Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2011, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka proslavila Dan ujedinjenja

BERLIN -

Ekumenskom verskom službom, kojoj je prisustvovao državni vrh zemlje i brojnim svečanostima Nemačka je danas na centralnom skupu u Bonu uz oštre mere bezbednosti obeležila 21 godinu života u zajedništvu u ujedinjenoj državi, koju vodi kancelarka Angela Merkel, poreklom baš iz istočne Nemačke.

"Bez žive demokratije, Evropa neće dalje rasti", rekao je predsednik Ustavnog suda Nemačke Andreas Foskule na centralnoj ceremoniji u Bonu.

On >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je upozorio na opasnost desolidarizacije u Evropi i naglasio da se Evropa ne sme svesti na jednostavnu igru brojevima.

Upozoravajući da se Evropa zasniva na istorijskom saznanju da trajni mir, sloboda i blagostanje na ovom kontinentu mogu biti omogućeni samo kroz tesne saveze, Foskule je rekao da to važi "u dobrim, kao i u lošim vremenima".

On je, istovremeno, zatražio i jače učešće građana i parlamenata u oblikovanju Evrope i rekao da evropske institucije ne smeju "biti imune" na kritike svojih građana.

Foskule je upozorio da popušta solidarnost unutar Nemačke i naglasio istorijske zasluge istočnih Nemaca koji su se izborili za svoju slobodu.

Iako mediji pišu da je u sećanju naroda, kao kraj DDR, više ostao u sećanju pad Berlinskog zida, u novembru 1989. godine, od oficijelnog i parlamentarnog proglašenja ujedinjenja 3. oktobra, godinu dana kasnije, oko 400.000 ljudi je od ovog vikenda u Bonu slavilo praznik.

Ove godine proslava protiče u znaku evropske dužničke i krize evra i napora Nemaca da, teškom mukom u Budnestagu izglasanim paketom pomoći od oko 211 milijardi evra, što je skoro polovina ukupnog iznosa fonda, spasu što se spasti može.

I ova, 21. godišnjica od ujedinjenja dve Nemačke i hiljade "upumpanih" milijardi evra pomoći od bogate braće sa zapada, obeležena je i dalje velikim razlikama između "novih" i "starih" pokrajina, između istoka i zapada ujedinjene države, koje je i Merkelova navela.

Reč je, pre svega, o demografskim razlikama, nezaposlenosti, koja je na istoku skoro duplo veća nego na zapadu i o imovinskim razlikama, navela je Merkelova uoči svečanosti u svojoj video-poruci.

O Nemačkoj i njenim ljudima danas je u Bonu, na ekumenskoj službi govorio kelnski nadbiskup kardinal Joahim Majsner, apelujući na Nemce da zadrže budno sećanje na ujedinjenje i upozoravajući da iz glava i srca nekih ljudi još uvek nisu nestali zidovi i barikade.

Nad centralnim skupom u Bonu nadvila se senka terorizma, pošto je nemačka policija ovog vikenda uhapsila četvoricu mladića, poznatih u islamističkoj sceni zemlje, koji su, zatim, pušteni.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog jedinstva se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica - ovoga puta je to pokrajina Severna Rajna Vestfalija, najmnogoljudnija pokrajina u kojoj živi oko 18 miliona ljudi i koja, takođe, sutra obeležava i svoj dan - 65 godina od formiranja.

Centralna svečanost u Bonu je, istovremeno, i turistička atrakcija na kojoj se 16 nemačkih pokrajina predstavilo najukusnijim đakonijama i gurmanskim specijalitetima po kojima su poznate.

Par dana pre svečanosti nemački mediji su objavili da je Ludvig Erhard, "otac" nemačkog privrednog čuda, imao plan da od bivšeg Sovjetskog Saveza "otkupi" to jedinstvo za 100 milijardi tadašnjih nemačkih maraka.

Prema informacijama nemačkog nedeljnika "Špigl", Erhard je, kao nemački kancelar (bio je na toj funkciji od 1963. do 1966. godine), želeo od Sovjetskog Saveza da kupi nemačko jedinstvo za 100 milijardi evra.

Erhard je tada smatrao da nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom a američke diplomate su tada, u svojim dosijeima označili plan kao nerealističan i politički naivan.

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama.

Posle ujedinjenja zemlje svet je ugledalo 15 miliona mladih Nemaca, rođenih u zajedničkoj državi, a sada u njoj živi 82 miliona stanovnika, kaže statistika.

Samo par dana pred obeležavanje 21. godišnjice života u zajedništvu i u jeku evropske dužničke i krize evra polovina Nemaca je rekla da žali za dobrom, starom nemačkom markom.

U anketi, koju je objavio magazin Fokus, za povratak marke izjasnilo se 50 odsto Nemaca, a 48 odsto njih kao pristalice evra, dok je pre godinu dana situacija bila skoro obrnuta- 50 odsto Nemaca je želelo evro, a 47 odsto priželjkivalo da se marka vrati.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Nemačka proslavila 21 godinu života u zajedništvu