Izvor: Politika, 23.Sep.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj crno-žute koalicije
U trenutku neočekivanog trijumfa, utoliko ubedljivijeg jer se stranački blok demohrišćana CDU i CSU našao na pragu osvajanja apsolutne većine u Bundestagu, pobednica saveznih izbora Angela Merkel suočila sa dilemom o kojoj je pre samo desetak dana odbila da razgovara.
Hoće li, uprkos jasnoj pobedi tražiti pomoć koalicionih partnera, ili će pokušati da kreira novu, jednostranačku politiku – u slavu stranke?
Hoće li iz istog razloga, ali i zarad lične slave, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponuditi koalicioni savez nekoj od parlamentarnih stranaka i povesti Nemačku u novu političku epohu čije bi osnovno načelo glasilo: za dobrobit naroda, u Nemačkoj i širom Evrope?
U jeku rasprava u stranačkom vrhu o mogućim koalicionim savezima posle izbora, o prihvatanju ili neprihvatanju uslova koje bi eventualni koalicioni partneri mogli da postave, lider sestrinske Hrišćansko socijalne unije Horst Zehofer upitao je šeficu vlade: „Šta ako osvojimo apsolutnu većinu, kao ja pre nedelju dana“?
Zehofer je na pokrajinskim izborima u Bavarskoj trijumfovao i povratio apsolutnu većinu koju je njegova stranka pre četiri godine izgubila.
Merkelova se, kako se prepričava u Berlinu, slatko nasmejala, da bi potom, u krugu najbližih i najpouzdanijih saveznika rekla: „Kolega Zehofer zbija neslane šale, koristi svaku priliku da sam sebi uveliča slavu“.
Prema oceni većine nemačkih analitičara, sada je za očekivati da kancelarka promeni taktiku nastupa i odlučivanja. „Ako je do sada (pre)usmeravala svoju taktiku u bezmalo četvoronedeljnom ritmu – ne bi li obezbedila odstupnicu koji bi je štitili od gneva birača na sledećim izborima – Merkelova sada, u izvesno poslednjem mandatu, može dugoročno da planira. Može sebi da dozvoli da insistira na doslednoj politici koja se ne bi menjala u naredne dve do tri godine”, komentarisao je hamburški nedeljnik „Cajt”.
Komentator „Cajta” nije opisao ništa o čemu već nije spekulisano: bez pritiska da mora da očuva popularnost, Merkelova bi mogla da stekne još veću popularnost donoseći odluke bez obzira na unutarstranačke otpore interesnih grupa i lobija.
To se pre svega odnosi na njen eventualni koncept socijalne politike u zemlji. Ako je ušla u istoriju kao prva demohrišćanka koja je javno apelovala na sopstvenu stranku da „pretekne“ građansku levicu s leva, Merkelova dosad nije ništa preduzela da bi se taj naum ostvario.
Iza kulisa se prepričava da je zazirala od otpora interesnih lobija u stranci.
Njen tvrd stav po pitanju evropske solidarnosti, s druge strane, takođe je omekšavala tek kada je bila suočena sa otporom većine članica EU, SAD, MMF-a i Svetske banke.
„Čak i kada je bila lično ubeđena da njeno insistiranje na finansijskoj disciplini ne koristi nikome, po najmanje Nemačkoj, čekala je na priliku da se pozove na ,spoljne faktore’ koji su je prinudili da popusti”, komentarisao je „Zidojče cajtung”.
Hoće li Merkelova „otvoriti novčanik” posle izbora? Ako uđe u koaliciju sa socijaldemokrata – hoće – ako je reč o penzijama, minimalnoj zaradi.
Pod uticajem SPD, Merkelova bi mogla i da ,omekša’ svoj evropski kurs zasnovan na budžetskoj disciplini i politici rigorozne štednje. Pritom bi, u oba slučaja, uvek mogla da upre prstom na krivca za neuspeh, na mlađeg koalicionog partnera.
Za očekivati je dakle, da će Merkelova, ukoliko konačni rezultati pokažu da je dobila apsolutnu većinu, ipak, tražiti jakog partnera sa kojim bi, dvotrećinskom većinom, kreirala novu politiku Nemačke.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 23.09.2013
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
