Izvor: BKTV News, 15.Apr.2013, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne želi nemačku istinu o ratu
Zašto je poljski nedeljnik Angelu Merkel na naslovnoj strani smestio iza žice koncentracionog logora: Ratna televizijska serija izazvala revolt suseda zbog “falsifikovanja istorije”
Angela Merkel kao logorašica u poljskom nedeljniku
Televizija ZDF snimila je mini-seriju “Naše majke, naši očevi”, koja opisuje život običnih ljudi, građana Trećeg rajha, tokom Drugog svetskog rata, velike katastrofe za koju se mora pretpostaviti da je uticala na sudbine >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << mnogo nedužnog sveta iz Bavarske, Donje Saksonije ili iz Pomeranije. Nemcima se veoma dopalo, ali Poljacima nije, uopšte. Koliko sutradan, na naslovnoj strani njihovog nedeljnika pojavila se slika kancelarke Angele Merkel – u koncentracionom logoru.
U trodelnoj seriji prati se život pet mladih nemačkih prijatelja, uključujući i Jevrejina po imenu Viktor, koji uspeva da pobegne iz voza za konc-logor. Pronalazi utočište kod boraca poljskog pokreta otpora, ali ubrzo iz njihovih čestih antisemitskih opaski shvata da će morati da krije svoje poreklo da bi preživeo.
E, to ne može! – poručuju Poljaci. I mi bismo ih mogli i razumeti i setiti se koliko je godina trebalo da prođe, pa da postane moguće da se partizanski lik u jugoslovenskoj književnosti uopšte o nečemu dvoumi.
Nemalo filmskih negativaca u holivudskoj produkciji je zavredilo germanska imena i prezimena, a i kod nas su deca uveliko govorila: “Ubio se ko Nemac”. Loši momci, kao Srbi devedesetih, samo su, ipak, gori. Navike se teško menjaju. Autori mini-serije o majkama i očevima sopstvenog naroda, međutim, usudili su se da je snime bez do sada obavezne moralne osude – sebe u celini.
Kako odnosi među nacijama slabo poznaju nijanse, Poljaci su reagovali burno, optužujući autore da ne samo što predstavljaju Nemce kao žrtve, već i lažno oslikavaju ulogu boraca poljskog pokreta otpora. Onda je konzervativni nedeljnik stavio Merkelovu na opisanu naslovnu stranu i na njoj ispisao: “Falsifikovanje istorije: kako Nemci pretvaraju sebe u žrtve Drugog svetskog rata”.
Istina, u tom ratu je stradalo desetak miliona Nemaca, pa je teško reći da deo tog naroda nije podneo žrtvu. Recimo, dete sprženo anglo-američkom zapaljivom bombom u Drezdenu morali bismo da smatramo žrtvom – bez obzira na to što se, možda, njegov stric gnusno poneo prilikom gušenja varšavskog ustanka. Uprkos naivnom verovanju, za javno mnjenje, odnosno, za “svet”, sve žrtve nisu iste – što smo u Srbiji imali priliku da dobro naučimo. Mnogi narodi, očigledno, žele da ostane po starom, i da se gubitnička nevina žrtva – ako baš mora da postoji sećanje na nju – uvek pominje uz pridiku o uzrocima rata i prirodi naci-fašizma; ali, žele li Nemci da to i dalje bude tako? Mini-serija pokazuje da im je, možda, dosta. Još jedan postulat i tabu posleratne Evrope mogao bi da bude ugrožen.
Sve je to u vezi i sa širim evropskim pitanjem – germanofobije. Tačnije rečeno, Nemci ga sami otvaraju ovih dana i nedelja. Angelu Merkel su Poljaci ljubazno “smestili” iza logorske žice, ali su joj u mnogim ranijim prilikama brojni Evropljani davali ulogu kapoa, a neretko i – firera (firerke). Gomila mladih Grka i “zla baba Angela” sa brčićima, znamenje dvehiljadedesetih, koliko i lik Če Gevare šezdesetih. Pa, zar je ćerka pruskog protestantskog sveštenika, baš, Hitler?
Danas, izgleda, Nemce ne vole ni u Irskoj, gde su, usled lošeg istorijskog iskustva sa Britancima, prema Berlinu gajili simpatije tokom oba svetska rata (irska vlada se kolektivno upisala u knjigu žalosti u nemačkoj ambasadi povodom Hitlerove smrti). Antinemačke sentimente potvrđuje, u razgovoru za “Špigl”, profesor sa Kembridža Brendan Sims. Nemački magazin, inače, konstatuje da je mržnja prema njihovoj zemlji opipljiva. Snaga i (ne)sputana veličina te nacije problem su za mnoge Evropljane – ali, moć Nemačke 21. veka nije “ona stara”, vojna, već ekonomska.
Izvor: Vecernje Novosti
Tweet
