Izvor: Politika, 23.Maj.2012, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na pomolu obračun Fransoa Olanda i Angele Merkel
Neformalni samit EU o dužničkoj krizi, privrednom rastu, zapošljavanju i pomoći bankama
Brisel– Evropski lideri pokušaće da udahnu život u svoje urušene ekonomije na samitu tokom sinoćne večere u Briselu. Ipak, neslaganje oko plana za izdavanje zajedničkih obveznica i drugih mera za rešavanje dvogodišnje dužničke krize, već je vidno, piše Rojters.
Prvi put za više od dve godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastajanja povodom dužničke krize, lideri Francuske i Nemačke nisu zbili redove da se unapred dogovore o stajalištu, ukazujući na primetan otklon u francusko-nemačkoj osovini koja je tradicionalno predvodila krojenje evropske politike.
Umesto toga, novi francuski predsednik Fransoa Oland sreo se sa španskim premijerom Marijanom Rahojem u Parizu da prodiskutuju pozicije pre zajedničkog puta u Brisel na samit gde će u žiži biti eventualni izlazak Grčke iz evrozone.
Nemačka Bundesbanka tvrdi da je situacija u Grčkoj „izuzetno zabrinjavajuća” i da je bilo kakva dalja finansijska pomoć ugrožena zbog pretnje o neizvršavanju reformi koje su dogovorene u dva prethodna spasilačka paketa.
Budnesbanka smatra da bi izlazak iz evrozone izazvao „značajne ali rešive” izazove za partnere u Evropi.
Uprkos zebnjama da bi Grci mogli otvoriti vrata izlasku iz evrozone – ukoliko na izborima 17. juna daju poverenje strankama koje se protive spasilačkom programu, španska kriza je u prvom planu. Ekonomija Španije je u recesiji, dok je tamošnjem bankarskom sektoru neophodno restrukturisanje.
Oland je izbornom pobedom značajno izmenio uslove debate u Evropi, zahtevom za većim naglasak na rastu nego na kresanju troškova.
Taj pristup postavlja scenu za obračun sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koja podržava rast, ali je njen osnovni kredo uspostavljanje budžetske discipline i strukturne reforme.
Merkelova i bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi nisu stvari uvek gledali istovetno. U Olandu Merkelova susreće političara drugačije vizije.
Na prvom samitu EU u čijem radu učestvuje, Oland je izabrao da istakne stav o evroobveznicama, koji podrazumeva objedinjavanje dugova evrozone, uprkos doslednom protivljenju Nemačke tokom dvogodišnje debate o toj temi.
Oland će imati podršku italijanskog premijera Marija Montija i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, između ostalih. Ipak, Merkelova ne pokazuje popuštanja pred predlogom o evroobveznicama. Po nemačkoj kancelarki, o evroobveznicama se može razgovarati jednom kada u Evropi bude postojala mnogo čvršća fiskalna unija.
Holandija, Finska i neke manje članice evrozone podržavaju Merkelovu, čime se otvara prostor razdoru.
Evropske akcije izgubile su juče 1,5 odsto vrednosti zbog procene investitora da će sa neformalnog samita izostati dramatična politička intervencija. Troškovi zaduživanja Španije i Italije su porasli.
Prodaja dvogodišnjih nemačkih hartija od vrednosti juče oštar su signal kako novac beži u sigurnije investicije. Tako su juče investitori razgrabili dvogodišnje nemačke obveznice koje nose nula kamate na uloge.
Oli Ren, evropski komesar za ekonomske poslove, stao je u utorak iza predloga o evroobveznicama, nazivajući ga „trasom puta” koja postavlja neophodne zakonske i fiskalne okvire za budući rad.
Herman van Rompaj, predsednik Evropskog saveta – tela koje predstavlja EU lidere, istakao je da šefovi država i vlada treba da napuste tabue dok promišljaju budućnost Evrope i njenog ekonomskog okvira.
Evropski lideri, osim što će razmatrati dužničke probleme sa kojima se rvu Grčka, Portugalija i Irska i koje ugrožavaju stabilnost evra, debatovaće o merama za stabilizaciju svog bankarskog sistema.
Posebnu strepnju izaziva Španija, gde je mnoštvo banaka opterećeno sumnjivim kreditima ugovorenim tokom neslavno okončanog investicionog buma.
Jedan od predloga je da se evropskom spasilačkom fondu dozvoli da direktno rekapitalizuje banke, umesto da pozajmljuje državama da one spasavaju ugrožene domaće finansijske institucije.
Zapošljavanje i privredni rast su na zvaničnom dnevnom redu samita: učesnici spominju tri predloga za koje se nadaju da će obezbediti kratkoročni stimulus ekonomiji evrozone koja u prvom kvartalu ne beleži privredni rast i gde postoji opasnost od klizanja u recesiju.
U utorak je u Evropskom parlamentu postignut dogovor o „projektnim obveznicama” instrumentu koji podržava EU budžet, a koje se mogu koristiti za finansiranje projekata u energiji, transportu i telekomunikacijama u paru sa privatnim investicijama.
Postoji i predlog da se duplira uplaćeni kapital Evropskoj investicionoj banci, na malo iznad 20 milijardi evra.
Treća inicijativa je da se preusmere strukturalni fondovi – novac koji se iz budžeta EU koristi za pomoć siromašnijim državama da unaprede infrastrukturu – ka drugim oblastima koje bi mogle doprineti bržem rastu.
„Gorka istina je da nema čarobnih rešenja za krizu. Svi ćemo morati da pazimo koliko trošimo, plaćamo svoje dugove i hitro uvedemo zdrave reforme. Time ćemo podstaći rast”, ocenio je premijer Holandije Mark Rute.
objavljeno: 24.05.2012.
