Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Maj.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

CDU: Ruski kapital nije dobrodošao

BERLIN - Političari nemačke konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel usprotivili su se mogućnosti da ruska državna železnica (OAO RZHD) kupi deo vlasništva nad Nemačkom železnicom (Dojče Ban).

Portparol CDU za saobraćajnu politiku, Dirk Fišer, danas je rekao da prodaja Rusima "nikako nije dobra ideja" i ocenio da se iza zanimanja ruske železnice za DB "kriju političko-strateške namere."

Inače, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << direktor Ruske železniceje izjavio da je ta kompanija zainteresovana je za učešće u privatizaciji nemačkih železnica. Nemačka vlada usvojila je prošlog meseca program delimične privatizacije železničke i logstičke kompanije Dojče Ban, prema kojem će privatnom investitoru ponuditi udeo od 24,9 odsto i obavezala se da će tu transakciju sprovesti do kraja ove godine. Vrednost tog udela se procenjuje na oko šest milijardi evra.

Privatizaciju poslednje od velikih nemačkih državnih kompanija prati od početka kritika opozicije i sindikata.

Uprava kompanije je, posle prošlogodišnjih štrajkova, morala da se obaveže da neće u narednih 15 godina smanjivati broj zaposlenih kojih sada ima više od 220 hiljada.

Portparol CDU smatra da bi prvo trebalo da se partneri i investitori potraže unutar Evropske unije.

Ovo nije prvi put da se u Nemačkoj oštro kritikuju ruski multimilioneri ili državne firme koje investiraju ili planiraju da investiraju u nemačku privredu.

Tako je milioner Rustam Aksenjenko većinski vlasnik nemačke modne kuće ‘'Eskada'', Oleg Deripaska je prošle godine sa tri na deset odsto povećao vlasništvo u građevinskom gigantu ‘'Hohtif'', a Rusi su kupili i niz starih i uglednih nemačkih srednjih preduzeća kao što su kozmetička firma ‘'Dr. Šeler AG'' ili proizvođač poljoprivrednih mašina ‘'Franc Klajne''.

Rusi na nemačkom tržištu već igraju ulogu i u strateški osetljivim oblastima, kao što je energetika. Ruski ‘'Gasprom'' zajedno sa firmom ‘'Vinteršal''koja pripada BASF-u drži nemačku gasnu kompaniju ‘'Vingas''. Sa druge strane BASF je u konzorcijumu Severni tok koji vodi ‘'Gasprom'' i koji bi trebalo da gradi gasovod od Rusije do Nemačke preko Baltika, a vrednost projekta je preko pet milijardi evra.

Rekacije u Nemačkoj su bile posebno žustre kada je pretprošle godine ruska kompanija ‘'Sistema'' pokazala nameru da preuzme deo vlasništva nemačkog ‘'Telekoma''. Članovi nadzornog odbora ‘'Telekom''a su ocenili da je reč o "napadu ruske klike motivisane političkom moći" i čak o "industrijskom imperijalizmu."

Ali, ekonomski analitičari smatraju da je briga zbog poslovnog angažmana Rusa u Nemačkoj preterana i neosnovana i da je moguće nastaviti ga na obostranu korist.

Prema prošlogodišnjim procenama Odbora nemačke privrede za Istok, ruske investicije u Nemačkoj dostigle su vrednost od oko 2,5 milijarde evra.

Nemačka je bila među prvim zapadnim zemljama čije su firme sklapale poslove još sa preduzećima u komunističkom Sovjetskom Savezu. Sada vrednost nemačkih investicija u Rusiji iznosi oko 6 milijardi evra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...