Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Mar.2016, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Angela potkresanih krila
Najveća žrtva, na najvišem nivou, migrantske krize mogla bi da bude nemačka kancelarka Angela Merkel, koja se ponajviše trudila da tu krizu prikaže kao priliku za ispoljavanje solidarnosti prema najugroženijima.
U tom pokušaju izazvala je posledice koje joj se dvostruko obijaju o glavu – narušen joj je prvo autoritet za objedinjavanje razlika među partnerima u EU, a sada i među sunarodnicima, kako su upravo pokazali neuspesi njene Hrišćansko-demokratske unije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << na izborima u tri nemačke pokrajine, Baden-Virtemberg, Rajna Palatinati Saksonija – Anhalt.
Odavno nije viđen nemilosrdniji bumerang-efekat prema jednom, zvanično samoproklamovanom milosrdnom, lideru. Kako su stvari stajale, uoči slanja ovog teksta u štampu, službene težnje Merkelove pretvorile su se u ono što je ona htela da spreči.
Umesto sloge, došlo je do produbljivanja nesloge među Evropljanima oko praktičnih detalja realizacije projekta s Turskom (da ona zaustavi odliv bliskoistočnih migranata ka EU, a da za uzvrat dobije šest milijardi evra pripomoći, ubrzanje pregovora za priključenje EU i bezvizni režim). Ujedno, posle dolaska više od milion migranata za manje od godinu dana, Nemačkom se raširila zebnja od „gubljenja nacionalnog identiteta“, čije je glasove rekordno pokupila ksenofobična, antiimigrantska i antievropska, desnica u vidu Alternative za Nemačku (AfG), pored koje su u jednoj mesnoj zajednici, nadomak Frankfurta, odborničke mandate dobili i neonacisti.
Uspon antievropske, prema različitostima izrazito netolerantne, desnice zabrinjava, pogotovu kad raste unutar države kakva je Nemačka, koja se doživljava kao ključni faktor za stabilizaciju kontinentalnih prilika. Kancelarka gubi autoritet i u Nemačkoj i u Evropi pri čemu se ta dva gubitka međusobno pothranjuju, sugeriše komentator Fajnenšel tajmsa. I obrazlaže da neuspeh Merkelove u naporima da postigne efektivan dogovor (opet dok ovaj napis ide u štampu) u EU o migrantskom režimu, podriva podršku njoj kod kuće, dok okretanje Nemaca protiv kursa kancelarke potkopava njen autoritet u EU.
Na prvi pogled, reč je o specifičnom začaranom krugu. Kud god da se krene, kao da je suđeno da se dospe se na isto – u neprilike.
Nije baš tako.
Merkelova je propustila da premeravanje njene istrajne racionalnosti i vanredne empatije, u dovoljnoj meri poveri onima s čijim sadejstvom računa. Nije, naime, pitala ni spoljne partnere ni sugrađane kad je proglasila politiku širom otvorenih vrata za nevoljnike s proširenog Bliskog istoka.
Verovala je, reklo bi se, u univerzalne vrednosti, u prihvat ugroženih. Ali, i uz računicu da će spoljni priliv sveže krvi biti eliksir za podmlađivanje sve starijeg joj, i dalje ekonomski vrlo prosperitetnog, društva.
Pretpostavljala je, istovremeno, da će njoj prekobrojni naći utočište i možda uhleblje u okolini. Ispostavilo se, međutim, da drugima nije do toga. Naročito onima koji su u vreme hladnog rata bežali sa blokovskog Istoka na Zapad, kao i ona, ali za razliku od nje, kad su postali deo Zapada postavljaju brane onima koji bi na Zapad sa istrajno konfliktnog i „širećeg“ Bliskog istoka.
Prevarila se, dakle, poprilično. Izostale su, evidentno, količine solidarnosti s kojima je računala, i unutar nacije i izvan nje.
To ne znači da je njen projekat poražen. Jeste u uzletu ksenofobična desnica, ali ne u tolikom da bi u dogledno vreme mogla da dospe na vlast, bilo gde pa ni ovde. Njen prodor valjalo bi da se uvaži kao opomena – da vlasti treba da blagovremeno i argumentovano obaveštavaju podanike u čemu su prednosti otvaranja prema svetu, kao i mane zatvaranja granica.
Što se Srbije tiče, njoj su razgraničavanja i dalje vitalni test. Dokle se prostire, sa Kosmetom ili bez njega, koliko ima stanovnika, kako će izbalansirati put ka integracijama sa Zapadom dok joj teritorijalni integritet garantuje oživeli Istok – pitanja su na čije ćemo definitivne odgovore dugo čekati, iako odavno znamo šta nam je, u njihovoj postepenosti, suđeno.
Ali, vratimo se, naslovnoj temi. Angeli su, iznutra i spolja, potkresana krila, iako je viđena da, kao lider privredne velesile, vodi ka uzletu posrćuće Evrope.
Pokazan joj je žuti karton, moraće uskoro da siđe s liderske funkcije – samo su neka od predskazanja njene dogledne budućnosti. Presedan svoje vrste bio bi ishod u kome bi lider jedne od velikih sila pao zbog naleta mase nemoćnih, migranata i izbeglica iz krajeva čiju sudbinu njegova zemlja nije presudno krojila (ako se kao početak najnovijih lomova na proširenom
Bliskom istoku uzme neopravdana invazija SAD na Irak 2003).
Takav ishod mogao bi da proizvede, neželjene, lančane posledice. Pogotovu među zemljama čiji su se vođi zakleli da će slediti nemački pristup migrantskoj krizi.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
