Izvor: Politika, 01.Nov.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moguća klopka za Angelu Merkel
Koalicija demohrišćana i socijaldemokrata sve izvesnija, ali su sve ozbiljnije i sumnje u opstanak nove nemačke vlade do kraja njenog mandata
Nemački socijaldemokrati, najjača opoziciona stranka na septembarskim izborima za Bundestag, priredili su iznenađenje potencijalnom partneru u budućoj vladi, demohrišćanima Angele Merkel. Suprotno prethodnim najavama, pokazali su u drugom krugu koalicionih pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spremnost da odustanu od zahteva da Ministarstvo finansija predvodi ličnost iz njihovih redova.
Znači li to da Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) popušta pred zahtevima demohrišćana i da njima prepušta, posle kancelarske, najvažniju funkciju u vladi? Ili je, kako spekulišu nemački komentatori, reč o taktičkom iskoraku šefa građanske levice i njenog glavnog stratega Sigmara Gabrijela – kojim priprema klopku za Merkelovu?
„Šojble o(p)staje kao ministar finansija” i „šef državne blagajne dobio crveni blagoslov”, glasili su neki naslovi bulevarske štampe. U ozbiljnijim analizama pojavile su se spekulacije da SPD odustaje od najvažnijeg resora kako bi u zamenu iznudio pristanak demohrišćana da se u sledećem mandatu ispune njihova ključna obećanja biračima – usvajanje propisa o minimalnoj nadnici i unapređenje socijalnog sistema.
U kabinetu odlazećeg ministra spoljnih poslova, liberala Gvida Vestervelea, dosadašnjeg koalicionog partnera Merkelove, „Politici” je predočeno: „Socijalisti su na najboljem putu da ponove našu grešku iz prethodnog mandata... Odričući se finansijskog resora, prepuštaju Merkelovoj sve evropske prinadležnosti i gube u očima birača – što bi moglo negativno da se odrazi na sledećim izborima.”
Liberali (FDP) su u analizama poraza na septembarskim izborima došli do zaključka da je sunovrat njihove popularnosti – sa petnaestak odsto biračke naklonosti na prethodnim na manje od pet odsto i ispod propisanog cenzusa za ulazak u novi saziv parlamenta, na poslednjim izborima – rezultat, između ostalog, i političkog neiskustva njihovog lidera u koalicionim pregovorima 2009. godine.
„Vestervele je zahtevao funkciju ministra spoljnih poslova koja je po protokolu ključna, posle kancelarske. Pri tome je izgubio iz vida da je resor spoljnih poslova reprezentativna funkcija – od kada EU određuje zajedničku spoljnu politiku, a Ministarstvo finansija je istinski ključni i resor moći”, ističu kritičari u redovima liberala.
Gabrijel, međutim, drugačije gleda na stvari. U njegovom taktičkom planu prvenstvo imaju ministarstva privrede i socijalnih pitanja. Po nekim mišljenjima, on je izvukao pouke iz koalicionog saveza sa demohrišćanima u mandatu od 2005. do 2009. kada je na čelu Ministarstva finansija bio Per Štajnbrik. Njegov doprinos nije podstakao popularnost stranke, mada nije ni bitnije uticao na poraz socijaldemokrata na izborima 2009.
Sa druge strane, tradicija upućuje na zaključak da sledeće izbore dobija stranka koja je u prethodnom mandatu upravljala privrednim resorom. Tako je, primera radi, bilo na izborima 1969. godine. Tada je ministar privrede bio socijaldemokrata, a Vili Brant je te godine postao kancelar.
Tradicija, naravno, nije jedini povod Gabrijelovim kalkulacijama. Poznavaoci političke situacije ističu faktor neizvesnosti pri rešavanju ekonomske krize koja je zahvatila kontinentalnu zajednicu.
Vodeći nemački ekonomski komentator i urednik „Fajnenšel tajmsa” Volfgang Minhau smatra da Evropi, ukoliko želi da prebrodi krizu, predstoji prebijanje dugova preko nemačkih leđa i zaključuje: „U tom kontekstu, Gabrijelu u potpunosti odgovara da se teret takve (iz Brisela iznuđene) odluke svali na Merkelovu i na njenog ministra Volfganga Šojblea.”
Po opštem mišljenju nemačkih komentatora, u slučaju da Nemačka bude primorana da se dublje maši za džep i izmiri dugovanja posrnulih ekonomija zajednice, doći će do prevremenih parlamentarnih izbora. U takvom scenariju bi demohrišćanski monopol na popularnost bio srušen, a naslednici obezglavljene CDU (Merkelova je u dva prethodna mandata sistematski „čistila” stranku od potencijalnih rivala – poslala je čak dvanaest suparnika u prevremenu političku penziju) suprotstavili bi se novom izbornom favoritu – Sigmaru Gabrijelu – koji bi mogao da ukaže na uspehe u socijalnom i privrednom resoru.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 01.11.2013.
