Izvor: Večernje novosti, 15.Dec.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hladnog srca o Evropi
LOKOMOTIVA evropske „kompozicije“ trudi se da zadrži vagone u šinama, dok večiti kočničari razmišljaju da zajedničkom vozu kažu „doviđenja“.To bi, otprilike, bio siže dva opširna teksta u vodećem nemačkom i britanskom magazinu - „Špiglu“, odnosno „Ekonomistu“. Zaključak koji se nameće iz oba jeste, međutim, da je carstvo u problemu, ako ne i na slepom koloseku.Novinari „Špigla“ zapravo su se bavili likom i delom kancelara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Angele Merkel, koju smatraju bitno različitom od svojih prethodnika. Od kako je zasela na vrh bundes-vlasti, šest puta je bila u Kini - od neevropskih zemalja, češće je posećivala samo Ameriku. Tamo kao da je vodi neka vrsta divljenja, ali i straha: Merkelova ne želi da Evropa sutrašnjice postane „Diznilend“ za kineske turiste.VIZIJA - NIPOŠTO! ČOVEK koji ima vizije, treba da ide kod doktora - citirao je „Špigl“ nekadašnjeg nemačkog (socijaldemokratskog) kancelara Helmuta Šmita. Na sličnim talasnim dužinama koncipirana je i politika današnje (demohrišćanske) premijerke - ona vidi budućnost Unije ne u velikim planovima, nego u malim i stalnim koracima napred. „Za Merkelovu, Evropa nije san, vizija ili objekt želje“, konstatuje list.Ljudi koji rade s kancelarkom, znaju za tri njena „omiljena“ statistička podatka: u Evropi živi samo sedam odsto svetskog stanovništva, ona stvara četvrtinu ukupnog svetskog proizvoda, a plaća polovinu globalnih socijalnih troškova. Ne treba čovek da ima doktorat iz teorijske hemije, kao što ima Merkelova, pa da shvati da Evropa ima veliki problem, piše „Špigl“.„Gvozdena kancelarka“, naime, često ponavlja da je najvažnije sprečiti da se dogodi najgore, a to je upravo priča o „Diznilendu“ za bogate Azijate - Evropi kao mestu koje svedoči o bivšem uspehu. Zato joj je zanimljivo da putuje u Kinu. Tamo je tri milenijuma cvetala najnaprednija civilizacija na svetu - a onda je, zbog lošeg vođstva, zaostala i dugo bila gotovo nevažna...Evropa je, dakle, u opasnosti da prođe kao Kinesko carstvo pod poznim, dekadentnim i mlitavim dinastijama. Zato se, prema „Špiglu“, Angela Merkel opredelila za politiku „pedagoškog imperijalizma“, tražeći od evropskih zemalja fiskalnu disciplinu, strukturalne reforme i kontrolu banaka. Već u naslovu teksta konstatuje se da ona ima „hladno srce za Evropu“. I zato je u Evropi uglavnom ne vole...Britanci, s druge strane, kao po običaju gledaju svoja posla. Njihovo srce je po tradiciji ledeno kada treba pokazati emocije za tuđe interese, pa sada mozgom pokušavaju da odgonetnu ono što još u sebi nosi elemente enigme: da li bi im bilo bolje bez Evrope?„Britanija nikada nije previše volela da se vezuje za Evropu“, piše „Ekonomist“ u poslednjem broju. „Sedela je po strani pedesetih, kada su Nemačka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa stvarale zajedničko tržište za ugalj i čelik, koje je postalo šire zajedničko tržište. Na kraju im se pridružila 1973, u velikoj meri jer se činilo da u Evropi ima novca. Britanci još razmišljaju o svom odnosu sa Evropom kao o transakciji. Ali njihova osećanja o troškovima i koristima od članstva su se promenila u potpunosti.Evropa više nije uspešan ekonomski klub kakvom se Britanija priključila pre 40 godina, dodaje londonski list. Uz to, Britanci se osećaju „skrajnutim“ od zemalja koje koriste zajedničku valutu, evro, a običan svet je počeo da povezuje EU s problemima poput nekontrolisane imigracije Poljaka i drugih istočnih Evropljana do poslednjeg sela u Kraljevstvu.„Iako su mnogi politički lideri odlučni da to spreče, britanski odlazak iz Evrope se čini sve više mogućim“, ocenjuje „Ekonomist“.Među opcijama za napuštanje Unije, novinarima „Ekonomista“ kao najverovatnija izgleda referendum. Ujedinjenim Kraljevstvom, uostalom, vladaju konzervativci, a za njih su u Briselu više primamljivi dobro pivo i vafli, pa i stadion „Hejsel“, nego evropske institucije. Prošle godine, 81 poslanik konzervativaca bio je za referendum o napuštanju EU. Poneki ekstremni engleski evroskeptici u međuvremenu su postali - umereni...
Nastavak na Večernje novosti...
