Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Feb.2018, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nemačka: Postignut dogovor o koaliciji

Nova nemačka vlada snažno podržava evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana smatrajući da je politika proširenja EU važna kako bi se podstakli mir, stabilnost i saradnja.

To se navodi u nacrtu koalicionog sporazuma CDU, CSU i SPD, piše list "Velt" ističući da ovo još uvek nije definitivni tekst dokumenta i da se detalji još utvrđuju.

"Politika proširenja EU ostaje važna kako bi se podstakli mir, stabilnost i saradnja. Istovremeno, EU mora kroz unutrašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << reforme da osigura svoju sposobnost delovanja. Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu pristupanja. Mi podržavamo njihovo približavanje EU a naročitu pažnju posvećujemo razvoju demokratije i pravne države", navodi se u tekstu sporazuma.

Dodaje se da je pretpostavka za napredak u približavanju da države regiona ispune za to predviđene kriterijume.

"Zalažemo se za evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana. Pretpostavka za početak pristupnih pregovora odnosno za pristupanje EU je da države regiona ispune za to predviđene kriterijume u potpunosti. Tu spadaju, naročito sveobuhvatne, trajne i nepovratne reforme u izgradnji pravne države i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije", kaže se u sporazumu.

Navodi se i da se nova nemačka vlada zalaže za to da podrži reformske napore država Zapadnog Balkana još snažnije nego dosad.

"Osim toga, nemačka vlada odlučno će i u budućnosti podržati saradnju u okviru regiona, a naročito u okviru "Berlinskog procesa", napominje se u tekstu.

Kada je reč o proširenju EU, kako se navodi, prednost ima temeljnost u odnosu na brzinu: jasno očekivanje poštovanja kriterijuma pre pristupa zapadnobalkanskih država u EU.

Kada je u pitanju pristupni proces Turske, kaže se da ne treba zatvarati poglavlja i otvarati nova. Nema vizne liberalizacije za Tursku dok se ne ispune pretpostavke.

Ovaj nacrt sporazuma ima 179 strana, a detalji se još utvrđuju, napominje "Velt".

Posle četiri meseca političkog zastoja u Nemačkoj, danas je konačno postignut dogovor o koalicionom ugovoru između Merkeline Hrišćanske demokratske unije (CDU) i Šulcove Socijaldemokratske partije (SPD).

Stranke CDU, CSU i SPD su postigle dogovor o tome kako će izgledati koalicioni ugovor, čime je otvoren put ka formiranju treće uzastopne, a četvrte u istoriji Nemačke tzv. velike koalicije.

Koalicioni ugovor sada moraju da odobre članovi SPD, njih oko 450.000, na unutar stranačkom referendumu, koji će, najverovatnije biti održan za tri nedelje.

Kako prenosi Dojče Vele, u Berlinu se već razgovara o tome ko će zaposesti koju ministarsku funkciju, a nagađa se da bi SPD trebalo da dobije resor spoljnih poslova.

Britanska agencija navodi da će socijaldemokratama pripasti ministarstva finansija, spoljnih poslova, pravde, porodice, životne sredine i rada.

Kako DW prenosi, Špigel onlajn i Bild već znaju i da će ministarstva spoljnih poslova i finansija pripasti socijaldemokratama, a da ce Ministarstvo unutrašnjih poslova biti prošireno "odeljenjem za domovinu".

Trebalo je da pregovori budu završeni još u nedelju, ali su morali da budu produženi do ovog jutra zbog nekih spornih tema.

To su, navodi DW, pre svega radni ugovori i zdravstveno osiguranje, a te teme su, prema prvim izveštajima iz Berlina, delimično rešene, ali još nema detalja.

Izbori u Nemačkoj održani su 24. septembra prošle godine i na njima je CDU osvojila 32,9 odsto glasova, što nije bilo dovoljno da samostalno formira vladu, pa se krenulo u koalicione dogovore.

Nemačka skratila na 18 meseci rad na određeno vreme

Nemački konzervativci i Socijaldemokrate (SPD) saglasili su se danas da rok ugovora o radu na određeno vreme koji poslodavci mogu da sklapaju bez obrazloženja smanje na 18 meseci sa dosadašnjih 24 meseca, izjavio je jedan neimenovani izvor upoznat sa koalicionim pregovorima, prenosi agencija Rojters.

SPD je obećao ranije da će smanjiti rok ugovora o radu na određeno vreme kako bi zaposleni dobili veću sigurnost.

Toj meri su se, međutim, usprotivili konzervativci nemačke kancelarke Angele Merkel, tvrdeći da ona ograničava fleksibilnost u zapošljavanju i otpuštanju radnika, koja je kompanijama potrebna da bi ostale konkurentne.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...