Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni komunisti ni kapitalisti
Radnički pokret je izabrao socijaldemokratiju i solidarni internacionalizam, a „Norveški način” uvek je fokusiran na razvoj
Od našeg specijalnog izveštača
Oslo - „Živimo u osetljivom i otvorenom društvu kakvo mi Norvežani hoćemo i želimo da zadržimo”. Johan Fredriksen, glavni policajac Osla, oslanja se na sociološko tumačenje norveškog modela društva kad govori o bezbednosnim izazovima sa kojim će za dve nedelje biti suočena norveška >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prestonica.
Dolazak na dodelu Nobelove nagrade za mir, potvrdila je Angela Merkel, Dejvidu Kameronu nije do ceremonija u ovom trenutku kad se zalaže za budžetsku štednju, pa ne dolazi. U Oslo stiže bar još desetak najviših gostiju iz briselske nomenklature. Oni će kao i Merkelova odsesti u starom dobrom Hotelu Grand , u centru nevelikog grada, blizu parlamenta i kraljeve palate. Ostali će verovatno uzeti neki smeštaj u glavnoj Karl Johans gata ili jednoj od poprečnih uličica. Ne zna se još ko će od šefova 27 država laureate doći. Svakako, dodaje Fredriksen, „daćemo sve od sebe” u akciji će biti mere bezbednosti kakve se primenjuju prilikom poseta najviših zvaničnika iz sveta.„Ali ne možemo da pružimo garanciju da će gosti biti sto odsto bezbedni”.
Glavnom policajcu ne pada, čini se, na pamet da tog prazničnog dana, zablindira „otvoreno društvo za koje se nacija opredelila”. I posle Brejvikovog masakra, samo dva ili tri najviša funkcionera u vladi imaju svoje lično obezbeđenje, a nijedan auto ni vozač nije rezervisan ni za jednog ministra.
Karl Johans gata je pešačka ulica, ne veća, pa ni blistavija od naše Knez Mihajlove. Tu, nedaleko od glavne džade, je i Nupi , Norveški institute za međunarodne odnose , prestižna organizacija koja istražuje i analizira odnose između globalnih sila, bezbednosnu i razvojnu politiku. Nema boljeg mesta za one koji bi da bolje razumeju norveški model, ili paradoks kako i sami Norvežani nazivaju svoju „kapitalističku državu socijalnog blagostanja”.
Čeka nas Iver Nojman, politikolog i antropolog , šef istraživačkog odseka u Nupiju, koji je od nedavno i profesor u uglednoj Londonskoj školi za ekonomiju. Ovaj vrsni analitičar norveškog evropskog, ruskog identiteta,jedan je od malobrojnih koji smatra da je odluka Norvežana da ne ulaze u stalno članstvo u EU, pogrešna. Oko osamdeset odsto nacije, prema novijim ispitivanjima ne želi da Norveška uđe u EU, i zato je u sada vladajućoj koaliciji postignut dogovor da se ovo pitanje do daljnjeg ne otvara.
Zanimljivo je opet što baš u takvom trenutku norveški Nobelov komitet za mir proglašava EU Nobelovim laureatom . To će osim muka kojima je izložen šef policije Fredriksen, izazvati i novu debatu što će odlično poslužiti svim partijama u predizbornoj kampanji.
Nojman kaže da Norvežani , slično kao Rusija ili Turska, o Evropi govore kao da je ona „negde drugde” ili „neko drugi”.„Imamo tu specijalnu ambivalentnost prema Evropi. Pošto ste iz Srbije svakako ćete znati o čemu govorim.”
Da li je to samozadovoljstvo , nepoverenje prema drugima, želja da se zadrži izolovano bitisanje bez preteranog povezivanja sa svetom? Nojman se i sam pita zašto Norvežani retko odlaze na duže usavršavanje van svoje zemlje i zašto se samo ljudi koji su nordijsko državljanstvo stekli tek u prvoj generaciji, odlučuju na stipendisano školovanje u drugim zemljama.
Sa druge strane solidarnost je ideja vodilja norveškog radničkog pokreta i Radničke partije koja dominira ovdašnjom političkom scenom. Nojman to objašnjava specifičnim putem sociajal demokratije.
„Umesto da kao pokret ide ka komunizmu, socijal demokratija je gradila neku vrstu solidarnog internacionalizma. Uz to postoji takođe nešto što bi moglo da se zove Norveški način, akcenat društva je uvek na razvoju.„
Uz to tu je i misionarska hrišćanska tradicija usmerena na to da se siromaštvo i glad u svetu ublaže.
Norvežani važe za izuzetno pouzdane ljude, pa su i u vreme Hladnog rata već igrali značajnu ulogu posrednika u međunarodnim konfliktima. Danas , kada je Hladni rat okončan, ona ima i volje i materijalnih mogućnosti da posreduje i u unutrašnjim konfliktima.
Prestiž mirovnog posredništva, Norveška je rešena da zadrži i desetog decembra kada se bude dodeljivala nagrada podeljenoj evropskoj zajednici. Ko zna , možda će se iza kulisa glavnog događaja u nekom foajeu, ili baru, sastati tajno zaraćene struje EU. Sve je u Oslu otvoreno za decembarski dijalog.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 26.11.2012.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
