Izvor: Politika, 28.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Grebuckanje”
Sećate li se Kristijana Vulfa? Do pre dve godine bio je predsednik ključne evropske države, Nemačke, i uživao podršku najmoćnije političarke Starog kontinenta, Angele Merkel.
Možda bi tako i ostalo da se jedne večeri nije izvikao u telefonsku sekretaricu urednika uticajnog „Bilda”, tabloida čiji je miljenik do tada bio, i da nije zahtevao da večernjak milionskog tiraža ne objavi tekst o njegovim sumnjivim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vezama s biznismenima.
To je odlučilo njegovu sudbinu. Javno mnjenje, koje ga je do tada podržavalo, složilo se da on više nema moralni autoritet da ostane na položaju predsednika vodeće evropske sile. Na kraju je bio prinuđen da podnese ostavku, jer je „nemačkoj potreban predsednik koji uživa puno poverenje nemačke nacije”.
Pre dva dana se ispostavilo da je bio u pravu kada je tvrdio da nije prekršio nijedan zakon. Tužilac nije uspeo da dokaže da je Vulf, kada je od prijatelja u „Simensu” zatražio pomoć u distribuciji filma, producentu uzvraćao za to što mu je ovaj na Oktoberfestu platio smeštaj i bebisiterku u vrednosti od 750 evra.
Vulf je tako oslobođen optužbe za zloupotrebu uticaja. Ali to što nije pogazio zakon neće biti dovoljno da povrati ugled uzornog građanina.
Predsednik države bio je kriv što se ogrešio o ono što se u savremenoj Nemačkoj smatra moralnim kodom. Ako bi se izvrnula stara poslovica, ono što je dozvoljeno volu ne sme biti dopušteno Jupiteru. Nekom nemačkom Hansu Mileru, kao i srpskom Petru Petroviću, moglo bi da se progleda kroz prste. Ali, prvi čovek bilo koje ozbiljne države ne bi smeo da se „grebucka” o bogate prijatelje koji mu obezbeđuju besplatna putovanja i letovanja u svojim vilama, da traži novi model „audija” na promotivnu vožnju pre nego što će se pojaviti u prodavnicama, da dobija jeftin kredit od supruge prijatelja-biznismena, a potom, kad se za to saznalo, da pokušava to pokriti novim kreditom sa smešnom kamatom od banke sa državnim kapitalom. U svemu tome je uhvaćen Vulf.
Bivši nemački predsednik je morao da ode mnogo pre nego što je rešeno pitanje njegove krivice. Platio je za to što nije umeo da razdvoji privatno od državnog, što nije oličavao moral prvog među jednakima.
Interesi najmoćnije evropske političarke, o kojoj vlada utisak da je niko ne može zaustaviti u njenim planovima, nisu mogli zabašuriti ogrešenje o etiku. Prevladao je stav da naciju moraju voditi najbolji, oni koji su bolji i od građana, koji ne umeju samo da se „snađu”, koliko god to ponekad bio imperativ za iskusnog političara, nego i da predstavljaju moralni uzor.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 01.03.2014.
