Izvor: FXLider.com, 11.Apr.2013, 17:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedeljni izveštaj 9.1.-13.1.

Početkom nedelje održan je sastanak izmedju predsednika Francuske Nicolas Sarkozy-a i kancelara nemačke Angele Merkel.  Na sastanku je razgovarano izmedju ostalog i o porezu na finansijske transakcije koji bi trebalo da obuhvati sve članice EU. Nije isključeno da ukoliko bude protivljenja medju nekim od članica zakon obuhvati samo zemlje evro zone. Nacrt ovog zakona trebalo bi da bude gotov do marta. Kada je u pitanju porez na finansijske transakcije o kome se u poslednje vreme mnogo govori nije još uvek precizirano šta će se i koliko oporezovati. Francuska kojoj je cilj da se ovaj zakon uvede pre aprilskih izbora želi da njime prvenstveno oporezuje obveznice, derivate i akcije i insistiraće na ovom porezu čak i ako ne dobije podršku svojim evropskih partnera .  Skoro sav novac koji je pozajmljen prošlog meseca bankama deponovan je nazad u centralnoj banci baziranoj u Frankfurtu pokazuju podaci ECB-a. 489 milijardi evra koje su pozajmile 523 banke prošlog meseca kroz aukciju dugoročnih obveznica bile su namenjene povećanju likvidnosti i smanjenju priraštaja državnih obveznica. Kako se čini većina trogodišnjih pozajmica biće koristiće se za potrebe refinansiranja ove i sledeće godine. EU zvaničnici su priznali da će Grčkoj verovatno biti potrebno više novca nego što je dogovoreno u oktobru. Dug Italije je pao do  2.7 pc u trećem kvartalu. Prošle godine odobrena su tri budžeta štednje kako bi se smanjio ogroman javni dug koji je gurnuo zemlju na ivicu bankrotstva. Nakon sastanka sa Mario Monti-em Angela Merkel je izjavila da postoje velike šanse da se postigne dogovor o fiskalnom zakonu. Postoje nagoveštaji da će ovaj zakon obuhvatati posebnu klauzolu koja bi dozvolila suspenziju pravila o balansu budžeta za vreme perioda ekonomskog pada ili nekog drugog neuobičajenog dogadjaja.  Ove nedelje donete su i odluke o kamatnim stopama u ECB-u i BOE. Obe centralne banke su odlučile da zadrže dosadašnje stope. U UK kamatna stopa ostaje na 0.5pc , dok QE program ostaje na 275 milijardi funti, dok je ECB zadržala stopu na 1 pc. Priraštaji na državne obveznice konačno su se smanjili tokom četvrtka. U Italiji je održana aukcija na kojoj je prodato 8.5 milijardi evra jednogodišnjih obveznica sa priraštajem od 2.735 pc što je duplo manja visina u odnosu na sličnu aukciju koja je održana u decembru kada je priraštaj bio 5.952. I u Španiji je aukcija postigla bolji uspeh od očekivanog. Prodato je 9.986 milijardi evra sa priraštajem od 3.748 pc.
 
