Izvor: Politika, 30.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka skriva siromaštvo
Vlada u Berlinu suočena sa optužbom grube manipulacije nacionalnog izveštaja o nepravednoj raspodeli bogatstva
Koaliciona vlada u Berlinu suočena je sa optužbom da je grubo manipulisala sa rezultatima studije o osetljivom pitanju imovine, prava na socijalna davanja, ali i nepravedne raspodele zarada nauštrb srednje klase i socijalno najugroženijih.
Nadležna ministarstava i sindikati optužuju najuži krug saradnika kancelarke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Angele Merkel, i nju lično, da su „ulepšali” studiju Ministarstva rada o životnoj situaciji u Nemačkoj – poznatiju kao „Izveštaj o siromaštvu” – ne bi li deset meseci pred parlamentarne izbore stvorili utisak u javnosti kako za prosečnog Nemca, statistički gledano, „teku med i mleko”.
Ministarstvo za socijalna pitanja, štaviše, optužilo je vladu da „cenzuriše” istinu o siromaštvu koje se konstantno širi zbog nedorečenosti zakonskih regulativa.
Aferu su obelodanili vodeći dnevnici „Zidojče cajtung” i „Frankfurter algemajne cajtung”, kao i nedeljnik „Špigl”. Poređenjem preliminarne verzije Izveštaja o siromaštvu, čiji su izvodi dostupni u javnosti od početka jeseni, sa zvaničnim „redigovanim” izveštajem koji će biti predstavljen u Bundestagu u decembru ove godine, novinari su zaključili da su formulacije koje su negativno opisivale životnu situaciju ugroženih slojeva stanovništva izmenjene ili – izbrisane.
Vladin kabinet izdao je zvanično saopštenje, po kojem je ovde reč „o uobičajenoj korekciji ministarskih stavova ili izveštaja, ako se ne poklapaju sa mišljenjem vlade”. Nezvanično, međutim, traga se za osobom koja je skrenula pažnju medijima na „korekture” u konačnom izveštaju.
Zvanična studija o privrednom i socijalnom položaju građana nosi službeni naziv „Životna situacija u Nemačkoj – izveštaj Savezne vlade o siromaštvu i bogatstvu”. Sprovodi se u četvorogodišnjem ritmu, u skladu sa odredbama završnog dokumenta Svetskog socijalnog samita u Kopenhagenu 1995. godine, čija je potpisnica i Nemačka.
Sticajem okolnosti, objavljivanje prvog Izveštaja o siromaštvu i bogatstvu 2001, poklopilo se sa epohom privrednog napretka, tako da su izveštaji u 2005. i krajem 2008. ukazali na pogoršanje situacije. Nepovoljni razvoj situacije pripisivan je „spoljnim faktorima”. Nije prikrivan, s obzirom na to da je Bundestag svojevremeno odredio da izveštaji imaju da se objavljuju na polovini mandata aktuelne vlade. Međutim, u međuvremenu, četvorogodišnji ritam je pomeren, što je bila posledica prevremenih izbora 2005.
Obaveza o objavljivanju najnovijeg izveštaja pala je u dvostruko nepovoljnom trenutku – u periodu kada se ekonomska kriza sve više odražava i na Nemačku, kao i uoči predizborne kampanje za novi sastav Bundestaga. Vlada u Berlinu pribegla je, međutim, pomenutim „korekcijama”.
U uvodu je izbrisan zaključak „imetak je vrlo nepravedno raspodeljen – imućni su sve bogatiji, siromašni sve siromašniji”, kao i obrazloženje uvodne teze, čija je autorka bila ministarka rada Ursula fon der Lajen.
„Dok je rast dohotka u klasi najbolje plaćenih konstantno rastao, u ostalim klasama su primanja realno opadala... S jedne strane, došlo je do takozvanog pregrupisavanja radne snage prema potrebama tržišta (rad po nižim nadnicama) ili, u najmanju ruku, postojeće plate i nadnice nisu mogle da prate inflaciju”, glasila je izbrisana kritika ministarke, koja je zamenjena drugom formulacijom: „Prilagođavanjem nivoa zarade strukturnim promenama (sistematizacija) podstaknuta je nova dinamika zapošljavanja.”
Prećutano je, takođe, da nivo zarada šestine svih zaposlenih ne dozvoljava dostojanstven život. U prvobitnom izveštaju dodatno je izneta zabrinjavajuća činjenica da četiri miliona Nemaca radi za bruto oko sedam evra na sat, što ih pozicionira ispod statističke granice siromaštva. To je ona granica kada zaposleni ne raspolaže prihodima kojima može da obezbedi redovnu, raznovrsnu ishranu, grejanje privatnih prostorija, odeću i obuću u obimu koje nemački standard propisuje.
Markus Grabka je u ime Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIV) izjavio da vlada „gura glavu u pesak” pred činjenicom da deset odsto najimućnijih raspolaže sa 53 odsto ukupnog imetka, dok je svaki šesti Nemac po statističkoj definiciji siromašen, a svaki peti socijalno ugrožen.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 30.11.2012.
.jpg)
