Izvor: B92, 11.Okt.2013, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko će biti nemački šef diplomatije?

Berlin -- Nemačka je posle septembarskih saveznih izbora u fazi koalicionih pregovora pobednika demohrišćana kancelara Angele Merkel sa socijaldemokratama, ali i zelenim.

Jedno od pitanja oko koga bi se mogla ''lomiti koplja'' je i ko bi, ukoliko dođe do vlade ''velike koalicije'', mogao stati na čelo Ministarstva inostranih poslova umesto Gvide Vestervela, čiji liberali, po prvi put u posleratnoj istoriji, nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeli da uđu u Bundestag.

Ukoliko Socijaldemokratska partija, koja traži Ministarstvo finansiraja kako bi mogla biti direktna protivteža Merkelovoj, zaista taj resor i dobije, onda bi, ocenjuju danas nemački komentatori, demohrišćani, pod pretpostavkom da dođe do vlade ''velike koalicije'' dobili ministarstvo inostranih poslova na čijem čelu bi, onda, mogao biti sadašnji ministar finansija Volfgang Šojble.

Za Šojblea, bliskog saradnika Merkelove, sivu eminenciju, omiljenog među Nemcima i jedinog koji je od pada Berlinskog zida do danas neprekidno na vladinim funkcijama, kaže se da mu iskustvo ne fali i da bi, s obzirom na to šta sve ima iza sebe, mogao biti odgovarajuća ličnost da oblikuje, upravlja i vodi spoljnu politiku Nemačke.

On se, međutim, od atentata, koji je na njega na jednom predizbornom skupu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) 1990. godine izveo jedan psihički bolestan čovek, nalazi u invalidskim kolicima i nepokretan je, pa zato analitičari kažu da jedino 71- godišnji Šojble zna odgovor na pitanje da li može odgovoriti zahtevima stalnih putovanja po svetu, kao budući šef nemačke diplomatije.

Šojble, međutim, nije jedini koji se pominje u špekulacijama o eventualnom novu šefu nemačke diplomatije u eventualnoj vladi ''velike koalicije'', već je tu i sadašnji ministar rada Ursula fon der Lajen. Ukoliko bi ona došla na čelo Ministarstva inostranih poslova, onda bi po prvi put u istoriji Nemačke šef diplomatije bila jedna žena.

Za nju se govorilo da želi da bude novi nemački kancelar, a ona je u jednom intervjuu tabliodu ''Bild'' pred izbore naglašeno skromno govorila i indirektno odbacila takve priče, ukazujući da će Merkel ostati na toj funkciji u najmanju ruku do 2017. godine. ''...To znači da svaka generacija u Nemačkoj ima kancelara....od moje generacije je to Merkelova....'', rekla je fon der Lajen, indirektno isključujući sebe iz tih kombinacija.

Špekulacije o ministarkinim kancelarskim namerama podudarile su se sa pojavljivanjem knjige urednika ''Bilda'' Nikolausa Blomera u kojoj se kaže da bi se Merkel dobrovoljno mogla povući iz politike 2015. godine, kada bude imala 60 godina života i deceniju kancelarske službe.

Nemački politički nedeljnik ''Špigel'' je pre dve - tri godine, međutim, o fon der Lajen pisao i u svetlu ''mobinga''. Kao ministar ova, kako je ponekad zbog njenih sedmoro dece nazivaju ''nemačka majka'', angažuje se za slabije, ali je njeni saradnici, pisao je ''Špigel'', doživljavaju kao ''hladnu perfekcionistkinju, koja tiraniše kolege i službenike''.

''Špigel'' je pisao da su je neki saradnici već napustili i da ona, interno, kada misli na svoje službenike, govori o njima na negativan način. Fon der Lajen je žena na polovini pedesetih godina, poreklom iz porodice političara, demohrišćanka i majka sedmoro dece, čija popularnost je porasla naročito posle njene borbe protiv dečje pornografije. O ovoj ministarki se, takođe, govorilo i da je imala realne šanse da, umesto bivšeg šefa države Kristijana Vulfa, postane predsednik Nemačke i to, kao prva žena u istoriji države.

Ona je već pokazala interes za spoljnu poliitku i kao predsedavajući Evropske komisije CDU založila se 2011. godine za koncept ''Sjedinjenih evropskih država'', a njena preddnost je u tome, ocenjuju nemački analitičari, što važi kao jaka ličnost u kabinetu Merkelove.

Iskusni ministri- Šojble ili fon der Lajen-na čelu Ministarstva inostranih poslova Nemačke, mogli bi samo da čine dobro tom resoru, koji je još pre dolaska Vestervela, podsećaju analitičari, počeo na gubi na značaju, posebno što je bankarska kriza 2008. godine, a zatim i evro-kriza u prvi plan izbacila Ministarstvo finansija.

Kada je reč o Nemačkoj i njenoj spoljnoj politici, tu Kancelarska služba ima i ovako i onako svoju posebnu spoljnopolituičku ulogu-svejedno da li se radi o Evropskoj uniji, G-8 ili G-20 ili drugim spoljnopolitičkim temama. To, zapravo, sužava prostor ''za igru'' Ministarstva inostranih poslova i za šefove nemačke diplomatije se kaže da moraju, ''stešnjeni'' između moćnih kolega u kabinetu da traže svoju sopstvenu ulogu.

Nastavak na B92...