Po mišljenju britanskog premijera David Cameron-a uvodjenje poreza na finansijske transakcije je besmisleno ukoliko se ne uvede i u ostalim delovima sveta jer će ugroziti zaposlenost i ekonomski oporavak Evrope. Velika Britanija čijom privredom dominira sektor usluga naročito finansijskih još od samita EU u decembru kada je predložena ova ideja oštro se protivi smatrajući da bi to moglo ozbiljno da ugrozi i ovako poljuljanu ekonomiju zemlje koja je na pragu recesije. Po rečima britanskog premijera Britaniji je potreban rebalans privrede koji bi je udaljio od prekomernog pozajmljivanja, finansijskih usluga i potrošnje a približio investicijama u proizvodnju. I ako rebalans neće biti lako izvršiti naročito nakon ekspanzije dugova, zaposlenost u privatnom sektoru je u porastu a i istraživanja proizvodnog sektora su nedavno objavila pozitivne podatke što zajedno sa povećanjem izvoza u Indiju i Kinu daje nadu. Indeks cena nekretnina u UK pokazao je tržište nekretnina nastavilo da se suočava sa smanjenjem tokom prošlog meseca kao posledica negativne ekonomske slike i smanjenja potrošnje. Ovaj izveštaj je pokazao da dužnička kriza u EU smanjuje i potražnju za nekretninama u Velikoj Britaniji. Cene su pale na najniži nivo u protekle dve i po godine. Pouzdanost banaka postala jedna od glavnih političkih pitanja u Velikoj Britaniji. USB analitičari su upozorili na nedostatak plana centralne banke kako da u hitnim slučajevima podrži bankarski sistem. Usluge i proizvodnja su neočekivano porasli prošlog meseca pokazujući da je ekonomija malo ojačala. Ipak, zvaničnici BOE smatraju da je ekonomija verovatno u stagnaciji kako evropska dužnička kriza i fiskalni pritisak još uvek čekaju na oporavak. Očekuju se i znaci inflacije tako da će verovatno biti potrebno još kvantitativnog popuštanja. Komitet monetarne politike Banke Engleske je glasao o kamatnoj stopi. Kamatne stope su ostale na 0.5 pc i MPC nije proširio program kvantitativnog popuštanja sa ranijih 275 milijardi funti. U svojoj izjavi BOE je rekla da će obim QE biti revidiran dok ekonomisti smatraju da je proširenje šeme kupovine finansijskih instrumenata moguće sledećeg meseca kada se dosadašnja runda od 275 milijardi funti završi.
 
Zlato je započelo novu godinu rastom. I ako rast od 3 pc u toku prošle nedelje nije još uvek uspeo da povrati cenu iz pozicije korekcije može se očekivati da će ekonomska kriza kao i monetarna politika izazvati dalji rast cene zlata tokom 2012 godine. Oštar pad bio je izazvan jačanjem dolara, povećanjem margina CME-a kao i implementacijom “operation twist”-a  od strane Federalnih rezervi  čime su  kamate na kratkoročne državne obveznice povećane u odnosu na dugoročne, umesto QE3 . Očekuje se da će dolar nastaviti sa rastom tokom prve polovine godine zbog dužničke krize u Evropi i relativno jakog ekonomskog napretka u SAD-u. Druga polovina godine je znatno neizvesnija i zavisi od oporavka evropske ekonomije, fiskalnog pooštravanja u SAD-u kao i implementacije QE3 od strane Fed-a. Ukoliko  dolar oslabi cena zlata će porasti. Sa druge strane faktori koji  mogu podržati rast cene su da zlato može ostati utočište za investiture koji nisu skloni riziku, porast priraštaja na državne obveznica koji je u poslednje vreme evidentan u EU kao ijaka potražnja od strane centralnih banaka.
 
Rast cene izazvan je delom krizom na Bliskom istoku i pretnjom Irana da će zatvoriti Hormuz moreuz. Ovim moreuzom se dnevno  preveze 17 miliona barela nafte. EU ministri inostranih poslova će se verovatno složiti oko blokade uvoza nafte iz Irana na sastanku koji je planiran za 30. januar na kome će se i raspravljati o detaljima sprovodjenja. Embargo će verovatno biti ostvaren u fazama kako bi se zaštitile zemlje koje se najviše oslanjaju na uvoz iz ove zemlje. U zemljama koje najviše zavise od iranske nafte kao Italija , Grčka i Španija raste zabrinutost oko načina na koji će se postojeći ugovori tretirati nakon uvodjenja embarga. Sprovodjenje u fazama trebalo bi da obezbedi da negativne posledice ove blokade ima Iran a ne evropske zemlje. Postoji verovatnoća i da će EU odložiti embargo za šest meseci što bi omogućilo zemljama kao što su Grčka Italija i Španija da nadju alternativne izvore. IEA je spremna da odgovori na bilo koje značajnije remećenje ponude ali kako još uvek nije došlo do smanjenja ponude trenutno se ne razmatraju konkretne mere. IEA je pripremila plan po kome će da ukoliko dodje do zatvaranja Hormuz moreuza puštati na tržište 14 miliona barela nafte dnevno.
 

Nastavak na FXLider.com...