Izvor: Politika, 30.Okt.2015, 10:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Avganistanci teže do azila u Nemačkoj
Posle bavarskog ultimatuma, Berlin pritiska Beč, a Merkelova saziva sastanak lidera vladajuće koalicije
Frankfurt, Hajdelberg – Iako kancelarka Angela Merkel zvanično odbija da menja svoju politiku „otvorenih vrata” za izbeglice, u praksi se nemačka politika postepeno menja. Ne samo što je promenjen zakon kako bi se obeshrabrio dolazak tražilaca azila sa Balkana i ubrzala procedura obrade njihovih molbi i deportacija kući već sada ni sve izbeglice sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bliskog istoka i iz Afrike ne mogu biti sigurne da će dobiti utočište u Nemačkoj.
U nemačkim medijima danima iz različitih delova zemlje od lokalnih vođa Merkeline Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stižu „izjave podrške” ideji da izbeglice iz Avganistana u najvećem delu budu vraćane u svoju domovinu, što je juče potvrdio i savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, takođe iz CDU. Kao jedan od razloga za to, on je rekao da su Nemačka i druge zapadne zemlje uložile milione dolara u razvoj Avganistana, a osim toga, poslale su i svoje vojske i policiju da pomognu u obuci avganistanskih snaga bezbednosti.
„Ljudi koji dolaze iz Avganistana ne mogu da očekuju da će moći da ostanu”, izjavio je De Mezijer, dodajući da je avganistanska vlada saglasna sa nemačkom vladom da bi avganistanski građani trebalo da ostanu u zemlji i pomognu u njenoj ponovnoj izgradnji. „Avganistan je na drugom mestu po broju tražilaca azila ovog meseca i za čitavu godinu, a to je neprihvatljivo.”
Za razliku od Avganistanaca, čije molbe za dobijanje azila će biti pojedinačno razmatrane i većinom odbijane, Sirijci prolaze pojednostavljenu proceduru dobijanja azila jer važe za one koji beže od rata.
Ovo je samo jedna u nizu promena koje je Merkelina politika „otvorenih vrata” za izbeglice doživela minulih dva meseca. Najpre su usvojene izmene zakona o azilu. Tim izmenama je procedura za dobijanje azila pooštrena, a procedura za deportovanje onih kojima je odbijen zahtev ubrzana. Lokalne vlasti su takođe dobile preporuku da tražiocima azila sve potrebe obezbeđuju u naturi, a ne davanjem novca. Istim izmenama zakona na listu sigurnih zemalja porekla stavljene su sve balkanske države, što njihovim državljanima skoro pa čini nemogućim dobijanje azila u Nemačkoj. Potom je Merklina vlada popustila pod pritiskom konzervativnijeg dela demohrišćanskog bloka, pa planira da uspostavi takozvane pogranične tranzitne zone u kojima će izbeglice biti pritvorene sve dok se ne proceni da li uopšte imaju šansu da dobiju azil, dok bi one koje tu šansu nemaju bile odmah deportovane iz zemlje.
Najnovija promena politike je u vezi sa Avganistancima, a očekuju se i nove posle prekjučerašnjeg ultimatuma bavarskog premijera Horsta Zehofera upućenog Merkelovoj. Zehofer, koji je lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koja je sestrinska stranka CDU, zapretio je kancelarki da, ukoliko ona do nedelje 1. novembra ne nađe načina da ograniči broj izbeglica koji preko Austrije dolaze u Nemačku, on će razmotriti da deluje samostalno merama „hitne odbrane”.
Merkelova je prekjuče javno odbila da naglo promeni politiku tako što će priliv izbeglica biti zaustavljen, dodavši da „moramo da radimo korak po korak”. Očigledno je prvi korak bilo jučerašnje obraćanje De Mezijera, koji je oštro kritikovao Austriju zato što izbeglice isporučuje na granicu sa Nemačkom pod okriljem noći.
„Austrija je baš preterala sa svojim ponašanjem poslednjih dana”, istakao je on u Berlinu, ističući da Beč nije na vreme obaveštavao Berlin o tome kada stižu nove izbeglice. „Bili smo u kontaktu. Austrija se juče saglasila da se vrati organizovanom procesu (transporta izbeglica). Očekujem da će to početi da se primenjuje odmah.”
Drugi korak je očigledno to što je Merkelova juče sazvala hitan sastanak lidera vladajućih stranaka na saveznom nivou (Merkelova, Zehofer i vicekancelar Zigmar Gabrijel, koji je predsednik Socijaldemokratske partije). Kako saznaje minhenski „Zidojče cajtung”, Merkelova će se najpre sastati u subotu sa Zehoferom, a potom će se njih dvoje u nedelju sastati i sa Gabrijelom kako bi „razmotrili nove inicijative da stave pod kontrolom situaciju na austrijsko-nemačkoj granici i sam proces dobijanja azila u Nemačkoj”.
Istovremeno, Merkelova poziva na strpljenje, ističući da nema brzih rešenja za krizu, budući da su hiljade izbeglice i dalje na svom putu da preko Balkana stignu do Nemačke.
Cela politička kriza oko Zehoferovog ultimatuma, potom De Mezijerovih kritika na račun Austrije i Merkelinog sazivanja hitnog sastanka lidera vladajuće koalicije, čini se, predstavlja svojevrsnu političku predstavu za sve nestrpljiviju nemačku javnost, koja sve više očekuje da vlast ograniči priliv izbeglica. Dogovori sa Austrijom i vezivanje ultimatuma baš za 1. novembar nameću zaključak da Nemci zapravo čekaju da se tog dana završe turski parlamentarni izbori, nakon čega bi Turska trebalo da počne sa primenom sporazuma sa EU o smanjenju talasa izbeglica tako što će hapsiti krijumčare ljudi i onemogućiti nelegalne prelaske granice ka Grčkoj. Sve što se u međuvremenu dešava, uključujući i najave Austrije da će podići ogradu prema Sloveniji, jeste samo pokušaj da se uspori talas izbeglica i narastanje nezadovoljstva austrijske i nemačke javnosti.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
