Izvor: RTS, 27.Jun.2013, 11:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merkel: Pregovori sa Srbijom u januaru

Prva konferencija Evropske unije sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, rekla je danas u Bundestagu savezna kancelarka Angela Merkel.

10.03 - Angela Merkel: Prva konferencija EU sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine.

9.03 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - Počela sednica Bundestaga na kojoj biti iznet stav nemačke vlade i parlamenta o početku pristupnih pregovora Srbije sa EU. Angela Merkel se obraća poslanicima.

Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u Bundestagu da je prva konferencija Evropske unije sa Srbijom o pristupanju može da bude održana u januaru 2014. ukoliko u decembru bude potvrđen napredak u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine.

Podnoseći izveštaj savezne vlade uoči samita EU danas i sutra u Briselu, kancelarka Merkel je rekla da su Srbije i Kosovo učinili "bez sumnje odlučujući napredak" potpisivanjem sporazuma u Briselu.

No, kako je dodala,"tek kada se u decembru potvrdi napredak u sprovođenju dogovorenog, moguće je da se u januaru održi prva konferencija između Eu i Srbije i pristupanju".

Pored toga, Nemačka pre punopravnog članstva Srbije u EU, očekuje i "punu normalizaciju odnosa" Beograda i Prištine.

Bundestag bi danas trebalo da usvoji deklaraciju kojom će biti formulisan konačan stav o početku pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom, uoči samita evropskih lidera.

U deklaraciji koju su pripremile vladajuće stranke, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija (CSU) i Liberali (FDP) navodi se da Bundestag smatra da pristupni pregovori Srbije i EU mogu da počnu, odnosno da prva pristupna konferencija može da bude održana tek kada Savet EU ustanovi i potvrdi "potpuno i trajno sprovođenje preuzetih obaveza" koje proističu iz sporazuma Beograda i Prištine.

Dalji cilj, pre punopravnog članstva u EU, mora da bude "pravno obavezujući sporazum" Beograda i Prištine.

Napredak u sprovođenju mera koje su dogovorili Beograd i Priština mora i dalje da bude proveravan, na primer daljim izveštajem Evropske komisije do kraja noivembra 2013, navodi se u deklaraciji čije delove objavljuje agencija Beta.

Bundestag, međutim, smatra da proces normalizacije (između Beograda i Prištine) mora da ide i bitno dalje, sa ciljem postizanja "pravno obavezujućeg sporazuma" koji treba da obezbedi da Srbija i Kosovo, kao punopravne članice, na osnovu EU-akata, "nezavisno zajednički mogu da koriste svoja prava i obaveze".

Ovaj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pristupnih pregovora između Beograda i EU, kaže se u deklaraciji o kojoj će se glasati na kraju debate o vladinom izveštaju koji je podnela savezna kancelarka.

U Deklaraciji se navodi očekivanje da "puno i trajno ostvarivanje sporazuma" Beograda i Prištine treba posebno da dovede do toga da "Srbima nastanjen sever Kosova uz saglasnost srpske vlade politički i pravno bude uključen u Republiku Kosovo" i da Beograd obustavi "ilegalno finansiranje paralelnih struktura, posebno policije i pravosuđa".

Bundestag se, kako se navodi u deklaraciji, slaže da se nemačka vlada na predstojećem samitu EU saglasi sa time da prva pristupna konferencija EU i Srbije bude održana u januaru, ukoliko se do tada potvrdi napredak u ostvarivanju Beograda i Prištine.

Očekivanja od vlasti u Beogradu 

Međutim, u 12 tačaka navode i dalja očekivanja koja Beograd u tom smislu treba da ispuni.

Tako se, na primer, ukazuje da Bundestag smatra da pristupni sporazumi sa Srbijom mogu da budu okončani tek "kada nadležne srpske vlasti i sudovi učine sve što je u njihovoj moći da u procesu u duhu pravne države u potpunosti rasvetle napad na Nemačku ambasadu (2008.godine) i napadače i posebno one koji su vukli konce te akcije pravosnažno osudi".

Pored toga, traži se stvaranje zajednice srpskih opština na Kosovu i usvajanje njenog statuta, održavanje slobodnih i fer lokalnih izbora na celom Kosovu, kao i nesmetani pristup kosovske pogranične policije i carinskih službenika kopnenim putem do graničnih punktova na severu Kosova i zatvaranje zaobilaznih pravaca na severu Kosova.

"Ukoliko Srbija, posle otvaranja pristupnih pregovora okleva sa sprovođenjem preuzetih obaveza, ako ih suspenduje ili od njih odustaje, pristupni pregovori treba da budu zaustavljeni", navodi se u predloženoj deklaraciji.

Takođe se kaže da "Srbiji i Kosovu treba jasno reći da u cilju normalizacije odnosa moraju da budu preduzete dalje mere izgradnje poverenja".

Po mišljenju nemačkih vladajućih stranaka tu "posebno spada što skorije moguće otvaranje mosta na Ibru kao kamen temeljac izgradnje poverenja".

Uz to, u deklaraciji se navodi da se "mora obezbediti da proces normalizacije između Srbije i Kosova bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja" i da to poglavlje, zajedno sa temama iz oblasti pravne države, treba da čini težište pristupnih pregovora.

Izričito se u deklaraciji navodi zahtev Bundestaga da pristupni pregovori sa Srbijom treba da počnu poglavljima 23. (pravosuđe i temeljna prava) i 24. (pravda, sloboda i bezbednost) i da nikako ne smeju, kao u slučaju Crne Gore, protivno odluci Bundestaga iz decembra 2011. pre toga da budu otvarana druga poglavlja.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na RTS...

Vesti-online.com: Merkel: Datum moguć tek od januara

NoviMagazin.rs: Spisak uslova Bundestaga Srbiji za nastavak evrointegracija

Vostok.rs: Samit EU: Ni korak napred do izbora u Nemačkoj