Izvor: Politika, 17.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova se pribojava da će ostati bez gasa
Ugovor Rusije i Ukrajine o tranzitu gasa ističe 2017. godine, a pošto je sasvim jasno da Rusija želi trajno da isključi suseda sa gasovodne mape, Evropa se sada pita šta će bez tih količina
Nemačka kancelarka Angela Merkel iznenadila je pre dva dana javnost izjavom da podržava zahtev Bugarske za održavanje novih pregovora sa Rusijom o projektu „Južni tok”.
– Moramo da ispitamo sva pravna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanja vezana za projekat „Južni tok” i zatim da ih iskoristimo za napredak razgovora sa Rusijom, izjavila je ona ističući da su brojni ugovori već potpisani i da je za obe strane važno da ostanu pouzdani partneri.
Posle tvrdnji da EU i Bugarska nisu krive za prekidanje gradnje „Južnog toka”, već Rusija, Merkelova je, posle dve nedelje „spustila loptu”. Podsećanja radi, njena glavna zamerka ovom gasnom projektu bilo je da Rusi ne poštuju evropsko zakonodavstvo, odnosno treći energetski paket koji propisuje da vlasnik gasovoda ne može da bude i vlasnik gasa. Rečju, traže da se to razdvoji istovremeno zanemarujući činjenicu da je Severni tok, koji je Nemačka gradila s Rusijom, izuzet od ovog pravila i da Rusi po pola dele vlasništvo s Nemcima.
Šta se u međuvremenu promenilo, zna jedino nemačka kancelarka.
Niko od zvaničnika Rusije nije odreagovao na ovu izjavu Angele Merkel.
Iz ruskih krugova se nezvanično saznaje da Merkelova Južni tok ponovo stavlja na dnevni red, jer 2017. godine ističe ugovor Rusije i Ukrajine o tranzitu gasa, a pošto je sasvim jasno da Rusija želi trajno da isključi Ukrajinu sa gasovodne mape, Evropa se sada pita šta će bez tih količina.
Posle svega valja pobrojati dobitnike i gubitnike u ovom svojevrsnom ruletu velikog poslovnog i energetskog projekta. Najveći dobitnik je, bez sumnje, Amerika. Njoj taj gas, i gasovod, ništa nije značio, ali pritiskom na Evropu još je jednom je dokazala svoju političku i geostratešku nadmoć. Ona od toga nema korist, ali EU i Rusija imaju još kakvu štetu. I to dugoročno.
Konzervativniji deo EU takođe se radovao propasti „Južnog toka”. Okrenuti Americi i njenoj iluzionističkoj ideji o transportu tečnog naftnog gasa prekookeanskim brodovima, kao u vreme bitke za Britaniju početkom Drugog svetskog rata, kao i o ubrzanoj eksploataciji uljanih škriljaca, što je još jedna energetska zabluda, taj deo EU je gotovo s radošću dočekao rđave vesti sa Istoka.
I ko je još veliki dobitnik? Turska! Ni kriva ni dužna našla se u centru pažnje i na smeru moguće nove trase gasovoda uz već nagovešteni „Plavi tok”.
A gubitnici?
Odustajanjem od „Južnog toka” Mađarska i Srbija su, bez sumnje, najveći gubitnici. S jedne strane izgubile su veoma vredan projekat, ali i podosta poverenja u EU, jer su se za njega borile do poslednjeg časa. Dotle je Bugarska, kojoj je, takođe, jedno vreme bilo veoma stalo do tog posla, pod pritiskom EU, ali i SAD, digla ruke. Međutim, oni neće ostati praznih šaka. Imaće, bez sumnje, jaku podršku fondova EU bezmalo kao od očekivanih taksi za „Južni tok”. Da li baš svih 750 miliona evra godišnje, pitanje je, ali mnogo manje neće dobiti.
Srbija ni od koga ne dobija ama baš ništa. Ni od EU ni od Rusije, kao partnera koji bi svojim novcem gradio našu deonicu. Za ovaj projekat mi smo zalegli, zamerajući se mnogima i kada je trebalo i kada baš nije bilo nužno. Sada moramo da se borimo za utešnu varijantu – alternativni gasovod koji bi išao od tursko-grčke granice do nas, kao i za deonicu Niš–Dimitrovgrad u dužini od 180 kilometara kojim bi se gas od Bugarske doveo do Vranja.
Svaku našu potrebu da imamo političko-ekonomsku alternativu, makar svedenu i na ono ogoljeno – i EU i Rusija, iz Brisela su nam uzimali za zlo. Navodno nismo dovoljno lojalni evropskoj ideji. Sada kada je „Južni tok” prošlost EU ćuti, iako Srbija gubi pola milijarde evra od taksi i ostalih pogodnosti, nekoliko hiljada radnih mesta, više gasnih elektrana u kojima bi se proizvodila struja.
To je sada samo naš problem do koga ne bi došlo, kako reče bivši kancelar Nemačke Gerhard Šreder, i prvi čovek „Severnog toka”, da „EU nije svesrdno radila na njegovoj diskreditaciji”. I uspela je uz pregršt kratkoročnih političkih poena. Dugoročno – videće se.
Ima, međutim, još gubitnika na tom spisku. Tu su Austrija i Italija, ali to su za razliku od Srbije zemlje s jakim privredama koje će se već nekako snaći.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 17.12.2014
