Izvor: Politika, 22.Jul.2015, 08:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako razumeti Angelu Merkel
Kancelarka se čvrsto drži svoje politike i, za razliku od većine političara u SAD i Evropi, ne pokušava emocijama da osvoji glasove Nemaca
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Ponašanje nemačke kancelarke Angele Merkel prema uplakanoj palestinskoj devojčici, koja joj se požalila da bi ona i njena porodica mogle da budu deportovane iz Nemačke, minulih dana je u Nemačkoj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali i širom sveta, izazvalo je mnogobrojne komentare na društvenim mrežama i u medijima, koji su većinom kritični prema kancelarki. To što joj je Merkelova rekla kako Nemačka ne može sve izbeglice da primi i kako neki moraju da budu vraćeni izazvalo je suze kod četrnaestogodišnje Rem Sahvil, nakon čega joj je kancelarka prišla, pomazila je i rekla joj da je bila „super” u debati i da je „odlično pokazala u ime drugih u kakve situacije čovek može da dođe”.
Društvene mreže su bezmalo eksplodirale od optužbi da je kancelarka bezosećajna, te da je „hrišćanka, naučnica i političarka pala ispit ljudskosti na svim frontovima”. Na talasu kritika, u Nemačkoj je poznati satiričar Jan Bemerman na „Tviteru” napisao da ne zna da li je dobra ideja da kancelarka uopšte priča sa ljudima, navodeći predmete koji imaju više empatije od Merkelove, poput industrijskih robota, lubenica ili nožića na rasklapanje.
Iako se potom ispostavilo da devojčici ne preti deportacija, pojedini mediji, pre svega oni levo orijentisani, kritikovali su kancelarku. Dnevni list „Noje osnabriker cajtung” ističe da se „politika udaljila od ljudske strane izbegličke drame”, te da su posebno konzervativni političari efikasni kada neke izbeglice treba proglasiti balastom za socijalni sistem Nemačke.
„Kada treba prikupljati glasove birača, sudbine padaju u drugi plan, a predrasude se podgrevaju. Tako mržnja osvaja društveni prostor. To kancelarka ne može da prekrije jednim milovanjem”, ističe komentator.
Uprkos tome što je palestinska devojčica potom izjavila da „misli da je okej” to što ju je Merkelova saslušala i rekla joj šta misli o tome, te da „poštuje njenu iskrenost”, pojedini nemački mediji su ovaj slučaj izneli kao krunski dokaz da Nemačka ima „gvozdenu kancelarku”, dok su mnogi evropski mediji ovaj slučaj iskoristili za dokazivanje okrutnosti Nemačke, naročito u svetlu rešavanja grčke dužničke krize.
I kancelarka je u intervjuu prvom kanalu nemačkog javnog servisa ARD morala da objasni celu situaciju.
„Bilo bi pogrešno reći ljudima da će njihov slučaj biti rešen brže nego slučajevi mnogih drugih ljudi samo zato što su sreli kancelarku”, rekla je Merkelova, istakavši da je Nemačka „država u kojoj vlada pravo”. „Ali, naravno da ćete utešiti uplakanu devojku.”
Merkelina poslednja rečenica uplakanoj devojčici – da je odlično pokazala u ime mnogih drugih u kakve situacije čovek može da dođe – zvuči veoma nemilosrdno budući da zapravo predstavlja svojevrsnu pohvalu devojčici što je izbeglicama pokazala da mogu da budu u strahu od deportacije ako dođu u Nemačku. Međutim, svako ko bolje poznaje politiku kancelarke zna da zapravo ovaj njen istup najslikovitije pokazuje njen politički stil, koji naučnički precizno osvaja srce Nemaca, a da pri tom uopšte ne puca direktno na njihove emocije.
Za razliku od mnogih evropskih i američkih političara, koji su uvek skloni populizmu i pokazivanju navodne bliskosti sa običnim ljudima, pa i životinjama kada obilaze poljoprivredna domaćinstva u toku predizbornih kampanja, Merkelova je potpuna suprotnost. Ona nije sklona ovakvim jeftinim političkim poenima, iako i te kako osluškuje mišljenje nemačkog javnog mnjenja, pa se često ne usuđuje da ide protivno vodećem mišljenju.
Prema kritikama pojedinih analitičara, svaki put kada se obrati javnosti u Briselu povodom neke evropske teme, kao što je grčka kriza, Merkelova kao da se obraća isključivo svojim biračima, a ne celoj Evropi. Zbog toga smatraju i da je njena nepopustljivost u pogledu uslova za novi finanasijski paket pomoći Grcima možda doprinela tome da kancelarka ojača svoju popularnost u Nemačkoj, ali da je zato naškodila imidžu same Nemačke.
Ali, ona je, prema svemu sudeći, u svim situacijama samo surovo iskrena i dosledna.
Baš tako je bez mnogo emocija iskreno rekla i palestinskoj devojčici da će „neki morati da budu vraćeni”. Kako ističe i komentator lista „Nordkurir”, ona jednostavno „nije opisivala svet koji ne postoji”.
„Neki drugi političari bi zamenili stvarnost lepim željama, izrekli slatke, ali, nažalost, neiskrene fraze. Šta se može zameriti Merkelovoj? Ništa, baš ništa. Jer ova žena, često opisivana kao hladna i sračunata, došla je i pomilovala devojčicu, tešila je. Pokazala je jake emocije za njene uslove”, ističe komentator ovog lista, u čemu je saglasna i komentatorka levo orijentisanog političkog magazina „Špigl”, koja smatra da se Merkelovoj ne može zameriti ponašanje u skladu sa svojom politikom, već samo što tu politiku (prema izbeglicama) ne menja jer je, ocenjuje „Špigl”, pogrešna.
