Izvor: Blic, 25.Avg.2013, 12:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Merekelova bez većine, ali najpopularnija

U Nemačkoj je, mesec dana pred savezne izbore, pat pozicija izmedju vladajućih partija, sa kancelarkom Angelom Merkel na čelu i opozicionih, sa njenim izazivačem socijal-demokratom Perom Štajnbrikom, tako da bi i jedan i drugi blok dobio po 45 odsto glasova, pokazala je anketa, koju je danas objavio "Bild am Zontag".

Po toj anketi bi demohrišćani Merkelove, koji nemaju većinu, dobili standardnih 40 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glasova, a njeni koalicioni partneri, liberali šefa diplomtije Gvida Vestervela osvojili bi svega pet odsto glasova, procenat manje nego u prošloj anketi, dok bi na drugoj strani Socijaldemokratska partija (SPD) dobila 25 odsto, procenat više nego prošle sedmice, a partije Zeleni i Levica nepromenjenih 12 odsto, odnosno, osam odsto.

"Alternativa za Nemačku" (AfD) postaje popularnija i dobila bi tri odsto glasova, što nije dovoljno za ulazak u Bundestag.

AfD bi, medjutim, mogla da na svoju stranu odvuče jedan broj glasova demohrišćana i liberala, ali i SPD i drugih partija, ukazuju analitičari, povodom ove stranke koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke i koju i vlast i opozicija kritikuju.

Merkelova, premda je izgubila tri odsto glasova u odnosu na prošlu sedmicu i dalje je najpopularnija i daleko ispred Štajnbrika.

Kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, za Merkelovi bi glasalo 54 odsto Nemaca, što je tri odsto manje nego u prošloj anketi, a za Štajnbrika 26 odsto, dva procenta više nego prošli put.

Više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa pozvano je na savezne izbore 22. septembra, na kojima će se odlučivati ko će vladati Nemačkom u narednom četvorogodišnjem mandatu. Ko će vladati Nemačkom, otvoreno je pitanje.

Vladu "velike koalicije" demohrišćana Merkelove i Štajnbrika, navodno, niko ne želi, ali se o ovoj opciji, kao mogućoj, ali izgleda za obe partije i nepovoljnoj i opasnoj, priča već uveliko.

Od kako Merkelova u jednom intervjuu nije isključila mogućnost stvaranja vlade "velike koalicije" kakvu je ona već jednom u svom prvom mandatu vodila i od kako ankete pokazuju da će ovi izbori biti napeti, "velika koalicija" koju Nemci ne bi baš voleli sve je češće tema i medija i analitičara.

Analitičari kažu da i Merkelova i Štajnbrik imaju strah od "velike koalicije".

SPD, prema mišljenju analitičara, ne želi "veliku koalciju" s demohrišćanima zato što u takvom odnosu snaga, socijaldemokrate ne bi mogle da sprovedi svoja izborna obećanja, pre svega ona koja se odnose na povećanje poreza zarad opšteg blagostanja - investicija u školstvo, infrastrukturu, komunalne delatnosti i smanjenje zaduženosti.

Osim toga, socijaldemokrate, čije se milionsko članstvo od vremena Vilija Branta prepolovilo, imaju negativna iskustva iz prošle "velike koalicije" i verovatno se plaše kazni birača, pošto su na izborima 2009. godine osvojili čak skoro trećinu manje glasova nego 2005. godine.

Ali, ne samo socijaldemorkate, već i demohrišćani, smatraju da bi sada "velika koalcija" bila još nestabilnija nego onda od 2005. do 2009. godine. Osim toga, ona bi za demohrišćane, možda, mogla da bude i opasna.

To znači, kažu analitičari, da bi SPD, možda, na pola mandata, mogla da dozvoli "pucanje" koalicije i da glasovima Levice izabere novog kancelara ili da "izboksuje" nove izbore, na kojima Merkelova ne bi mogla da se kandiduje.

Osim toga, osim mogućeg nastavka sadašnje koalicije Merkel-Vestervele, pominju se i opcije pobede SPD-Zeleni i Levica, zatim da Zeleni "pretrče" kod Merkelove i Vestervela, ali i da Vestervelovi liberali, pretrče kod SPD i partije Zeleni...

Ovo su sve špekulacije i politička akrobatika u ovoj predizbornoj kampanji, u kojoj je jedino jasno da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli Merkelovu.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...