Izvor: Blic, 11.Maj.2010, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka vlada usvojila nacrt zakona za spas evra
Vlada kancelara Angele Merkel je danas usvojila nacrt zakona za spas evra, kojim se definiše nemačko učešće od najmanje 123 milijardi evra, u ukupno predviđenoj sumi od 750 milijardi evra, javljaju nemački mediji, ukazujući na to da je na ovaj dokument neophodna saglasnost oba doma nemačkog parlamenta.
Nemački parlament će o ovom zakonu za preuzimanje jemstva u okviru evropskog stabilizacionog mehanizma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasati, pretpostavlja se, u junu, pošto, kako kako kažu eksperti, nije reč o urgentnom dokumentu, kao u slučaju finansijske podrške Grčkoj.
Za usvajanje ovog zakona, kojim se predviđa da od ukupno 750 milijardi evra sredstava za spas zajedničke evropske valute, Nemačka učestvuje sa najmanje 123 milijarde, potrebna je, kaže se, šira saglasnost nego za finansijski spas Grčke.
Vladajuća koalicija demohrišćana i liberala je zato pozvala kritički raspoloženu opoziciju da pruži podršku i glasa za ovaj zakon.
Mediji, međutim, prenose razočarenje nekih nemačkih privrednih eksperata, koji kažu da Nemci nisu sebi predstavljali niti želeli Evropsku Uniju i izražavaju bojazan da će se sve sručiti na leđa poreskih obveznika.
Kada je reč o ukupnoj sumi od 750 milijardi evra za podršku opstanku zajedničke evropske valute, planirnao je da 440 milijardi bude iz zemalja članica evrozone, 250 milijardi iz sredstava Međunarodnog monetarnog fonda i 60 milijardi iz EU- fondova.
Otvoreno pismo ekonomista povodom grčke krize
Evropa može rešiti probleme s dugom i deficitom jedino ako paket za spasavanje evra dopuni merama za podsticanje rasta, uključujući povećanje plata u Nemačkoj, ukazalo je danas 160 ekonomista u otvorenom pismu povodom dužničke krize u Grčkoj.
Ta grupa većinom evropskih ekonomista je predočila da je bilion (hiljadu milijardi) dolara vredan hitan paket za stabilizaciju evra "neophodan , ali takođe i zakasneo i, što je najvažnije, sam nije dovoljan".
U pismu, koje su inicirali ekonomisti Filip Arestis sa Kembridža i Gustav Adolf iz istraživačkog instituta IMK, ukazano je da su zakasneli odgovor na grčku krizu podstakli "nestabilna situacija na tržištima, populistički političari i mediji koji svi prečesto ispoljavaju fundamentalno nepoznavanje tog problema".
"To je dramatično povećalo troškove i rizike rešavanja te krize", navedeno je u pismu.
Jadikujući da će kresanje troškova koje je uvela Grčka "samo dalje umanjiti prihode, proizvodnju i zapošljavanje", grupa ekonomista je ukazala da je to "duboko pogrešan pravac za Evropu u celini", preneo je Rojters.
Nabrajajući uzroke grčkih fiskalnih nedaća - nemogućnost ostvarivanja poreskog prihoda, smanjenje konkurentnosti usled rastućih troškova rada i cena, inostrani šok za njen finansijski sektor i visoke kamatne stope - grupa je ukazala da svi ti problemi, sem prvog, imaju "jaku evropsku dimenziju i da zahtevaju evropska rešenja".
"Naročito je gubitak konkurentnosti Grčke ... odraz povećane konkurentnosti ostalih, pre svega Nemačke, Austrije i Holandije", ukazali su akademici.
Odbacujući medijsko predstavljanje Grka kao "lenjog" naroda i ukazujući da oni rade duže radno vreme nego Nemci i da je njihova produktivnost po satu rada rasla više nego dvostruko brže nego u Nemačkoj od uvođenja evra 1999, ekonomisti su ukazali da se u središtu problema s konkurentnošću Grčke nalaze nominalne plate i cene.
Grčki nominalni troškovi rada po jedinici proizvoda su povećani više od 30 odsto od osnivanja Evropske monetarne unije, dok su u Nemačkoj oni istovremeno porasli samo osam procenata , što je dovelo do toga da razlike u platama i cenama unutar monetarne unije budu neodržive.
"Plate i cene u Grčkoj i drugim zemljama treba da relativno opadnu, ali moraju da brže rastu u Nemačkoj čija je agresivna politika umeravanja plata deflatorna, ona suzbija domaću tražnju, izvozi nezaposlenost i preti da razruši monetarnu uniju", navedeno je u otvorenom pismu.
"To je jedini način za ponovno uravnoteženje zone evra i izbegavanje ogromnog rizika od stvaranja deflatorne spirale", ukazali su ekonomisti.
Upozoravajući na rizike od domino efekta, pri čemu je Portugalija najizloženija, akademici su predočili da pozajmljivanje javnog novca Grčkoj "nije čin milosrđa", već je "u vitalnom interesu svih Evropljana". Stoga je postojala potreba za "rešavanje grčke krize na osnovu rasta zarada širom kontinenta".
Ekonomisti su pozvali Evropsku centralnu banku da pomogne u fiskalnoj konsolidaciji i uravnoteženju, "što, na kratki rok, znači obavezivanje na zadržavanje njene bazne kamatne stope na nivou bliskom nuli".
