Izvor: RTS, 26.Sep.2013, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel u potrazi za koalicionim partnerom
Angela Merkel i njena Hrišćansko-demokratska unija, nakon osvajanja većine glasova na izborima za Bundestag, još uvek traže koalicione partnere za formiranje vlade. Najizvesnija "velika koalicija" sa socijaldemokratama.
Nemačka kancelarka Angela Merkel i njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koje su, zajedno sa sestrinskom bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), na izborima za Bundestag >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u nedelju osvojile većinu glasova, i dalje ne znaju sa kime bi mogle da sastave vladu.
Nemački konzervativci nemaju veliki izbor. Njihov dosadašnji koalicioni partner, Liberali (FDP), nisu uspeli da uđu u Bundestag, prvi put od 1949. godine.
U predizbornoj kampanji, vodeći političari CDU-a su naglašavali da žele da nastave koaliciju sa FDP-om.
Kancelarka je tvrdila da je to najuspešnija nemačka vlada od ujedinjenja 1990. godine.
U Bundestagu su posle nedeljnih izbora zastupljene, prvi put od 1987. godine, samo četiri partije. Pored CDU/CSU, u parlament su ušle i tri do sada opozicione stranke - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Levica.
Iako te tri partije u Bundestagu imaju većinu od 319 (naspram 311) mandata, njihova koalicija je isključena, jer u savezu sa Levicom ne žele da vladaju ni SPD ni Zeleni.
Takođe, "crno-zelena" koalicija je malo izvesna, iako se niz konzervativnih političara, kao i nekolicina Zelenih, izjasnio za tu opciju.
Ne samo zbog tema kojima su se bavile u predizbornoj kampanji, između ove dve stranke malo je programskih poklapanja u nizu značajnih tema.
Ni u predizbornim programima konzervativaca i socijaldemokrata nema mnogo zajedničkog.
Prednost je ovde, ipak, što je ovakva tzv. velika koalicija u Nemačkoj već dva puta postojala, od 1966. do 1969. godine, kao i u prvom mandatu kancelarke Merkel između 2005. i 2009. godine.
I konzervativnoj i socijaldemokratskoj partijskoj bazi bi svakako bilo lakše objasniti nužnost i prednosti ovakvog vladajućeg saveza.
Dogovor o porezu ključan za koaliciju
Konzervativci su, pri tome, već juče najavili spremnost da SPD-u izađu u susret u jednom od ključnih zahteva, a to je povećanje poreza.
Socijaldemokrate su u predizbornoj kampanji zahtevale znatno povećanje poreza, pre svega za one koji najviše zarađuju.
Prema zamisli ove stranke, poreska stopa od 49 odsto trebala bi da važi za sve koji zarađuju preko 100.000 evra godišnje, tj. za parove sa preko 200.000 evra.
Sadašnja situacija je takva da onaj ko godišnje zarađuje manje od osnovne sume od 8.130 evra, porez uopšte ne plaća. Ko zarađuje i evro preko toga, mora da nađe svoje mesto u poreskom sistemu u kojem stope iznose od 14 do 42 odsto za one koji zarađuju više od 52.882 evra, odnosno do 45 odsto za one koji zarađuju više od 200.000 godišnje.
Jedna od glavnih karti na koju su u predizbrnoj kampanji "igrali" Merkel i CDU bilo je upravo obećanje da povećanja poreza ni u kom slučaju neće biti i da srednja klasa treba da bude poreski rasterećena.
Međutim, juče je više političara iz CDU nagovestilo ne samo spremnost da se poreske stope povećaju, već nisu isključili ni mogućnost uvođenja one najviše, od 49 odsto.
Sutra se održava "SPD-konvent", na kojem ta stranka treba da ustanovi da li uopšte želi koaliciju sa CDU-om.
Ovim obećanjima su konzervativci svakako povećali šanse da SPD prihvati "veliku koaliciju", ali će, za slučaj da tako i bude, prekršiti možda ključno obećanje iz predizborne kampanje.
U sopstvenim redovima, kancelarku Merkel ionako kritikuju da je "socijaldemokratizovala" CDU i da ova stranka sa njom sve više gubi svoju "konzervativnu dušu". Bude li do ovoga došlo, ovakve kritike postale bi još glasnije.
Reakcija privrede, čiju je podršku CDU takođe imao u predizbornoj kampanji, takođe ne bi bila povoljna.
Pored toga, političari SPD-a danas su zahtevali još neke ustupke od CDU-a da bi se, zauzvrat, saglasili sa "velikom koalicijom".
Raspoloženje u partijskoj bazi i, pre svega, među moćnim SPD-organizacijama u saveznim pokrajinama, upereno je protiv koalicije sa Angelom Merkel i CDU-om.
SPD ima loša iskustva sa "velikom koalicijom" od 2005. do 2009. godine sa Angelom Merkel kao kancelarkom. Nakon te koalicije, na izborima su doživeli istorijski poraz sa samo 23 odsto glasova.
I kasniji koalicioni partner Angele Merkel, Liberali, iz koalicije sa njom su izašli kao beznačajna politička snaga koja nije uspela da osvoji ni pet odsto glasova, koliko iznosi prag za ulazak u parlament.
Jedno od novinarskih pitanja na prvoj konferenciji za štampu Angele Merkel posle izbora nije slučajno glasilo: "Da li svaka stranka koja sa vama ulazi u koaliciju mora da računa ili sa političkom smrću (FDP) ili sa gubitkom glasova (SPD)".
Svi zahtevi socijaldemokrata
Iza zahteva koje su sinoć izneli više vodećih političara SPD-a, da se koalicioni pregovori sa konzervativcima vode "na ravnopravnom nivou" i da dve stranke treba da imaju jednak broj ministarskih mesta, kriju se i dalje "želje".
Predstavnik desnog krila SPD-a Johanes Kars navodi da su, pored povećanja poreza, centralni zahtevi te stranke i uvođenje zakonske minimalne zarade za sve zaposlene (do sada je bilo reči o 8,50 evra), promene u evropskoj politici, davanje svih bračnih prava homoseksualnim registrovanim partnerstvima, uvođenje dvojnog državljanstva (koje je dopušteno samo u retkim slučajevima), kao i ograničavanje rasta stanarina.
Koliko daleko kancelarka Merkel želi da ide u prihvatanju socijaldemokratskih zahteva još je teško reći, ali je sigurno da je "velika koalicija" za nju najprimamljivija varijanta.
Pošto su Zeleni, kao drugi potencijalni partner posle lošeg rezultata postignutog na nedeljnim izborima i ostavki celokupnog rukovodstva, zauzeti obnovom sopstvene stranke, šanse za koaliciju sa njima su male.
Jedina preostala varijanta bilo bi raspisivanje novih izbora, ali za takvu opciju nemačke stranke teško da bi mogle da budu zainteresovane, posebno ako se ima u vidu da od svih žestoko kritikovana, kako je mediji zovu desno populistička stranka protivnika evra, Alternativa za Nemačku (AFD) u Bundestag nije ušla, jer joj je nedostajalo samo 0,2 odsto glasova.
