Izvor: B92, 15.Sep.2011, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Merkel: Evroobveznice su loša ideja
Berlin, Rim -- Nemačka kancelarka Angela Merkel je odbila ideju o evroobveznicama kao rešenju za krizu u evrozoni, rekavši da "objedinjavanje dugova" ne bi rešilo problem.
Dan pošto je predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo podgrejao nade finansijskog tržišta obećavši skoro predstavljanje opcija za izdavanje zajedničkih obveznica, kancelarka Merkelova je izjavila da su "evroobveznice apsolutno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pogrešne".
"Da bi se postigla zajednička kamatna stopa, potrebni su slični nivoi konkurentnosti, slične budžetske situacije. To se ne postiže objedinjavanjem dugova", navela je Merkelova i dodala da "svako mora da uradi domaći zadatak" kako bi unapredio konkurentnost.
Jedan zvaničnik Evropske unije (EU) je u međuvremenu rekao kako očekuje da će međunarodni kreditori do kraja meseca odobriti sledeću tranšu finansijske pomoći Grčkoj, čime bi odbacili pretnju neminovnog bankrota te zemlje.
Suočena sa rastom protivljenja nemačke dojavnosti finansijskoj pomoći članicama evrozone, kancelarka je rekla da ne postoji brzo i jednostavno rešenje za dužničku krizu, već da je neophodan kontinuiran proces kojim bi svaka pojedinačna zemlja dovela svoje fiskalno stanje u red.
Merkelova kaže da je "vredno napora" sačuvati evropsko jedinstvo u verme dužničke krize instistirajući istovremeno da su zemlje koje imaju problema odgovorne za njihovo rešavanje.
Kancelarska je kazala da je "savršeno jasno" da Nemačka, najveća ekonomija na kontinentu, ima "dužnost i odgovornost da pruži doprinos kako bi se osigurala budućnost zone evra".
Ona je ponovila da će stabilziacija monetarne unije biti postepen proces koji se neće završiti "preko noći".
Smagi: Evroobveznice će povećati javni dug
I član odbora Evropske centralne banke (ECB) Lorenco Bini Smagi kaže da emisija evroobveznica nosi rizik rasta javnog duga, a bolji način borbe protiv dužničke krize bi bila unapređena verzija Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.
"Bez oštrih ograničenja, evroobveznice nose rizik favorizovanja fiskalnih politika koje su više ekspanzione, odnosno podstiču privredni rast, kao i rizik povećanja duga, čije će troškove deliti i zemlje sa većom disciplinom", rekao je on.
Evroobveznice, čijem uvođenju su sklone Italija i određeni broj visokih evropskih zvaničnika, bile bi emitovane u ime čitave zone evra, a ne pojedinačnih zemalja članica, čime bi se ujedinili rizici pozajmljivanja i snizili troškovi zaduživanja za zemlje koje su trenutno pod pritiskom da dovedu u red svoje javne finansije.
Mnogi investitori smatraju da bi izdavanje zajedničkih obveznica bilo najbolji način za izlazak iz krize, budući da bi takav potez uverio tržišta da najjače privrede Evrope preuzimaju odgovornost za slabije države.
Međutim, Nemačka, koja najviše novca daje u zajedničku blagajnu, uverava da bi to podiglo troškove zaduživanja zemalja koje obazrivo kontrolišu svoje finansije i smanjilo motivaciju, kako ih smatra, "rasipnih zemalja" poput Grčke ili Italije da dovedu javne finansije u red.
