Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2011, 14:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkel: Turci su postali deo Nemačke

BERLIN -

Nemački kancelar Angela Merkel je, povodom pola veka od potpisivanja sporazuma o zapošljavanju građana Turske u Nemačkoj, pohvalila njihov doprinos nemačkom blagostanju i rekla da su oni postali deo Nemačke.

"Oni su postali deo naše zemlje", rekla je u ovonedeljnoj video-poruci Merkel, koja će sutra, zajedno sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom u Berlinu prisustvovati svečanosti povodom 50 godina od potpisivanja sporazuma o dolasku i zapošljavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Turaka.

Tursku vezati za Evropu

Merkel je, takođe, rekla da danas postoje mnogi, veoma dobro integrisani Turci u Nemačkoj, ali i ukazala na probleme i apelovala na spremnost za integraciju i nemačkog društva i stranaca.

Nemački jezik je, prema Merkelovoj, veoma važan, jer čovek može biti deo jedne zemlje "ako zna jezik".

Erdogan, koji danas započinje svoju posetu Nemačkoj, će sutra s Mereklovom prisustvovati obeležavanju pola veka od dolaska prvog "gastarbajtera" iz Turske, 30. oktobra 1961. godine, a to je, kako kaže, sada već istorija.

Ne samo kancelar, već i šef diplomatije Gvido Vestervele je u jednom autorskom prilogu za turski list "H rriyet" napisao tim povodom da su milioni ljudi, turskog porekla, posle sklapanja tog međudržavnog sporazuma postali deo Nemačke.

"Prvo su oni pomagali pri stvaranju "privrednog čuda" Nemačke. Onda su došle i njihove porodice i deca, a danas postoje brojni uspešni privrednici, političari i tv-zvezde turskog porekla", napisao je Vestervele o 50 godina "starom" životu Turaka u Nemačkoj.

Vestervele je i u tabliodu "Bild" govorio o zajedništvu u poslednjih pet decenija i, kada je reč o pristupu Turske Evropskoj uniji, naglasio da se s tom zemljom mora "pošteno, fer i s poštovanjem" postupati, jer u suprotnom postoji opasnost da bi Turska mogla, smatra Vestervele, da izgubi interes za Evropu.

"Zaokret od Evrope bi za obe strane imao fatalni razvoj i zato mi moramo dalje da radimo na tome da Tursku vežemo za Evropu", napisao je Vestervele.

Sumorna slika prosečnog Turčina

I šefovi partije "Zeleni" Klaudija Rot i Džem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne nemačke partije, govorili su o tome da su ljudi turskog porekla učinili Nemačku "živahnijom, šarenijom i multikulturalnijom".

"Moderna Nemačka je bez svog turskog elementa skoro jedva zamisliva", rekli su ovo dvoje nemačkih političara i, istovremeno, ukazali i da je pola veka od potpisivanja sporazuma bila i istorija mnogo propuštenih šansi za zajedničkim "mi".

Pitanje integracije stranaca u nemačko društvo, pre svega najbrojnijih Turaka, tema je o kojoj raspravljaju i vlast i opoziciji, a i sami stranci, uz najčešće pominjanu ocenu da tu nije reč o jednosmernoj, nego o dvosmernoj ulici, ali i skoro dramatične "povike" pojedinih medija da integracija Turaka nije uspela.

A, kada je reč o integraciji Turaka, neki eksperti imaju sumorne procene.

Oni su loše obrazovani, češće od ostalih stranaca su bez posla, slabo govore nemački, žive od socijalne pomoći države, a žene su im, uglavnom, domaćice - sumorna je slika prosečnog Turčina u Nemačkoj, viđenog očima pojedinih istraživača društvenog života.

Ovako depresivna slika besperspektivnog Turčina u ekonomski moćnoj Nemačkoj pokreće osnovno pitanje - ko je kriv za njegovu tužnu sudbinu - on sam, zbog nespremnosti i odsustva želje za integracijom ili nemačko društvo i politika.

Postoji i "ružičasta strana"

U Nemačkoj, gde živi oko tri miliona Turaka, od ukupno više od sedam miliona stranaca, postoji i "ružičasta strana", na koju ukazuju i političari i statističari, koji govore o uspešnim Turcima i turskoj eliti, kojoj, recimo, pripada fudbalski reprezentativac Mezut Ecil, ministar za integraciju pokrajine Donje Saksonije Ajgil Ečkan, prva političarka turskog porekla, ministar u Nemačkoj, kao i rastući broj Turaka sa završenim fakultetom-mnogi lekari, inženjeri, uspešni privrednici, glumci, novinari...

Tabliod "Bild" je ovih dana pisao o uspešnim Turcima, među kojima se našla i Emine Demirb ken-Wegner, političarka demohrišćana, kancelara Merkel i ćerka jednog turskog stolara, koja je kao osmogodišnja devojčica došla u Nemačku i na početku nije znala ni jednu jedinu reč nemačkog, a kasnije završila studije germanistike. Ona je, kako sama kaže, tačna i vredna, kao jedan Prus, a temperamentna i darežljiva kao Turci.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...