Izvor: Blic, Tanjug, 09.Nov.2009, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkelova: Pad Berlinskog zida je praznik za sve
Nemačka kancelarka Angela Merkel, praćena bivšim predsednikom SSSR-a Mihailom Gorbačovim i nekadašnjim liderom poljske ''Solidarnosti'' Lehom Valensom, poručila je danas, sa mesta gde se nekada nalazio granični prelaz, da godišnjica rušenja Berlinskog zida nije praznik samo za Nemce, već i za Evropu i sve one koji žele više slobode.
Ona je, zajedno sa Gorbačovim, Valensom i drugim gostima, kao i građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Berlina, borcima za ljudska prava i svedocima pada Berlinskog zida, prešla je most na bivšem prelazu Bornholmerštrase, jednom od prvih koji je ''pao'' pre 20 godina.
Merkelova je u atmosferi zajedništva i radosti, pozdravila sve prisustne i zahvalila što su došli na to istorijsko mesto. Okružena građanima i novinarima, ona je razgovarala o događu koji je promenio tok nemačke, ali i evropske istorije.
Merkelova je istakla da na "tom istorijskom mestu pada Zida treba da se sećaju i oni koji tada još nisu bili rođeni ili su još bili mala deca".
Kancelarka je dodala da sada "odrasta nova generacija koja je ukorenjena u Evropskoj uniji" i da se "zato isplatilo boriti se i angažovati se".
"Nemačko jedinstvo i evropsko jedinstvo su uvek bili dve strane medalje. To će tako ostati i u budućnosti. Mi Nemci nikada nećemo susedima i saveznicima zaboraviti da su omogućili nemačko jedinstvo", rekla je kancelarka, dodavši da je dan kada je zid pao promenio živote mnogih ljudi, uključujući i njen život.
Pad Berlinskog zida je kod građana Nemačke, kažu hroničari, upamćen kao kraj DDR i konflikata Istoka i Zapada i dan koji simbolizuje prilog običnih ljudi istorijskim promenama.
Nemačka slavi dve decenije života u zajedništvu, a među najvišim gostima iz sveta, u Berlinu se nalaze i predstavnici četiri sile pobednice drugog svetskog rata - predsednik Rusije Dimitrij Medvdeve, američki državni sekretar Hilari Klinton, francuski poredsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun.
Merkelova i šef države Horst Keler, koji će u toku dana prirediti prijem za državnike iz sveta, kao i drugi nemački političari dočekuju brojne inostrane goste, a ''Praznik slobodi'', kako je nazvana centralna manifestacija proslave, počeće koncertom državnog orkestra Berlina.
Valensa: Zasluge za rušenje Zida pripadaju papi i meni
Nekadašnji poljski predsednik i lider legendarnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa izjavio je danas da je "laž" reći da je poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov srušio Berlinski zid, i da prave zasluge idu Papi Jovanu Pavlu Drugom i "Solidarnosti". "Ono što me danas čini tužnim jeste da herojima pravimo one koji to nisu bili", rekao je Valensa za televiziju "Tvn24".
"Ne treba se šaliti. Gorbačov nikada nije želeo da sruši komunizam, niti Berlinski zid, to nije bilo u njegovom planu", rekao je Valensa iz Berlina, gde danas učestvuje u svečanostima povodom 20. godišnjice rušenja Zida.
"Ako tako predstavljamo stvari, onde to znači da gradimo Evropu na laži, što me užasava", dodao je on.
Valensa je rekao da je "istina da 50 odsto zasluga za rušenje Zida ide papi Jovanu Pavlu Drugom, 30 odsto 'Solidarnosti' i Lehu Valensi a samo 20 odsto ostatku sveta".
"To je istina o tim danima istorije", rekao je Valensa, koji je za svoje zasluge dobio Nobelovu nagradu za mir.
Prema njegovim rečima, papa Jovan Pavle Drugi bio je pozvao narode Evrope da "promene lice sveta i njegova je poruka oslobodila narode koji su prinudili političare da potvrde te promene".
U Berlinu se večeras održava centralna proslava 20. godišnjice pada Berlinskog zida, kojoj će prisustvovati brojni svetski lideri, među kojima predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, državna sekretarka SAD Hilari Klinton, kao i šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije.
Istim povodom u Berlinu je i poslednji predsednik ŠSR Mihail Gorbačov.
Očekuje se da će se na proslavi kod Brandenbvurške kapije okupiti do 100.000 ljudi.
Valensa i nekadašnji mađarski lider Mikloš Nemet trebalo bi da sruše prvu od džinovskih domina od kojih je sačinjen simbolični zid dugačak 1,5 kilometara posle čijeg će "rušenja" večeras početi koncert.
Gorbačov: Padom Berlinskog zida dobili svi
Ekumenskom božjom službom u evangelističkoj crkvi u istočnom delu Berlina, koja je važila kao centar mirne revolucije iz 1989.godine, u Nemačkoj je danas počelo obeležavanje 20. godišnjice pada Berlinskog zida, događaja koji je promenio tok nemačke, ali i evropske istorije.
Današnjoj ceremoniji obeležavanja dve decenije života u zajedničkoj državi prisustvovaće brojni državnici iz celog sveta.
