Izvor: B92, 18.Sep.2013, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će vladati Nemačkom posle izbora
Berlin -- Par dana pred ovonedeljne nemačke savezne izbore, jasno je jedino da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara ponovo želeli Angelu Merkel.
S druge strane, pitanje je ko će vladati Nemačkom u narednom četvorogodišnjem mandatu i kakva će postizborna koalicija "sedeti" u Berlinu otvoreno, uz brojne spekulacije u kojima se uz političke želje i statističku realnost govori o mnogim opcijama.
Posle prošlonedeljnog totalnog neuspeha u Bavarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << aktuelnih partnera Merkelove, liberala, kojima je ona, pri tome, još i jasno stavila do znanja da im neće poklanjati glasove svojih birača, nastavak sadašnje koalicije ne izgleda baš ni kao matematički, a time ni politički moguća opcija, pa se zato spekuliše i o mogućnostima pretrčavanja malih partija na stranu "neprirodnih" velikih političkih saveznika, ali i o tome da bi najmoćnijom državom Evropske unije ponovo mogla vladati "velika koalicija", kakvu je Merkelova već jednom vodila.
Politički nedeljnik "Špigl" ocenjuje da šefa Socijaldemokratske stranke (SPD) Zigmara Gabrijela čekaju teške nedelje odluke i da će on svoju partiju, možda, voditi u "veliku koaliciju", koja je, među velikim brojem "drugova", kako socijaldemokrate sebe nazivaju, zapravo, omražena opcija.
Per Štajnbrik, kancelarski kandidat SPD, kome ne "cvetaju ruže" i koji je u anketama na "puškomet" iza Merkelove, već je najavio svoje povlačenje u slučaju debakla na nedeljnim izborima i, ukoliko se to bude desilo, onda će Gabrijel, ocenjuju analitičari, biti u fokusu i morati da donosi teške odluke.
Ostane li SPD u opoziciji, imaće Gabrijel težak zadatak da organizuje nanovo svoju partiju, čije se milionsko članstvo od vremena legendarnog Vilija Branta prepolovilo, "namami" li ga, međutim, Merkelova u "veliku koaliciju" - neće mu biti ništa lakše - ovako u najkraćem izgleda njegova i politička budućnost njegove partije.
Analitičari postavljaju pitanje da li Gabrijel želi da "blagosilja" savez sa Merkelovom i da li bi on, zatim, mogao biti najjači čovek Nemačke, ali i ukazuju na to da on, ipak, dobro poznaje "dušu" socijaldemokrata i da odlično zna da u velikom delu partije vlada teško nezadovoljstvo zbog moguće "velike koalicije".
Gabrijel će rizikovati i ukoliko pita članstvo za "veliku koaliciju" i ukoliko ostavi SPD u opoziciji, kažu analitičari, koji navode da ništa manje komplikovano ne bi bilo ni pitanje kako bi trebalo da izgleda savez njegovih socijaldemokrata i njenih demohrišćana, a da se četvorogodišnji mandat ne završi loše po SPD, kao što je to bilo 2009. godine, kada ih je Merkelova potpuno zasenila.
Postavlja se, takođe i pitanje šta bi Gabrijel mogao da bude - za ministra finansija je malo kvalifikovan, kao ministar za rad i socijalnu politiku bi mogao da se profilira, ali bi tu funkciju rado želela moćna "drugarica" Andrea Nales, možda bi mogao biti šef diplomatije, i zatim, kao nekada Brant, na sledećeim izborima kancelarski kandidat, ali to bi ga odvuklo od unutrašnjopolitičkih tema, što mu ne bi odgovaralo.....
Teška situacija za SPD i njega, ocenjuju analitičari, navodeći da do nedelje on, ipak, ima dovoljno vremena da "sanja" o željenoj opciji preuzimanja vlasti, zajedno sa zelenim i da do tada ne mora da govori o "velikoj koaliciji", koja bi socijaldemokratama mogla da zada još jedan udarac - a to je jačanje partije Levice.
Ta partija, za koju bi danas čak 10 odsto Nemaca dalo svoj glas, nastala je spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista u WASG stranke, koju su osnovale socijaldemokrate, nezadovoljne socijalnim reformama bivšeg kancelara Gerharda Šredera.
Nije teško zamisliti kako bi "politička zvezda" levice Sara Vagenkneht mogla da iskoristi "veliku koaliciju" da mobiliše sopstvene ljude i koliko bi socijaldemokrate od toga mogli da imaju štete -što je, kažu analitičari, opet komplikovano za SPD.
Ipak, da za SPD ne bi bilo sve tako crno, sa crnim -koja je boja demohrišćana Angele Merkel - ukazuju drugi analitičari, koji ohrabruju socijaldemokrate, uplašene od istorijskog poraza posle saveza sa njom, da se ovoga puta ne plaše Merkelove.
Jedan od razloga za ohrabrivanje je da se Merkelova, najverovatnije, neće kandidtovati na sledećim izborima 2017. godine i da se, ako se pri tom posmatra i njen "talenat" da sve svoje partijske rivale pre vremena šalje u penziju, moglo bi biti jasno da će demohrišćanima, posle "ere Merkelove" nedostajati personal na vodećim partijskim pozicijama.
U SPD je, međutim, drugačija situacija - posle brojnih pobeda na pokrajinskim izborima, "rastu" političari koji bi mogli biti potencijalni kancelarski kandidati i sasvim je moguće, tvrde analitičari, da kancelarski kandidat SPD 2017. godine bude čovek koji nikada nije bio član nemačke vlade.
Analitičari, koji se zalažu za "veliku koaliciju", ukazuju takođe, da bi ta opcija mogla biti bolja i za Nemačku i za Evropsku uniju - gde bi, tvrde, mogla da bude motor-pokretač i bolja varijanta, nego nastavak sadašnjeg demohrišćansko-liberalnog saveza. Osim toga, "velika koalicija" je, kako tvrde istraživači javnog mnjenja, za sada i jedina matematički moguća opcija - pošto bi demohrišćani sa 39 odsto glasova i SPD sa 25 odsto zajedno imali 64 odsto glasova.
