Izvor: Večernje novosti, 24.Avg.2014, 19:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad Merkelova proziva i nobelovci slušaju

NEMAČKA kancelaraka Angela Merkel, prozvala je dobitnike Nobelove nagrade iz oblasti ekonomije zbog „loše prognoze tokom proteklih godina“. Pitanje koje im postavlja glasi: kako je moguće da je vaša naučna disciplina toliko pogrešila u projekcijama ekonomskih kretanja? Merkelova, istovremeno, traži od laureata da isprave greške i izađu u javnost sa rezultatima ponovljenih „merenja“. Osim toga, očekuje nove indikatore ekonomskog razvoja, jer stari, po svemu sudeći, više >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ne odslikavaju stvarnost. Ekonomski nobelovci sastali su se peti put na jezeru Konstans, u blizini austrijsko-švajcarske granice. Svake treće godine, oni se okupljaju upravo na tom mestu, u malom pitoresknom gradiću Lindau. Nemačka kancelarka bila je specijalni gost na juče završenom skupu vrhunskih svetskih naučnika, u kome je učestvovalo 18 nobelovaca i 460 mladih naučnika iz 80 zemalja. Tokom četvorodnevnih razgovora čuli su se kritički tonovi na račun evropske ekonomske politike: „Škrtost opterećuje Evropu“, „Ekonomski rast protiv održivosti“, „Da li je etičko razmišljanje strano ekonomiji?“ - samo su neke od tema kojima su nobelovci pokušali da povećaju svoj naučni manevarski prostor. Čemu zapravo služi ekonomska nauka i koliko nam je ona od koristi? - pita se nemačka kancelarka. Od nobelovaca, ona očekuje objašnjenje kako je moguće da se njihova nauka tokom poslednjih godina pokazala toliko lošom u predviđanju budućih ekonomskih tokova? Jesu li manjkave teorije na koje se prognoze oslanjaju, ili samo slušamo pogrešne ljude, pita Merkelova? Pregršt pitanja ne dolazi samo od žene koja predsedava vladom jedne od najmoćnijih zemalja sveta, nego od nekog ko i sam i te kako ima naučna iskustva - doktorat iz oblasti fizičke hemije.POGREŠNI RECEPTI DISKUSIJE u sali, pratile su demonstracije oko zgrade. Ogorčeni „receptima“ vodećih ekonomista, građani su demonstrirali jer, upravo u njima, vide odgovorne za visoku nezaposlenost i činjenicu da su se finansijska tržišta otrgla kontroli. - Znam da nema nepogrešivih, idealnih odgovora, naročito u politici, koja se više fokusira na interese naroda i država, nego na ekonomske teorije - ističe Merkelova. - I homo ekonomikus, naravno, ne može da se rukovodi isključivo ekonomskim teorijama i ekspertizama, jer mu je homo politikus „sustanar“. Ali, bitno je da razumemo ideje i očekivanja ljudi o njihovom budućem životu, kad je standard u pitanju. To je prioritet i zato su nam potrebni novi indikatori ekonomskog standarda, koji će biti drugačiji od tradicionalnih, kao što su, recimo, bruto društveni proizvod, ili stopa nezaposlenosti. U razgovoru za Dojče vele jedan od nobelovaca, Džozef Stiglic (od 1997. do 2000. godine glavni ekonomista Svetske banke, pripadnik kruga malobrojnih uticajnih ljudi iz branše, koji ne haju za konzervativizam i uvek stavljaju znak pitanja na delotvornost tržišta) ističe da ubrzano raste jaz između bogatih i siromašnih. - Gotovo pola veka niko ne govori o imovinskoj nejednakosti. Sada se čak i ekonomisti, a nekmoli građani, slažu u tome da ona ne samo postoji, nego se pretvara u gorući problem. Stiglic navodi podatke iz SAD, koji kažu da 95 odsto nacionalnog prihoda odlazi u džep samo jednog procenta ljudi. Prosečna primanja niža su nego pre četvrt veka. U Americi, kao i u mnogim drugim zemljama bogati postaju bogatiji, a siromašni sve siromašniji. To će, tvrdi on, imati ogromne ekonomske posledice. Ključni faktor leži u tome da nije dovoljno uloženo u informisanje najšire populacije, koja i dalje veruje u zablude. Američki san o čoveku koji počinje kao perač sudova, a zatim ga težak rad vodi do statusa milionera - odavno je samo mit. Govoreći o evropskoj ekonomiji, Stiglic priznaje da je na Starom kontinentu, u proseku, podela bogatstva unekoliko manje neravnopravna, nego u SAD. Tome doprinose Nemačka i Skandinavija, koje još imaju jaku srednju klasu. Ipak, u ostatku Evrope, disproporcija je mnogo veća nego u ove dve zemlje. Američki trend u stopu prati Kina. U njenoj ekonomiji, koja je u vrtoglavom usponu, 95 odsto bogatstva koncentriše se u rukama jedva pet odsto ljudi. NEZAPOSLENOST PROFESOR Alvin Rot, takođe nobelovac, smatra da je nezaposlenost posebno među mladima ono što naročito zabrinjava. On, istovremeno, moli ljude van ekonomske branše, da razumeju muke ekonomista i da shvate da oni ne mogu uvek da imaju rešenja za socijalne probleme. Ekonomija je mlada nauka, još učimo, okruženje i izazovi se neprekidno menjaju, zaključuje Rot.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel

Nastavak na Večernje novosti...