Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Feb.2012, 19:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkelova bez predsednika po drugi put

BERLIN -

Nemački predsednik Kristijan Vulf (Christian Wulff - 51) podneo je danas ostavku, a time je kancelar Angela Merkel, po drugi put, ostala bez šefa države.

Vulf je ostavku podneo nakon što je državno tužilaštvo grada Hanovera sinoć saopštilo da je pokrenulo postupak za ukidanje imuniteta predsednika.

To je prvi put u istoriji Nemačke da je državno tužilaštvo zatražilo ukidanje imuniteta za šefa države, da bi otvorilo put za otvaranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istrage zbog sumnje da je Vulf, dok je bio predsednik vlade Donje Saksonije, izvlačio korist na osnovu funkcije.

"Napravio sam grešku, ali sam uvek bio pošten"

Vulf je danas izjavio novinarima da je napravio grešku, ali da je uvek bio pošten, i naglasio da se povlači kako bi što pre "oslobodio put" svom nasledniku.

"Napravio sam grešku, ali sam uvek bio pošten", rekao je Vulf mnogobrojnim novinarima, i dodao da se povlači s mesta predsednika "da bi što je moguće pre oslobodio put nasledniku".

Vulf se pojavio pred novinarima zajedno sa suprugom Betinom i, saopštavajući da podnosi ostavku, istakao da je Nemačkoj potreban predsednik koji će imati puno i neograničeno poverenje naroda, koji se može posvetiti nacionalnim i internacionalnim izazovima.

"Zbog toga se danas povlačim, da bi što je moguće pre oslobodio put svom nasledniku", rekao je Vulf, navodeći da su njega i njegovu porodicu povređivali izveštaji o njemu.

Angela Merkel se danas zahvalila Vulfu i izjavila da želi s opozicijom da dogovori ko će biti novi šef nemačke države.

"Sa socijaldemokratama i zelenim razgovaraćemo da bi mogli da predložimo jednog zajedničkog kandidata za predsednika države", rekla je Merkelova, obraćajući se javnosti.

"Vulf i njegova supruga Betina su Nemačku u inostranstvu čestito predstavljali", rekla je Merkelova, koja je u poslednje dve godine "izgubila" dvojicu predsednika i, uprkos svim tim udarima i dalje, sudeći prema anketama, stoji "čvrsto na nogama" i popularnija je nego ikada.

Vulf je sredinom decembra došao na udar oštre kritike nakon što se ispostavilo da je od bogatih prijatelja uzeo privatan kredit za kupovinu kuće. Nakon toga mediji su počeli da izveštavaju o nizu spornih Vulfovih aranžmana sa prijateljima i poznanicima iz sveta biznisa.

Tužilaštvo ukidanje imuniteta sada traži da bi ispitalo sumnju da je Vulf, dok je bio šef pokrajinske vlade, izvlačio korist na osnovu funkcije.

Sporna je pri tome posebna veza sa filmskim producentom Davidom Grenevoldom (Groenewold). Njemu je vlada Donje Saksonije, dok joj je predsednik bio Vulf, odobrila pokriće za kredit u iznosu od četiri miliona evra.

Mediji su u vezi sa ovim slučajem izvestili da je Grenevold platio boravak predsednika u luksuznom hotelu na ostrvu Zilt u Severnom moru, ali i da je njegova producentska firma postojala samo na papiru.

Vulfova pres-služba je na to saopštila doduše da je predsednik Grenevoldu u gotovini vratio novac za boravak u skupom hotelu, ali su se i potom u medijima prethodnih dana stalno pojavljivale priče o spornim vezama predsednika sa Grenevoldom.

O ukidanju imuniteta odlučuju dva doma nemačkog saveznog parlamenta.

Opoziciona Socijaldemokratska partije Nemačke (SPD) već je najavila da će glasati za zahtev tužilaštva.

Vulf više ne uživa ni nepodeljenu podršku stranaka vladajuće koalicije, koju čine Hrišćansko-demokratska unije (CDU) kancelarke Merkel i Liberali (FDP).

Više političara ovih stranaka oštro je kritikovalo Vulfa i posredno mu već ranije savetovalo da razmisli o ostavci, smatrajući da njegovo držanje šteti ne samo ugledu Nemačke u svetu, već i ugledu funkcije šefa nemačke države.

Savezna kancelarka Merkel je pak, od izbijanja afere, u dva navrata saopštila da Vulf uživa njeno puno poverenje i da očekuje da će i u budućnosti kao predsednik države davati značajan doprinos nemačkoj politici.

Zehofer predsednik do izbora novog

Predsednik Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamenta u kome su zastupljeni predstavnici 16 nemačkih pokrajina, Horst Zehofer, će, prena ustavu, do izbora novog šefa države, obavljati funkciju predsednika Nemačke.

Ustavom je precizirano da će izbor novog predsednika uslediti u roku od mesec dana.

Zehofer je šef bavarske vlade i Hrišćansko-socijalne unije i prvi iz te partije u istoriji zemlje na mestu šefa države.

Privremeni nemački predsednik za sebe ima brojne političke uspehe, sakupljene "poene" i pohvale, ali i jednu privatnu "priču" koja je pre nekoliko godina zaokupljala medije.

Zehofer, političar markantnog izgleda, oženjen, otac troje bračne i jednog vanbračnog deteta je 2007. godine posebno bio na nišanu medija i javnosti, kada je njegova ljubavnica rodila dete, koje je on, zatim, priznao, što međutim nije dovelo do razvoda braka.

Za 18. mart bi trebalo da bude sazvana Savezna skupština, ustavni organ koji se sastaje samo jednom u pet godina (kada je sve regularno) i to radi izbora predsednika države, a sama kancelar Angela Merkel je već danas najavila da će budućeg predsednika tražiti zajedno s opozicijom.

Ustav, koji je Nemačka dobila pod budnim okom sila pobednica u Drugom svetskom ratu, omogućava da se predsednik može birati iz tri pokušaja - u prvom i drugom pokušaju je za izbor potrebna apsolutna, a u trećem relativna većina.

Ukoliko se u prvog krugu ne izglasa nemački predsednik, onda odmah može da počne i sledeći krug glasanja.

Po Ustavu, Nemačka ne bira direktno ni kancelara ni predsednika. Savezni predsednik mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina. On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu "kod kuće" i u inostranstvu.

Ko će biti novi nemački predsednik, za sada se samo spekuliše - od Tomasa de Mezijera, aktuelnog ministra odbrane, demohrišćanina, do opozicionog prvaka, socijaldemorkate Franka Valtera Štajnmajera, bivšeg šefa diplomatije i "neuspelog" kancelarskog kandidata, koga je Merkelova pobedila.

Merkelova je pre dve godine ostala bez Horsta Kelera, prvog nemačkog predsednika u istoriji koji je na mesto šefa države podneo ostavku posle izjava da se trgovinski putevi, ako se mora, mogu braniti i oružjem, što je opozicija tada dočekala kao "rat za privredu".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...