Izvor: Politika, 02.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četvoročasovna rasprava o tri sporne teme
Radna poseta šefice nemačke vlade Vašingtonu i višečasovni susret sa predsednikom SAD zvanično su vrednovani kao sastanak prijatelja. Teme razgovora nisu bile tako prijateljske
Jednodnevna, ili preciznije 24-časovna poseta šefice nemačke vlade Angele Merkel Vašingtonu imala je skroman službeni naziv: radna poseta. Sastanak kancelarke sa predsednikom SAD Barakom Obamom nazvan je susretom prijatelja, a kao dokaz rečenog ponuđen je podatak da je za razgovor dvoje državnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezervisano puna četiri sata, što je neuobičajeno dugo za prilike u Beloj kući.
Trebalo bi, takođe, imati u vidu da je predsednik Obama tek bio stigao sa jednonedeljnog putovanja po Dalekom istoku i da prvi radni dan u Vašingtonu nije posvetio američkim unutrašnjim problemima, kako to običaj i protokol nalažu, već se usredsredio na gošću iz Berlina.
Kancelarija šefice nemačke vlade izdala je tim povodom saopštenje za nemačku javnost. U njemu je ukazano da je reč o gestu američke administracije koji svedoči o značaju koji se pridaje poseti Merkelove, to jest pokazuje koliko je Nemačka važan partner SAD. Američki krugovi su potvrdili ispravnost ovog tumačenja i dodali da je „maratonski” sastanak ujedno i potvrda dobrih odnosa dokazanih prijatelja i saveznika.
Teme maratonskog razgovora dokazanih prijatelja, nemačke kancelarke i američkog predsednika, nisu, ipak, bile nimalo prijateljske.
Amerikanci su, kako listom ističu nemački i američki mediji, bili neprijatno iznenađeni nemačkim pomirljivim stavom prema Moskvi, to jest njenim zalaganjem za što blaže sankcije Rusiji. Još više su ih zabrinuli rezultati empirijskih istraživanja, po kojima nemačka javnost većinski ne odobrava zaoštravanje odnosa između Berlina i Moskve. Tako je najoštriju kritiku uputio američki senator Džon Mekejn. Neposredno po prispeću nemačke kancelarke Angele Merkel u SAD, uticajni senator i bivši predsednički kandidat republikanaca prebacio je šefici nemačke vlade da nema snage da rukovodi državom i da dozvoljava interesnom lobiju krupnih industrijalaca da diktira nemačku spoljnu politiku. „Toliko je očigledno da je reč industrijalaca poslednja da bismo mi (SAD) možda sa njima trebalo da pregovaramo, umesto sa izabranom vladom... To je sramotno za jednu veliku, demokratsku zemlju”, rekao je Mekejn.
Uvod radikalnog senatora, poznatog po provokativnim izjavama, međutim, nije bio slučajan, premda je iz Bele kuće saopšteno da je reč o ličnom mišljenju jednog senatora, a ne o stavu američke administracije.
Ipak, sastanak dvoje državnika je, barem iz američkog ugla posmatrano, trebalo da se odvija u tom pravcu. Nemačku šeficu vlade trebalo je „nadahnuti” da preduzme korake koji bi potvrdili monolitnost transatlantskog bloka. Istovremeno, Vašington je nameravao da upozori Merkelovu na obaveze koje njena država ima prema svetskoj demokratskoj, dakle zapadnoj zajednici – po principu pacta sunt servanda, ugovori se moraju poštovati.
Izraženo neslaganje Berlina i Vašingtona oko nametanja sankcija Moskvi – dok su SAD proglasile treći stepen sankcija, Berlin reaguje suzdržano, dodajući tek ponekog biznismena iz Rusije na listu sankcionisanih – utoliko je problematičnije za SAD jer Nemačka na nivou EU utiče i na blagi zajednički stav evropske dvadesetosmorke.
„Spremni smo da pooštrimo sankcije, ali samo ako je to zajednička odluka svih 28 članica”, jasan je stav Berlina.
Shodno rečenom, tema Ukrajina, ili preciznije ekonomski odnosi istoka izapada u svetlu ukrajinskog problema, dominirala je razgovorima koje je Merkelova vodila u SAD, bez izgleda na brzo ostvarenje američkih želja.
