Izvor: Politika, 19.Sep.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglički izazov za Angelu Merkel
Kancelarku kritikuju, kako zbog politike dobrodošlice, tako i zbog uvođenja graničnih kontrola. – Svaki dan u Nemačku ponovo ulazi oko 9.000 izbeglica
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Izbeglička kriza koja trese Evropu izaziva i u Nemačkoj sve žustriju debatu, pri čemu su partije na vlasti, a naročito kancelarka Angela Merkel, prinuđene da svakodnevno objašnjavaju razloge svih svojih poteza, koji ponekad i u evropskoj javnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bivaju pogrešno shvaćeni.
Odluka Berlina da od prošle nedelje uvede privremene pogranične kontrole na svojim granicama sa ostalim članicama Šengenskog sporazuma u dobrom delu dovela je do zaključka da je Nemačka prvo kritikovala Mađarsku a da je potom uradila isto što i Viktor Orban. Međutim, na terenu zapravo Nemci samo pokušavaju da uvedu red prilikom ulaska izbeglica u zemlju, kako bi ih tačno registrovali i potom ravnomerno preraspodelili širom zemlje.
Da nemačke pogranične kontrole nisu uporedive sa mađarskim zidom i hapšenjem izbeglica svedoči činjenica da je prekjuče u Nemačku ušlo 9.100 izbeglica, koje su potom upućene u prihvatne centre. Time se praktično obnovio veliki broj pridošlica sa Bliskog istoka i iz severne Afrike, koji je minulih dana u Nemačkoj bio smanjen.
Uvođenje kontrola na granicama naišlo je na kritiku levo orijentisane nemačke štampe pa je minhenski „Zidojče cajtung” to nazvao kancelarkinim priznanjem da je napravila političku grešku, „što je bez presedana u njenoj desetogodišnjoj vladavini”.
„Evropi to šalje poruku: Nemačka je shvatila da ne može sama na svojim leđima da iznese evropsku politiku prema izbeglicama... Nemačka politika se nasukala između dve očigledne suprotnosti – moralne (i pravne) obaveze da odobri azil svakoj ratnoj izbeglici i prave veličine problema”, piše komentator minhenskog dnevnika i dodaje da je Nemačka precenila svoje kapacitete, pri čemu je potcenila inerciju Evrope.
Osim toga, Merkelovu kritikuju da je previše ohrabrila izbeglice da krenu prema Evropi, ističući nemačku politiku dobrodošlice. Na te kritike, ona kaže da slike koje su obišle svet nisu njene, već običnih Nemaca, koji su izražavali dobrodošlicu ljudima na stanici u Minhenu i na drugim mestima.
„Ako počinjemo da se izvinjavamo za pokazivanje prijateljskog lica u hitnim slučajevima, onda to nije moja zemlja”, dodala je Merkelova, braneći nemačku odluku da se dopusti dolazak izbeglica koje su bili u Mađarskoj, ali i ističući da je bilo prirodno da Berlin razmotri kako bi trebalo da upravlja celom situacijom da bi se osigurala registracija novopridošlica.
Ova njena politika nailazi i na pohvale medija, koji je inače ne štede u kritikama. Jedan od urednika političkog magazina „Špigl” Roland Nelez ističe da u izbegličkoj krizi ona nije, kao uobičajeno, pokazala svoju političku taktičnost već to da je „ćerka sveštenika iz istočnonemačke pokrajine Brandenburg, i političarka koja ostaje svesna hrišćanskog elementa u programu svoje stranke”. Nelez ističe da je, o ovom pitanju, ona potpuna suprotnost Herstu Zehoferu, lideru bavarskog CSU, koji je sestrinska partija Merkelinog CDU.
„Ali Angela Merkel nije u potpunosti okrenula leđa svojoj realpolitici. Kako se izbeglička kriza razvija, ona će takođe neminovno praviti kompromise i u suprotnom smeru. Među ovim kompromisima su novouspostavljene pogranične kontrole. Nemačka ne može da primi izbeglice iz celog sveta, kao što Merkelova to dobro zna”, objašnjava ovaj komentator i ocenjuje da je 10 godina na vlasti očigledno promenilo kancelarku i sada „ima snagu i nezavisnost da izrazi svoje mišljenje oštrije, čak i time ljuti svoje saveznike”.
To je pokazala i na Frankfurtskom sajmu automobila gde je apelovala na šefove nemačkih proizvođača automobila da pomognu integraciju ogromnog broja izbeglica koje ova zemlja prima „dajući im šansu”.
„Moj zahtev vama iz uspešnog sektora nemačke industrije jeste da gde god se pojavi mogućnost otvoreno priđete ljudima i pružite im priliku”, rekla je ona, ističući da bi Nemci trebalo da s optimizmom pristupe integraciji izbeglica.
Ovakva njena politika i izjava da ne može da odredi gornju granicu koliko tražilaca azila će Nemačka primiti dovela je i do nezadovoljstva u njenoj partiji. Ona to nastoji da ublaži tako što, s jedne strane, njena vlada šalje 950 nemačkih vojnika da u okviru pomorske operacije EU u Sredozemlju „spasavaju izbeglica u moru i konfiskuju i uništavaju plovila krijumčara ljudi”, a s druge strane insistira na politici dobrodošlice i prikazivanju Nemačke u ljudskom liku. Osim toga, nemački zvaničnici nastoje i da Nemce ubede da će, ne samo pokazati da su humani, već i da će imati dugoročne koristi ako Nemačka primi izbeglice i uspešno ih integriše u društvo.
Prema rečima predsednika Bundesbanke Jensa Vajdmana, iako je Nemačka sada ekonomski snažna, suočiće se sa teškim zadatkom da održi svoju konkurentnost u budućnosti.
„Dugoročno gledano Nemačka se suočava sa velikim izazovima, koji se tiču našeg sve starijeg društva, povećanja konkurencije koja stiže iz zemalja u razvoju i prelaska na korišćenje obnovljive energije”, rekao je prvi čovek nemačke centralne banke u razgovoru za „Zidojče cajtung”, ističući da Nemačka mora da zameni svoju radnu snagu ukoliko želi da održi sadašnji standard života. „Ovaj priliv (izbeglica) takođe pruža mogućnosti koje će biti veće ako što bolje integrišemo te ljude dugoročno u naše društvo i tržište rada.”
------------------------------------------------------------------------
Ostavka šefa službe za izbeglice
Frankfurt, Hajdelberg – Prvi čovek nemačke Savezne službe za migracije i izbeglice Manfred Šmit podneo je ostavku, saopštilo je juče Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačka, dodajući da je to uradio „iz ličnih razloga”. Dok je ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer zahvalio Šmitu na „izuzetnom radu” u izuzetno teškom vremenu, nemački mediji podsećaju da je Savezna služba za migracije i izbeglice, koju je on vodio od 2010, kritikovana za sporost pri obradi zahteva rekordnog broja tražilaca azila. Ova institucija, čije sedište je u Nirnbergu, beleži nagomilanih 250.000 zahteva za azil koji još nisu obrađeni, pri čemu je odgovornost za to kako na ovoj instituciji, tako i na vlastima nemačkih saveznih pokrajina koje imaju velike nadležnosti u ovoj oblasti.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
.jpg)