Poslednji lider bivšeg SSSR Mihail Gorbačov smatra da su svi dobili od prevladavanja podele u centru Evrope, čiji je simbol skoro 30 godina bio Berlinski zid. On je rekao da ono nije "palo s neba" i da je za tu odluku sovjetskom rukovodstvu trebalo dosta hrabrosti i da su glavni junaci ujedinjenja Nemačke Rusi i Nemci.
Gorbačov je izrazio uverenje da je ujedinjenje Nemačke bilo neizbežno.
Govoreći o padu Berlinskog zida, čija 20. godišnjica se danas obeležava, Gorbačov je istakao da je to tek jedna epizoda završetka "hladnog rata".
"Te noći sam prosto spavao. Ničeg novog za mene tu nije bilo. Sve je vodilo ka tome", priseća se Gorbačov, ne skrivajući ponos što je sve uspelo da se reši mirnim putem, navodi ruska državna agencija.
"Vodio sam poštenu, otvorenu politiku, da se sve uradi putem demokratije i bez krvi. I to me je mnogo koštalo. Mnogo toga se nije desilo što je trebalo da se desi", rekao je Gorbačov, objašnjavajući da je Zapad, "a pre svega SAD", računao da je sada potpuni monopol u njihovim rukama i da će oni odlučivati o daljoj sudbini.
"Oboleli su od kompleksa pobednika. Taj kompleks pobednika je skupo koštao. Mnogo toga bi već bilo moguće rešiti. I u Evropi ne bi bilo rata", rekao je Gorbačov, poručivši da "iz toga treba izvući zaključke".
Najatraktivniji deo manifestacije biće simbolično rušenje zida izgrađenog od džinovskih domino ploča između Potsdamskog trga i Brandenburške kapije, gde se nekada protezao Berlinski zid. Simbolično rušenje ovog zida počeće sa jedne strane Leh Valensa, bivši predsednik Poljske, i Mikloš Nemet, premijer Mađarske u vreme pada Berlinskog zida, a sa druge strane Jerži Buzek, predsednik Evropskog parlamenta, i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije.
Britanski mediji: Svet bezbedniji
Povodom godišnjice pada Berlinskog zida, "Fajnenšel Tajms" zaključuje da je uprkos današnjim problemima sa globalnim terorizmom, Bliskim istokom i ekonomskom krizom, okončanje rivalstva dveju supersila učinilo svet bezbednijim, slobodnijim i bogatijim. Ovaj istorijski proces nije međutim prošao bez ozbiljnih neuspeha. Raspad Jugoslavije pratila je odvratna praksa etničkog čišćenja, a danas je od svih republika koje su činile staru federaciju samo Slovenija članica Evropske unije i NATO, preneo je BBC. Ni svi ti neuspesi ne mogu da sakriju ogroman napredak slobode u Evropi tokom proteklih 20 godina. Ne samo slobode da se biraju i smenjuju vlade, već i slobode pristupa neuporedivo većem izboru robe i usluga, zaključuje "Dejli Telegraf". Evropa mora da okonča integracije započete 1989. godine, poruka je "Fajnenšel tajmsa".
Svaki osmi Nemac želi ponovo Berlinski zid
Svaki osmi Nemac, odnosno 12 odsto njih, ponovo bi htelo ''zid'', pokazali su rezultati ankete Instituta za za istraživanje tržišta iz Lajpciga, po kojoj se, nasuprot toj populaciji, čak 79 odsto ispitanika izjasnilo da je pad Berlinskog zida, čiju 20.godišnjicu Nemačka danas slavi, bio srećan događaj za sve Nemce. Kada je reč o zagovornicima ''zida'', anketa pokazuje da 13 odsto njih živi na istoku, a 12 odsto na zapadu Nemačke. Oko devet odsto ispitanika nije želelo da se izjašnjavaju o padu Berlinskog zida. Dve trećine Nemaca (66 odsto) smatra da je ujedinjenje dobro uspelo, a na pitanje kako im je danas, 87 odsto je odgovorilo da im je danas bolje, 35 odsto je bilo kritički raspoloženo a 24 odsto se žalilo da im je u ujedinjenoj Nemačkoj pao standard.
Nemačka obeležila i godišnjicu "Kristalne noći''
U Nemačkoj je danas, istog dana kada se proslavlja dve decenije pada Berlinskog zida, širom zemlje - u sinagogama, na jevrejskim grobljima i ekumenskom božjom službom - obeležava i 71. godišnjica ''Kristalne noći'', koja se smatra početkom organizovanog uništavanja evropskih Jevreja.
"Deveti novembar 1989. godine je dan radosti'', ali Nemci danas ''na dan radosti ne zaboravljaju na 9. novembar 1938. godine'', rekao je danas nemački predsednik Horst Keler i naglasio da su obe godišnjice - 9. novembar 1938. godine i 9. novembar 1989. povezane i da današnji datum od pre 71 godine podseća na ubijanje stotine Jevreja i rušenje, paljanje i pljačkanje sinagoga širom Nemačke.
''Podela je mogla biti prevladana i zbog toga, jer je Nemačka izvukla neophodnu pouku iz naše istorije iz vremena 1933-1945. godine'', rekao je Keler i dodao da je Nemačkoj, upravo zbog toga, svet verovao 1989.
