Izvor: Politika, 03.Maj.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka špijunirala francuskog predsednika
Jelisejska palata zasad ne reaguje, dok Beč i Erbas traže objašnjenja
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – „Špijuniranje među prijateljima, to uopšte nije u redu”, ironično ovih dana ponavljaju mnogi komentatori reči nemačke kancelarke Angele Merkel iz 2013. godine, kada su dokumenta koje je u javnost izneo Edvard Snouden otkrila da je američka Nacionalna bezbednosna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencija (NSA) špijunirala Nemce, pa i sama kancelarku. Te reči i njeno tadašnje poređenje delanja NSA sa Štazijem stavljaju u negodnu poziciju najmoćniju ženu Evrope jer sada nemački mediji iz dana u dan otkrivaju kako je nemačka Savezna obaveštajna služba (BND) za račun NSA špijunirala evropske političare i kompanije.
Serija ekskluzivnih otkrića najpre u „Špiglu” a potom zajedničkog novinarskog tima „Zidojče cajtunga” i regionalnih javnih servisa NDR i VDR ukazuju da je BND u ime NSA više od decenije špijunirala protivno interesima Nemačke i Evropske unije. Dok je „Cajt” objavio da je NSA za više od deset godina od svojih nemačkih kolega ukupno 800.000 puta tražila da određeni ljudi budu na merama prismotre, „Zidojče cajtung” otkriva da su među špijuniranima i Jelisejska palata (sedište francuskog predsednika), francusko ministarstvo spoljnih poslova, Evropska komisija, kao i evropski veliki proizvođači naoružanja, poput koncerna EADS i „Evrokoptera”, koji su sada deo „Erbas grupe”.
BND je po nalozima NSA jednostavno u svoje sisteme u svom prislušnom centru u Bad Ajblingu ubacile lične podatke „meta” (aj-pi adrese njihovih kompjutera, imejl adrese, brojeve mobilnih telefona i ostale informacije) i potom špijunirala njihovu elektronsku komunikaciju i kretanje. Špijunaža evropskih saveznika iz ove bavarske banje formalno je realizovana u okviru sporazuma o saradnji Nemačke i SAD, koji je zarad „rata protiv terorizma” potpisan 2002.
Prema najnovijih otkrićima „Špigla”, jedna od zaposlenih u BND-u je utvrdio da su u avgustu 2013. čak 12.000 meta njihovog špijuniranja po nalogu NSA bile imejl adrese diplomata, zvaničnika i vlada u Nemačkoj i ostalim državama članicama EU, kao i samih institucija EU. Kada je on 14. avgusta 2013. o tome izvestio svog pretpostavljenog uz pitanje šta da radi, njegov šef u BND-u je jednostavno rekao da „izbriše” te naloge.
Ovaj magazin otkiva na primer otkriva da je u okviru američko-nemačke saradnje, na primer, praćen telefonski broj jednog zaposlenog u „Erbasu” čiji je zadatak da državi podnosi zahteve za izvozne dozvole.
Za razliku od „Erbasa” koji je prekjuče najavio podnošenje krivične prijave protiv „nepoznatih osoba” zbog industrijske špijunaže, evropski i francuski zvaničnici su veoma blago reagovali na ova otkrića.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod-Junker odbacio je kao nebitne optužbe da je BND možda špijunirala njegovu kancelariju po nalogu SAD, pozvavši Nemačku da razreši ovu špijunsku aferu.
Zvaničan Beč zatražio je razjašnjenje ali nije izašao sa previše kritika povodom informacija da je BND prisluškivala između ostalih i austrijsku policiju. Pariz je u „bliskom kontaktu” sa Berlinom, ali je očigledno da francuski predsednik Fransoa Oland i njegov tim ne žele da kritikuju Merkelovu iako nemački mediji citiraju interne dopise iz perioda od 2008. do 2010. koji ukazuju da je kabinet kancelarke bio obavešten o akcijama BND-a.
Nemačko-američki sporazum o špijunskoj saradnji zarad borbe protiv terorizma, koji je očigledno zloupotrebljen, potpisan je 2002. u vreme kancelara Gerharda Šredera, kojem je aktuelni šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer bio šef Kancelarske službe. Dosadašnja otkrića ukazuju da je BND o spornom špijuniranju obavestio pretpostavljene u Kancelarskoj službi 2008. i 2010, ali zasad niko ne pita da li postoji eventualna Štajnmajerova odgovornost koji je na čelu ove službe bio do 2005. Doduše, poslanik Zelenih i član Bundestagove komisije za istragu NSA-ovog špijuniranja, Konstantin fon Noc, ukazuje da ima saznanja da je vladi u Berlinu još 2005. morala biti poznata taktika NSA. Te godine Šredera je sa mesta kancelara smenila Merkelova, a na Štajnmajerovo mesto došao je Tomas de Mezijer, aktuelni ministar unutrašnjih poslova.
Upravo su on i šef Kancelarske službe Peter Altmajer najviše na udaru kritika medija, od kojih ih je liberalni berlinski dnevni list „Tac” stavio na svojevrsnu poternicu objavljenu na naslovnoj strani.
Dok se čeka da u ponedeljak Merkelova da najavljena objašnjenja, iz redova njenih demohrišćana upozoravaju o opasnostima „divljih spekulacija”.
Konzervativni „Frankfurter algemajne cajtung” brani demohrišćane i upozorava opoziciju da se previše ne zaleće.
Opoziciji prebacuje da nije „verodostojna” i da „gubi kontrolu sama nad sobom” jer „svakodnevno ispaljuje zahteve za ostavkama” Altmajera, De Mezijera, pa i Merkelove.
Uprkos tome što mediji danima vrve od novih informacija koji ukazuju da sporne akcije vlasti i BND-a, mnogi su skloni da potvrde ocenu komentatora lista „Manhajmer morgen” da će bez obzira na aferu BND ostati: „tvrđava koja iza svojih debelih zidova čini sve da u javnost prodre što manje informacija o njenom radu. Do sledećeg skandala.”
Nenad Radičević
