Izvor: S media, 05.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU se ne može neograničeno širiti
Evropska unija mora da ima granice da bi mogla da deluje i neograničeno proširivanje na nove članice je nemoguće, poručili su lideri Francuske i Nemačke, Nikola Sarkozi i Angela Merkel uoči izbora za Evropski parlament.
Izbori za EP održavaju se od 4. do 7. juna i, mada ulazak novih članica nije u žiži predizborne kampanje, to pitanje je itekako prisutno, a svodi se na to da većina zemalja, političkih snaga i glasača u evropskoj 27-morici misle isto kao Sarkozi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i Merkelova.
To bi značilo da Turska ne može postati punopravni član Unije, već da treba da dobije "povlašćeno partnerstvo".
U toj konstelaciji, Mala Azija bila bi jedna od granica dokle ide Evropa, a zemlje Zapadnog Balkana morale bi da pričekaju da se Evropska unija iznutra institucionalno uredi, kako bi mogla da primi nove članice.
Takodje, Zapadni Balkan treba da sačeka da prodje ekonomsko-finansijska oluja, koja je već dovela do najveće nezaposlenosti u EU za poslednjih deset godina.
Kao dokaz da EU nije "antimuslimanska", niti "tvrdjava" i isključiviklub za zemlje hrišćanske civilizacije, navodi se i to da Ukrajina,Gruzija, Moldavija, Belorusija i Rusija takodje ne mogu računati na puno članstvo, već na "partnerstvo".
U kampanji za izbore za Evropski parlament je najmoćnija grupacija koja okuplja demohrišćanske i konzervativne stranke u EU.
Evropska narodna stranka je poručila da su političke vodje i snage tih stranaka za proteklih pola veka imali najveće zasluge "u jačanjui proširivanju EU na nove članice, kao i za uvodjenje evra".
To je donelo mir i blagostanje tokom pet decenija, a vodje demohrišćana i konzervativaca su se "nadahnjivali vrednostima ukorenjenim u judeo-hrišćanskoj civilizaciji i filozofiji veka svetlosti" starog kontinenta.
Evropska socijalistička partija, koja okuplja socijalističke i socijaldemokratske stranke u EU, poručuje biračima da se Evropljani moraju izboriti za "dugoročnu, a ne ideološku viziju" svoje budućnosti.
Evropski socijalisti su istakli da veruju "da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, a da će ponovo uspostavljena stabilnost, tom regionu doneti i napredak i bezbednost.
"Izražavamo zadovoljstvo zbog pregovora o članstvu u EU s Hrvatskom i ohrabrujemo takve pregovore sa svim drugim zemljama Zapadnog Balkana, čim one ispune sve uslove i merila", navodi u predizbornom proglasu Evropska socijalistička partija.
Ta partija objašnjava da i Turska može računati na članstvo u EU,na temelju ispunjenih uslova, s tim da "se Turska, kao i Evropska unija, mora držati datih obećanja".
Stranke Evropskih liberalnih demokrata smatraju da je "proces proširivanja Unije dosad bio uspešan".
U poruci evropskih liberala se podvlači da "Evropska unija treba da se drži obećanja i obaveza o ulasku u članstvo onih zemalja koje budu ispunile uslove i merila iz Kopenhagena" o delujućoj političkoj demokratiji i tržišnoj privredi.
Napominju i da je "kapacitet, moć EU da primi nove članice važno merilo".
Grupacija Zelenih se nije posebno odredjivala prema proširivanju EU, ali je poznato da se te stranke zalažu za ulazak zapadnobalkanskih država u članstvo Unije.
Raznorodne stranke na krajnjoj desnici i one koje se protive institucionalno-političkom jačanju Evrope su prilično podeljene i oko Turske, i kada je u pitanju prijem novih članica.
Sad je, ipak, nova "pošast" lansirana iz tih krugova koji su "poljskog vodoinstalatera" proglasili opasnošću po radna mesta i oličenje "nelojalne konkurencije" u vreme referenduma o Ugovoru iz Lisabona o preustrojstvu Unije u Francuskoj i Holandiji 2005.
Ugovor iz Lisabona je propao, a sad se maše strašilima ilegalne, posebne imigracije iz muslimanskih zemalja, turskim pitanjem, ali opet i "uljezom" iz novih članica EU.
Samo što je to sad "bugarski kamiondžija", spreman da radi za pet puta manju platu od svog kolege u staroj Evropi, "spava četiri sata na dan, a jede dvaput nedeljno", kako to upozorava prvak desno-nacionalističkog Pokreta za Francusku, Filip de Vilije.
