Izvor: Politika, 22.Jul.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako nas prisluškuju
„O nekim temama ne razgovaram telefonom”, rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih, posle otkrivanja afere „Prizma”. Dao je savet kako da se izbegne nadzor i zaštiti privatnost: „Svako bi trebalo da razmisli kakve vesti razmenjuje posredstvom interneta i mobilne telefonije.”
Nemačka kancelarka Angela Merkel podržala je ministra da bi – posle primedbe da, ipak, mora postojati razuman balans između zaštite privatnosti i zaštite od terorizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – najavila evropsku inicijativu za zaštitu privatnih podataka. Politička Evropa, za sada, nevoljno ili nedovoljno energično reaguje. Možda i zato što su evropske službe umešane koliko i američke u globalnu aferu masovne špijunaže građana.
Dovoljno je sagledati naizgled nepovezane sisteme kontrole da bi se shvatilo da je izraz „stakleni čovek” realnost. Izvori informacija su brojniji od onih, sadržanih u špijunskim sistemima. Špijuni imaju uvid kada, kuda i koliko često putujemo, šta kupujemo. Toliko hvaljeno pravo na privatnost postalo je – mrtvo slovo na papiru.
Nedeljnik „Špigl” otkrio je juče nove dimenzije evropskog, u ovom slučaju nemačkog licemerja. Citirao je iz dokumenata iz kojih proizilazi da je američka Nacionalna bezbednosna agencija NSA u januaru ove godine, u internom izveštaju, pohvalila nemački BND da je „ključni” partner Amerikanaca, od Evrope do Avganistana. Njegovom predsedniku Gerhardu Šindleru odala je priznanje da se zauzeo protiv pooštravanja zakona za zaštitu privatnosti u Nemačkoj i u EU.
Hans Georg Masen, šef nemačke službe unutrašnje bezbednosti, priznao je da Amerikanci obučavaju njegove službenike kako da koriste špijunski softver za masovni nadzor elektronskih komunikacija, razvijen u SAD za nemačke potrebe... Masen je rekao da se program koristi „samo u eksperimentalne svrhe”. Pride, nemačka služba BSI, koja odobrava komercijalnu upotrebu zaštitnih programa za šifriranje, zaštitu od virusa i od upada hakera, prosleđuje sve podatke Amerikancima – pre nego što stavi pečat na dozvolu za korišćenje. Ti programi se koriste i u Srbiji...
Kako stvari stoje, evropski, ali i američki političari, trebalo bi da se duboko zamisle – koga i kada nadziru i gde su granice prihvatljivosti špijunaže koja podseća na vremena kada je širenje vesti „ispod ruke” odlučivalo o sudbinama ljudi. Stara praksa da se svaki domar „unapređuje” u policijskog doušnika, danas je zamenjena naprednom tehnologijom, ali su posledice ostale iste.
Na građanima je, dakle, da dignu glas, ne bi li besmislene mere nadzora bile ukinute, buduće zloupotrebe zakonski sankcionisale. Demokratija ima instrumente da bi se sve ovo ostvarilo – od pojedinačnih protesta do pokretanja inicijativa. U krajnjem slučaju, neoboriv argument je – glas na izborima. Upravo u Nemačkoj se vidi koliko glas na izborima može da bude efikasan. Analitičari listom ističu da opozicija ima samo jedno „oruđe” protiv aktuelne vlade na predstojećim izborima – usijanje već vrele afere.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 23.07.2013.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
