Izvor: Politika, 07.Okt.2014, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolov obračun sa Angelom Merkel
Nemački političari i šira zainteresovana javnost sučeljavaju se od minulog vikenda oko principijelne dileme – kako postupiti sa zaostavštinama političkih velikana, posebno ako je reč o dokumentima uporedivim sa „pranjem prljavog veša”, koje sadrže detalje iz života vodećih političara, bivših i sadašnjih, a na čije obelodanjivanje tamošnja javnost polaže pravo, po slovu ustava.
Povod raspravama bila je oštra kritika koju je bivši nemački kancelar Helmut Kol uputio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na adrese političkih naslednika u razgovorima sa njegovim biografom Heribertom Švanom, a potom se predomislio i povukao autorizaciju. U međuvremenu se Kolov biograf takođe predomislio. Saznavši da bivši nemački kancelar priprema drugo izdanje ličnih memoara, koje je on, Švan, napisao, pretočio je tonske snimke razgovora sa Kolom – u lektiru. Napisao je knjigu pod naslovom „Zaostavština – Kolovi protokoli”.
Švanovo delo štampao je poznati nemački izdavač „Hajne”. Biće predstavljeno na Frankfurtskom sajmu knjiga, paralelno sa promocijom drugog izdanja Kolovih memoara u kojima su „prljavi protokoli” izostavljeni.
O kojim je detaljima konkretno reč, izvestio je nedeljnik „Špigl” u priči sa naslovne strane: Kol je, između ostalog, kritikovao sadašnju kancelarku Angelu Merkel, bivšeg predsednika države Kristijana Vulfa, nekolicinu uticajnih ministara, poput bivšeg ministra rada Norberta Blima... Za Merkelovu je rekao da dugo nije imala pojma kako se vodi politika, a uz to je brukala naciju jer nije umela da se ponaša po pravilima bontona: „To je bilo očigledno čim bi uzela nož i viljušku u ruke... Na nekoliko zvaničnih prijema bio sam prinuđen da je opomenem na ponašanje.” Za ministra rada Norberta Blima (koji je teretio Kola kao politički odgovornu ličnost u aferi ilegalnog partijskog finansiranja i doprineo kasnijoj osudi kancelara na sudu) rekao je da je uljez i izdajnik, a za bivšeg predsednika države Kristijana Vulfa da je vazda bio – politička i ljudska nula.
Najneprijatniji detalj po nemačku politiku i političare današnjice, međutim, izvesno je Kolova konstatacija da građanski pokret DDR-a za ujedinjenje podeljene Nemačke nije bio motivisan demokratskim načelima, a njegove aktivnosti nisu bile presudne u tom procesu. Do ujedinjenja je, po Kolu, došlo po volji Moskve jer je bila suočena sa velikom ekonomskom krizom i jer je procenila da se očuvanje režima u DDR-u više ne isplati. „Potpuno je pogrešno tumačiti tadašnje događaje kao narodno čudo, kao da je Sveti duh zaposeo trgove u Lajpcigu da bi promenio svet... U stvari je (ekonomska) slabost Moskve kumovala našem ujedinjenju...”, rekao je Kol i dodao ličnu ocenu, uporedivu sa scenom iz srpske narodne epike, o početku bune na dahije: „Gorbačov je pogledao u svete knjige i shvatio da se obreo iza Prorokove zadnjice, razumeo je da su vremena takva da više ne može da očuva režim u Istočnom Berlinu.”
Helmut Kol je u međuvremenu najavio da će tražiti od suda da zabrani prodaju knjige, ali pri tom nije osporio autentičnost protokola. Pozvao se na letošnju odluku Vrhovnog suda Nemačke, po kojoj su citirani protokoli njegova lična svojina. Autor Švan je, naime, prinuđen da vrati originalne snimke razgovora Kolu, ali mu sud nije zabranio da objavi detalje koje je pre sudske odluke iskoristio.
Ovaj detalj, ili preciznije pravna začkoljica, pokrenula je široku političku raspravu kome pripada Kolova zaostavština – njemu lično ili javnim institucijama?
Bivši ministar odbrane Volker Rije postavio je zahtev u Bundestagu da se osnuje Kolova fondacija u kojoj bi bili koncentrisani svi bitniji dokumenti iz Kolovog političkog života, a potom naučno obrađeni (ma šta se pod tim podrazumevalo). Naučno vrednovani i klasifikovani dokumenti bili bi naposletku dostupni javnosti...
Vladin portparol Štefen Sajbert je izjavio da takva mogućnost ne može biti razmatrana za života Helmuta Kola. Sajbert je dodatno ukazao da u Nemačkoj već postoji pet fondacija uglednih političara – Vilija Branta, Konrada Adenauera, Teodora Hojsa, Ota fon Bizmarka i Fridriha Eberta. To je, najzad, preusmerilo rasprave na temu, da li bi tih pet fondacija trebalo objediniti u jednu, u zaostavštinu nemačkih političkih velikana.
U krugovima demohrišćana, međutim, preovlađuje stav da bi Kolovu zaostavštinu trebalo priključiti fondaciji Konrada Adenauera. Rije, međutim, oštro kritikuje ovaj predlog: „U podrumu Adenauerove fondacije ima, istini za volju, dovoljno mesta da se smesti Kolova dokumentacija... Ali zašto bi se ti dokumenti sakrivali po podrumima, daleko od očiju javnosti?”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 07.10.2014.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
.jpg)
