskom moru, kao i značajno jačanje podrške Fronteksa Grčkoj za proces registracije i uzimanje otisaka prstiju;

- jačanje podrške Fronteksa na granici Bugarske i Turske;

- trenutno preduzimanje bilateralnih mera za jačanje poverenja vezano za granicu a posebno jačanje granične saradnje između Grčke i BJR Makedonije;

- Grčka, BJR Makedonija i Albanija će ojačati upravljanje spoljnom kopnenom granicom. Fronteks treba da pomogne Grčkoj u registraciji izbeglica i migranata koji još nisu registrovani u toj zemlji;

- pojačano angažovanje UNHCR na granici Grčke i BJR Makedonije;

- saradnja sa Fronteksom u nadgledanju graničnih prelaza i podršci registraciji na graničnim prelazima Hrvatske i Srbije;

- jačanje Fronteksove Zapadnobalkanske mreže za analizu rizika uz intenzivirano izveštavanje učesnika;

- razmeštanje u Sloveniji 400 policajaca i osnovne opreme kroz bilateralnu podršku;

U prikladnim slučajevima zemlje će koristiti mehanizme Tima za brzu graničnu intervenciju (RAPID) koji treba da bude propisno opremljen;

14. Potvrđujemo princip da jedna zemlja može da odbije da primi državljane treće države koji prilikom dolaska na granični prelaz ne potvrde želju da se prijave za međunarodnu zaštitu (u skladu sa međunarodnim i EU zakonima o izbeglicama i uz prethodnu proveru zabrane proterivanja i proporcionalnosti).

Borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima

15. Posvećujemo se jačanju policijske i sudske saradnje i jačanju akcije protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. Pozivamo Europol, Fronteks i Interpol da podrže operacije za borbu protiv krijumčarenja ljudi duž čitave zapadnobalkanske rute.

Informacije o pravima i obavezama izbeglica i migranata

16. Kako bi se obeshrabrila opasna putovanja kao i krijumčari, obavezujemo se na korišćenje svih raspoloživih sredstava komunikacija za informisanje izbeglica i migranata o važećim pravilima, kao i o njihovim pravima i obavezama, pre svega o posledicama odbijanja da budu registrovani, da ostave otiske prstiju i odbijanja da zatraže zaštitu tamo gde su. Pozivamo UNHCR da podrži nacionalne vlasti s ovim u vezi. ;

Na sastanku su učestvovali lideri Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije.

Oko 50.000 mesta za izbeglice na Zapadnom Balkanu

Na samitu Evropska unija i Zapadni Balkan u Briselu je sinoć dogovoreno da se duž puta migranata od Grčke preko Zapadnog Balkana i članica EU uspostavi 100.000 mesta za zbrinjavanje izbeglica u vreme nadolazeće zime, a od čega će 50.000 mesta biti na Zapadnom Balkanu.

Tako su kasno sinoć posle samita saopštili nemačka kancelarka Angel Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, takođe će Sloveniji u roku od nedelju dana biti upućeno dodatnih 400 policajaca iz zemalja EU radi pooštravanja nadzora nad spoljnim granicama Unije.

Junker i Angela Merkel su ocenili da je sinoćni sastanak utvrdio prve kratkoročne mere za rešavanje veoma teške migrantske krize u Evropi i naglasili da je bitno dugoročnije ukljanjanje korena krize.

Oni su rekli da će biti uspostavljene takozvane vruće kontrolne tačke za utvrđivanje ko su izbeglice iz ratova, a ko ekonomski migranti, koji ne mogu dobiti azil.

Angela Merkel je rekla da će 9. novembra ministri unutrašnjih poslova EU utvrditi tačno koje su vruće tačke za kontrolu migranata uspostavljene na granicama u Italiji i Grčkoj.

Da li će Nemačka ipak zatvoriti granicu?

Na pitanje da li će kao i do sada izbeglice moći da od Turske do Austrije prolaze autobusima i vozovima za deset dana, Merkel je rekla da to neće tako moći da se događa i da će upravo zato će biti postavljeno 50.000 smeštajnih mesta na Zapadnom Balkanu.

Junker je naglasio da će takvo brzo i nekontrolisano prebacivanje izbeglica prestati i da neće više biti moguće da se na divlje ide preko granica.

Upitan da li će Nemačka ipak zatvoriti granicu u nekom trenutku, Merkel je rekla da će Austrija i Nemačka dati svoj doprinos celokupnom rešavanju izbegličke krize, dodavši da je i Slovenija uprkos teškoćama jako dobro postupala, a Srbija na "primeran" način takođe činila sve da zbrine izbeglice .

Zamoljena da kaže da li deli mišljenje nekih učesnika samita da zbog izbegličke krize EU preti raspad, ona je rekla da to jeste jedno od najvećih iskušenja za Uniju u poslednjih par decenija, ali je napomenula da su večeras sve zemlje dale svoj doprinos rešavanju te krize, uključujući i kandidate za članstvo u EU.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je na vanredni samit posvećen izbegličkoj krizi premijere Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije.

Atmosfera na samitu u Briselu bila napeta, za Grčku 50.000 izbeglica previše

Atmosfera na kasno sinoć završenom mini samitu bila je napeta, a nemačka kancelarka je upozorila lidere da je Evropska unija u "veoma krhkoj" situaciji, objavio je Politiko.

Drugi izvor je ovu izjavu Merkelove protumačio kao upozorenje da bi, ako ne bude postignut dogovor, to moglo da dovede do "kraja EU kakva je dosada bila".

Politiko prenosi i da su na sastanku bile primetne tenzije između hrvatskog premijera Zorana Milanovića i njegovog slovenačkog kolege Miro Cerara.

Pozivajući se na neimenovanog slovenačkog diplomatu, Milanović je bio "previše agresivan" na sastanku.

Lideri zemalja EU na mini samitu u Briselu složili su se da treba više da sarađuju oko izbegličke krize, ali se oko najvažnijih detalja nisu dogovorili - koliko azilanata treba da bude smešteno u Grčkoj.

Nekoliko učesnika sastanka je zatražilo da Grčka obezbedi smeštaj i hranu za 50.000 izbeglica, brojku koju je Atina odbila kao previsoku, naveo je Politiko, pozivajući se na dvoje evropskih diplomata.

I agencija AP je javila da se sastanak odvijao uz tenzije i međusobne optužbe evropskih lidera.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio 021: Atmosfera na briselskom samitu o izbegličkoj krizi bila napeta