Šefica berlinske vlade, međutim, nije otišla praznih ruku u Vašington. Kao „poklon” domaćinu, Baraku Obami, donela je vest da je nemačka vlada blokirala inicijativu istražne komisije Bundestaga u NSA aferi prisluškivanja – tako što je blokirala izdavanje vize za Nemačku Edvardu Snoudenu, koji je trebalo da svedoči pred tim telom.
Afera prisluškivanja pogodila je Nemačku kao grom iz vedra neba, kada se saznalo da su nemački građani masovno i paušalno prisluškivani od strane američkih obaveštajnih službi. Prisluškivani su i nemački političari, uključujući i Angelu Merkel lično.
Ponuda Berlina Vašingtonu, da se pređe preko afere, tako što će između dve zemlje biti postignut dogovor da se obustavi međusobna špijunaža – takozvani no-spy-contract – odbijena je u Vašingtonu, uz primedbu da će vodeći nemački političari biti prisluškivani i ubuduće, ali samo u slučaju preke potrebe, to jest ako to nacionalni interesi SAD zahtevaju.
Nemci očekuju da Angela Merkel kaže Obami da je špijunaža neprihvatljiva
Berlin – Većina Nemaca, blizu 89 odsto, žele da njihova kancelarka Angela Merkel prilikom susreta sa američkim predsednikom Barakom Obamom jasno i glasno kaže da je američka afera špijuniranja na nemačkom tlu za njih neprihvatljiva.
Svega 5,9 odsto Nemaca, prema anketi političkog magazina „Špigel”, zalaže se da Merkelove na diplomatski način i uz obazrive kritike predoči Obami aferu špijuniranja, dok oko pet odsto njih zagovara opciju da se o tome ni ne govori i da su druge teme, među njima ukrajinski konflikt, važnije.
Poznavaoci nemačko-američkih prilika takođe su mišljenja da između Obame i Merkelove, čiji su mobilni telefon američke sigurnosne službe prisluškivale, ne „štima” najbolje sve u razgovoru, ali se u Vašingtonu, kako prenose mediji, argumentuje da bilateralni odnosi moraju biti važniji od personalnih odnosa. Tanjug
Zašto je blokiran Snouden
U noći pred susret Merkelove iObame izbila je nova afera. Neimenovani „akteri” pustili su opticaj dokument koji je podstakao nemačku vladu da blokira svedočenje Snoudena pred Bundestagom. Verodostojnost dokumenta je u međuvremenu potvrđena u kabinetu vlade u Berlinu. Naime, američka ambasada u Berlinu uručila je nemačkoj vladi 21. aprila ekspertizu američke advokatske kancelarije „Rubin, Vinston, Dirks, Heris i Kuk” koju nemačka vlada nije naručila, već joj je, „u najboljoj nameri”, uručena od strane predstavnika američke ambasade u nemačkoj prestonici. Na 12 kucanih strana ukazano je koje biposledice svedočenje moglo daima po Nemačku, a pre svega po članove istražnekomisije Bundestaga.
a) Ispitivanje Snoudena od strane komisije Bundestaga moglo biu najblažojoceni biti shvaćeno kao podsticaj na odavanje državnih tajni SAD.
b) Zavisno odinformacija koje biSnouden pružio, SAD bi mogle ioštrije dareaguju – da pokrenu postupak zbog krađe državnog vlasništva SAD, a samo ispitivanje parlamentarne istražne komisije da okvalifikuju kao pokušaj zavere.
c) U pismu se otvoreno preti zatvorom svim nemačkim poslanicima koji bi učestvovali u ispitivanju Snoudena – za slučaj da budu zatečeni na teritoriji SAD, makar to bilo u okviru neke zvanične posete: „Njihov imunitet biu skladu sameđunarodnim pravom mogao da sepoštuje uSAD, ali Amerika nije dužna da se ravna prema međunarodnom pravu, već prema svom, nacionalnom”, ističe se u dokumentu.
d) Već sam pokušajnemačkih poslanika da ugovore saSnoudenom svedočenje pred istražnom komisijom Bundestaga predstavlja, unajmanju ruku, dogovor ovršenju kriminalne radnje.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 03.05.2014.
