Izvor: Blic, 21.Dec.2016, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KANCELARKA NA MUKAMA Može li Angela Merkel da preživi napad u Berlinu?
Pre samo mesec dana, nemačka kancelarka Angela Merkel najavila je da će se kandidovati za četvrti mandat. Iako je njena podrška tada delovala ubedljivo (iako već mesecima opada), nakon napada u Berlinu, čelična lejdi nemačke politike mogla bi da izgubi značajn deo podrške. Njena politika otvorenih vrata, pred sve češćim terorističkim napadima koje uglavnom čine migranti, polako okreće birače ka ultradesničarskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strankama.
Porast popularnosti desničarskih organizacija u Evropi konstanta je u svim anketama poslednjih godinu dana, a svoju politiku većina bazira na antiislamskim i antimigrantskim stavovima i oštroj kritici Angele Merkel čijom su odlukom otvorena vrata dolasku miganata.
Napad kamionom u Berlinu identičan je onom u Nici. U oba slučaja poginuo je veliki broj žrtava i u oba slučaja napad su izvele izbeglice. Ultradesničari, koji tvrde da je Merkelova previše velikodušna prema migrantima koji žele da naude bezbednosti Nemačke, napad u Berlinu koriste kao potvrdu svojih stavova i napad na nemačku kancelarku.
Evroparlamentarac Markus Precel, jedan od čelnika AfD-a, nepun sat nakon napada u Berlinu na Tviteru je napao kancelarku rečima: "Ovo su mrtvi Angele Merkel!"
Nikolaus Blom, zamenik glavnog urednika "Bilda", u svojoj analizi navodi da bi ovakvi istupi mogli da ojačaju ksenofobično jezgro stranke koje je protiv politike Merkelove, što će verovatno biti dovoljno da AfD na parlamentarnim izborima sledeće jeseni pređe izborni prag od pet posto podrške.
Sudeći po lokalnim izborima koji su prethodnih meseci organizovani u nekoliko pokrajina (uključujući i rodnu pokrajinu Angele Merkel Meklenburg Zapadnoj Pomeraniji gde je Alternativa u septembru osvojila 21 procenat i ušla u pokrajinski parlament) to je sasvim realan scenario. Ukoliko do toga dođe, to značiti da radikalna desnica prvi put ući u nacionalni parlament, što će zakomplikovati i proces stvaranja funkcionalne vladajuće koalicije, navodi Blom.
Desničari su već uveliko u kampanji. Još početkom godine, šefica ultradesničarske Alternative za Nemačku (AfD) Frauke Petri izjavila je da "ukoliko je to potrebno", nemačka policija treba da puca na migrante koji pokušavaju da uđu u zemlju ilegalno.
Ovakve i slične izjave, uz pobedu populista širom Evrope i u SAD, dali su vetar u leđa ultradesničarima i to na račun podrške Merkelovoj, koja je tokom ove godine pala sa preko 50 odsto na tridesetak.
Svesna ovih brojki, Merklova je početkom meseca, čini se, popustila pred naletom antimigrantskog raspoloženja u Nemačkoj, i izjasnila se za zabranu potpunog sakrivanja lica, gde god je to zakonski moguće.
- Kod nas važi pravilo da lice treba pokazati, samim tim, potpuno pokrivanje nije primereno i trebalo bi ga zabraniti gde god je to zakonski moguće - izjavila je Angela Merkel na zasedanju CDU u Esenu, na veliko oduševljenje oko 1.000 delegata.
Tako će CDU burku zabraniti na sudu, prilikom policijskih kontrola i u saobraćaju, jer kako je nemačka kancelarka objasnila nekoliko dana kasnije "odeća muslimanskih žena koja pokriva lica i telo predstavlja prepreku integraciji".
Ova šokantna izjava tumači se u svetlu rezultata anketa koje pokazuju da podrška Merkelova iz meseca u mesec opada, ali drastična promena politke ipak se ne očekuje.
Da li će borači, koji prema mišljenju "Bilda" vide jasnu vezu izmešu ličnog rejtinga Angele Merkel i straha od terorističkih napada, biće poznato 2017. godine ne izborima.
