Izvor: B92, 01.Sep.2013, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duel Merkelove i Štajnbrika

Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel kaže u TV duelu sa svojim protivkandidatom na izborima Perom Štajnbrikom, da Nemačka danas ima više zaposlenih nego ikada.

Merkelova se u duelu usredsredila se na svoju politiku u borbi s evropskom dužničkom krizom.

"Nemačka je pokretač rasta, Nemačka je sidro stabilnosti i želela bih da nastavimo tim kursem", kazala je Merkelova u duelu s Štajnbrikom koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je uživo prenosilo nekoliko televizijskih kanala.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i njen protivkandidat na predstojećim izborima Per Štajnbrik, oštro su sukobili mišljenja u večerašnjem TV duelu u pogledu rešavanja ekonomske krize u Evropi, gde je Štajnbrik, strategiju Merkelove okarakterisao kao neuspeh.

"Ja bih sledio različitu kriznu strategiju. Naravno da mora da postoji konsolidacija budžeta u tim državama ali ne smrtonosna doza", rekao je Štajnbrik iz Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

"Nemačka je jednom takođe dobila pomoć i mi ne smemo to zaboraviti. Nemačkoj su obimno pomogli posle Drugog svetskog rata sa Maršalovim planom", dodao je Štajnbrik.

Pitanje Evrope imalo je relativno malu ulogu u predizbornoj kampanji u Nemačkoj, sve do prošlog meseca kada se rasplamsala debata povodom najava ministarstva finansija da bi Grčka mogla da dobije treću tranšu pomoći, posle izbora, preneo je Rojters.

Štajbrik je upitao "da li najavom trećeg paketa pomoći Grčkoj, mi ne bi trebalo sebi da priznamo da strategija u rešavanju krize - koju je uglavnom iznela nova vlada - doživela neuspeh".

On je rekao da je "ono što nedostaje, program izgradnje" i da mora da postoji "štednja, ali ne smrtonosna doza za te države".

Merkelova koja je pokušava da dobije treći mandat na izborima 22. septembra, uzvratila je, ukazujući da su Štajbrikove Socijaldemokrate proteklih godina u evropskom parlamentu podržavale njenu politiku.

"Glasali ste za sve", rekla je Merkelova, okrećuci se i smešeći svom rivalu.

"Ono što je važno je ne pokazivati lažnu solidarnost, već slediti princip - a taj princip je...solidarnost i odgovornost i ako ovo ispratimo videćemo da će te države dobiti više radnih mesta", rekla je Merkelova, ukazujući na napore koje Nemačka čini na podsticanju ekonomskog rasta u Evropi.

Rival Merkelove je rekao da želi da obezbedi veću "socijalnu pravdu", uvođenjem obaveznog minimalnog dohodka, što Merkelova odbacuje.

On je takođe branio planove za povećanje poreza za one sa najvišim zaradama, dok je Mekelova iznela argument da bi povećanje poreza moglo da ugrozi zapošljavanje.

U Nemačkoj je TV duel između najboljih kandidata održan četvrti put, a tokom 90 minuta, Merkelova i Štajnbrik odgovarali su na pitanja četvoro novinara.

Za razliku od prethodnih duela, pored klasičnih političkih novinara, kao voditelj je bio prisutan i Štefan Rab, poznato lice nemačke industrije zabave.

Kandidati su za odgovor na svako pitanje na raspolaganju imali najviše 90 sekundi, a debatu je, prema procenama, gledalo 15 miliona ljudi.

Prema poslednjim anketama, blok Merkelove ima veliku prednost nad Štajnbrikovim socijaldemokratama i najverovatnije će njena koalicija desnog centra ponovo dobiti većinu na izborima, preneo je AP.

U Nemačkoj je TV duel između najboljih kandidata održan četvrti put, a tokom 90 minuta, Merkelova i Štajnbrik odgovarali su na pitanja četvoro novinara. Za razliku od prethodnih duela, pored klasičnih političkih novinara, kao voditelj je bio prisutan i Štefan Rab, poznato lice nemačke industrije zabave.

Kandidati su za odgovor na svako pitanje na raspolaganju imali najviše 90 sekundi, a očekivalo se da će debatu gledati 20 miliona ljudi.

Televizijske debate pred izbore imaju dugu tradiciju u Nemačkoj. Tokom 70-ih i 80-ih bilo je uobičajeno da se sastanu vrhovi svih stranaka, zastupljenih u parlamentu i čak do četiri sata razgovaraju o glavnim pitanjima kampanje.

Ova tradicija je, međutim, prekinuta posle izbora 1987. i izborne kampanje tokom 90-ih su bile bez diskusija.

Tek na izborima 2002. duelom između kandidata Gerharda Šredera i njegovog izazivača Edmund Štojbera TV duel je oživljen, ali sa izmenama i dopunama, u amerikanizovanom formatu.Pritom se u Nemačkoj poslanici biraju na izborima za Bundestag, a tek potom se bira kancelar.

Štojber i Šreder su imali čak dva duela od po 90 minuta, četiri i dve nedelje pre izbora. U to vreme goruće teme su bile nemačko učešće u ratu u Iraku i katastrofalne poplave u istočnom delu zemlje.

Interesovanje je bilo ogromno - kod medija, ali i među biračima. Prenos oba duela je pratilo po 15 miliona gledalaca. Toliku pažnju privlače samo prenosi vrhunskih sportskih događaja.

Tim duelima je 2002. otpočela nova tradicija, nastavljana i na narednim izborima - javni servis i dve najveće privatne TV stanice prenose duel paralelno i imaju zajedničku ekipu

Mediji, birači i dva najbolja kandidata - svi su brzo zavoleli ovaj novi amerikanizovani format, pa nije ni čudo da je institucionalizovan. Ipak, ima i kritika. Poslednje izdanje 2009. je kritikovano kao navodno dosadna i beskorisna rasprava između Merkelove i Štajnmajera: ona tada i sada kancelarka, on tada vicekancelar u velikoj koaliciji, govorili su u istom tonu.

Od 2002. tim istraživača sa različitih univerziteta pomno prati televizijske duele i reakcije na njih.

Jedna od kritika na račun duela je da su samo dve velike partije i njihovi kandidati za kancelara u centru pažnje. Zato je vodeći kandidat FDP, Gido Vestervele, 2002. podneo žalbu Saveznom ustavnom sudu, jer je i on hteo da učestvuje u debati.

Sud mu nije dao za pravo, obrazlažući to time da u Nemačkoj pokrivanje stranaka mora zaista da bude uravnoteženo, ali ne u svakom pojedinačnom slučaju.

Ove godine će, ipak, i manje stranke ući u igru. U ponedeljak, posle duela Merkelove i Štajnbrika, na televiziji će biti panel diskusija vrhunskih kandidata FDP, Zelenih i levice.

Dakle, u ovoj izbornoj godini će sve stranke zastupljene u Bundestagu imati prilike da se iskažu "u ringu".

Nastavak na B92...

Blic: Merkelova i Štajnbrik sukobili mišljenja oko krize u Evropi