Izvor: B92, 21.Sep.2013, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova: Svi sutra na izbore
Berlin -- Angela Merkel je apelovala na neodlučne birače da sutra izađu na izbore i omoguće joj da i naredne četiri godine vodi vladu.
Nemačka kancearka se takođe jasno distancirala od evroskeptične "Alternative za Nemačku" (AfD), čiji bi evenutalni ulazak u Bundestag mogao "pomrsiti konce" sadašnjoj arhitekturi odnosa političkih snaga i označiti kraj aktuelne vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Stabilizacija evra nije samo dobra stvar za Evropu već je i u nemačkom interesu", rekla je Merkelova na skupu CDU u Berlinu i dodala da stabilizacija osigurava nemačko blagostanje i radna mesta.
Ona je poručila da će Nemačkoj, dugoročno gledano, biti dobro ukoliko je Evropi dobro i poručila da zato Nemačka mora mora biti solidarna sa partnerima u nevolji.
Merkelova je pohvalila značaj evropske integracije za kontinent i istakla da u EU ne važe samo isti standradi za oko 500 miliona ljudi, već je unija i osnova za trajni mir.
Ovim hvalospevom i Evropi i evru, jasnije nego do sada, reagovala je Merkelova protiv evroskeptika, posebno "AfD" koju nije direktno pominjala, a za koju istraživači javnog mnjenja sumnjaju da će sutra moći da osvoji pet odsto glasova i uđe u Bundestag. Analitičari, takođe, kažu da bi eventualni ulazak "AfD" u Bundestag, mogao značiti kraj vladajuće demohrišćansko-liberalne koalicije.
Merkelova je na završnom skupu u Belrinu posebno apelovala na neodlučne birače.
"Lično molim da mi daju glas, kako bih i sledeće četiri godine mogla da služim Nemačkoj", rekla je Mereklova i ponovo odbacila mogućnost evro-obveznica, za šta se, recimo, zalažu nemački Zeleni.
Nemački mediji kažu da je ona protiv evro-obveznica, zato što zna da Ustavni sud nikada ne bi prihvatio evro-obveznice, pošto nemačka odgovornost za dugove evro-država nosi u sebi neprocenjive rizike.
Merkelova je letos na jednom sastanku s koalicionim partnerima, liberalima, rekla da "dok je ona živa" neće biti evro-obveznica, što se ocenjuje kao rečenica koja će je dugo pratiti.
U Nemačkoj se sutra održavaju parlamentarni izbori, na koje je pozvano skoro 62 miliona birača koji će, u trci, u kojoj Merkel važi za favorita, a njeni demohrišćani za najjaču političku opciju, moći da biraju između 34 partije, koliko je prijavilo svoje učešće na ovim izborima za 18. saziv Bundestaga.
Nemački političari se bore za glasove nedolučnih birača, a odlučujuće pitanje bi, kažu, analitičari, moglo biti da li će sutra "Alternativa za Nemačku" (AfD), evroskeptički raspoložena partija koja se zalaže za ukidanje i evra i povratak nemačke marke, moći da uđe u Bundestag.
Poslednje ankete, međutim, pokazuju da neće uspeti i da pređu cenzus od pet odsto osvojenih glasova.
Kada je reč o izboru kancelara, Nemci bi-kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu, čak 58 odsto njih, dok bi njenog protivkandidata, Pera Štajnbrika iz SPD, želelo 32 odsto Nemaca.
Nemačka je podeljena na 299 izbornih okruga, a birači će od 8 do 20 časova moći da glasaju na čak 80.000 biračkih mesta. Na izborima učestvuje i oko 65.000 biraca koji žive u inostranstvu, a statistika kaže da je na izbore pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je čak devet odsto ukupnog broja birača.
Nemačka ima složeni izborni sistem, kakav postoji samo u Mongoliji i na Novom Zelandu, mešavinu proporcionalnog i većinskog, u kome svaki birač ima dva glasa - prvim bira politicku ličnost, za takozvane "direktne mandate" u Bundestagu, a drugim glasom partiju.
Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, kao što, ponekad, može biti i izborni rezultat, koji može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade.
