Izvor: Vostok.rs, 08.Maj.2013, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fransoa Oland i godina usamljenosti Angele Merkel
08.05.2013. -
Za godinu dana predsednik Francuske je izgubio popularnost, Peta republika se pretvorila u političku provinciju, a Nemačka se našla sama oči u oči sa evropskom krizom.
Godinu dana posle stupanja Fransoe Olanda na dužnost predsednika sećamo se da jednom zbog komplikovanih meteoroloških uslova umalo nije otkazan njegov prvi susret sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel. Na putu u Berlin u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << avion predsednika Francuske je udarila munja, i on se vratio nazad. Analitičari i novinari u šali i zbilji su nagađali šta može da znači takav predznak. Ali niko nije pretpostavljao da će obična atmosferska kataklizma biti najava ozbiljnog zahlađenja između Pariza i Berlina.
I danas francuski socijalisti koji su došli na vlast na čelu sa Olandom kritikuju Nemačku i lično kancelara Angelu Merkel zbog pogrešnosti antirkiznog kursa. A treći čovek u državnoj hijerarhiji Pete republike, psredednik Nacionalnog sabora Klod Bartolon čak je otvoreno pozvao na konfrontaciju sa Nemačkom u ime interesa Francuske. U Berlinu ovakav demarš vide kao pojavu samoubistvenog galskog slepila.
Sve to se dešava semo nekoliko meseci pošto su u januaru ove godine obe zemlje svečano obeležile 50 godina Jelisejskog sporazuma, koji su potpisali kancelar Adenauer i genral de Gol 1963. godine. Upravo ovaj dokument je otvorio u odnosima Francuske i Nemačke eru takozvanog tandema, tačnije privilegovanog partnerstva.
Aktuelna situacija pre svega odražava nesposobnost aktuelnog predsednika Francuske da gradi politiku države isto tako strogo kao što je to činio njegov prethodnik Nikola Sarkozi, smatra rukovodilac za nemačka istraživanja Evropskog instituta RAN Vladislav Belov. Treba imati u vidu da se Francuska kao jedan od inicijatora evropske integracije uvek surevnjivo odnosila prema tome da neko osim nje poseže na vodeću ulogu idejne lokomotive ovog procesa. Ali Fransoa Oland dobrovoljno se povlači u senku, predajući palmu prvenstva Nemačkoj, primetio je Vladislav Belov.
- Francuska se pretvorila u nejasnu političku provinciju, što joj uopšte nije svojstveno, tako mi se čini zato što Oland nije spreman da brani ranije izjavljene interese Francuske i zemalja Južne Evrope koji se grade na ideji stimulisanja ekonomskog napretka. To znači uvećanje ulaganja u ekonomiju zemalja, između ostalog preko ECB, umesto strogih mera štednje, na kojima insistira Berlin. Kada je bilo potrebno spasavati još jednom Kipar, upravo Berlin je izbio u prvi plan sa odlučnim akcijama, ne neospornim, mada upravo Nemačka je uspela da razreši ovo pitanje u okviru sanacije zone evra. Pariz se našao u senci, što navodi da se govori o izvesnom zahlađenju.
Prethodni predsednik Francuske Nikola Sarkozi prilično oštro je gradio odnose sa Berlinom, ali oštrina u tim odnosima se gradila na konstruktivizmu, podseća Vladislav Belov. U konačnim rešenjima usaglašavani su stavovi Nemačke, Francuske i njenih južnoevropskih partnera. Ali danas Nemačka nema na koga da se osloni u okviru rešavanja krize u zoni evra, ona sama ne može da bude lokomotiva izlaska iz krize i nije u stanju da vuče složeni svežanj antrikriznih paketa. Po rečima Vladislava Belova, reč je ne toliko o zahlađenju odnosa između Berlina i Pariza, koliko o nesposobnosti Olanda i njegovog tima da pruži Nemačkoj rame za realizaciju antikriznih mehanizama, orijentisanih proevropski.
Osnovu francusko-nemačkog neslaganja čine ekonomski faktori, ali ove protivrečnosti ne dotiču međunarodne realije, smatra sa svoje strane rukovodilac Centra za francuska istraživanja Evropskog instituta RAN Jurij Rubinski.
- Sve jedno Nemačka i Francuska su vodeći učesnici EU, i spas EU kao velikog distignuća Zapadne Evrope u posleratnom periodu je odgovornost pre svega. zato mislim da ovaj konflikt nije prvi i nije poslednji, mada nikuda ne mogu jedna od druge. Zato istorijsko pomirenje Nemačke i Francuske koje se desilo pre 50 godina, očuvaće se, saradnja takođe, mada se njihovi interesi danas podudaraju u mnogo užem dijapazonu.
U samoj Francuskoj bivši saveznici predsednika Fransoe Olanda smatraju i unutrašnju i spoljnu ekonomsku politiku slabom i neefikasnom. O tome je na primer prošle nedelje govorio na manifestacii lider Leve partije Žan-Luk Melanšon. Protivnici predsednika sa desnog krila iz stranke Savez za podršku narodnog porketa karakterišu rezultate prve godine predsedničkog mandata Fransoe Olanda jednom reči „neuspeh“. Sudeći po rezultatima anketiranja agencije CSA, kada bi predsednički izbori bili održani sada, među pretendentima od svih političkih snaga Oland bi sakupio najmanje glasova birača – svega 19%. A pobedio bi ili Nikola Sarkozi ili krajnja desničarka Marin Le Pen.
Nikita Sorokin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
