Izvor: RTS, 30.Jun.2021, 08:55
Berlinski proces se vraća kući - šta možemo da očekujemo u finišu mandata Angele Merkel
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka rekao je za RTS da Berlin pokušava godinama da preuzme inicijativu i da bude glavni u medijaciji između Beograda i Prištine ali to ne polazi za rukom i čini se da su dve strane u ovom dijalogu udaljenije više nego ikad. Angela Merkel će u foto finišu izvršiti najveći pritisak i na Vučića i na Kurtija da postignu kakav-takav dogovor, istakao je Surlić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Zvanični Berlin saopštava da nastavlja diplomatsku ofanzivu na Zapadni Balkan, a u tom cilju i Berlinski proces se vraća kući - u Berlin.
Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da će sa nemačkom kancelarkom razgovarati o KiM, regionalnoj saradnji, ulozi Nemačke i Berlina na ovom prostorima i da će se posle Berlinske konferencije znati da li je pred Srbijom - berlinski ili briselski proces.
Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka je rekao Berlin pokušava godinama da preuzme inicijativu i da bude glavni u medijaciji između Beograda i Prištine ali to ne polazi za rukom i čini se da su dve strane u ovom dijalogu udaljenije više nego ikad.
Ističe da Angela Merkel ima i ličnu ambiciju da na kraju svog mandata ostvari kakav-takv rezultat, međutim, pokazuje se da će to biti neostvarena želja, budući da su izbori u septembru i da ona silazi sa pozicije kancelarke Nemačke.
Legat Angele Merkel na Balkanu "Baš u poslednjim danima njenog mandata možemo očekivati najveći pritisak Nemačke, kao što je najavio Mas - diplomatsku ofanzivu Nemačke u cilju približavanja stavova Beograda i Prištine", rekao je Surlić.
"U finišu kada pogledate koji je njen legat na Balkanu - vidimo neuspele tri ili četiri inicijative - za institucionalnim reformama u BiH, neotpočinjanje pregovora za Severnu Makedoniju u Albaniju, Beograd i Priština su daleko od bilo kakvog sporazuma. Ona će u foto finišu izvršiti najveći pritisak i na Vučića i na Kurtija da postignu kakav-takav dogovor", istakao je Surlić.
Prema njegovim rečima, Lašet će biti na tragu u politike Angele Merkle, zalagaće se formalno za komprimisno rešenje, ali nijedan od nemačkih aktetra ne odustaje od ideje da se ostvari da Kosovo dobije međunarodno pravno priznanje.
Pozicija Beograda će u tom smislu biti teška, kaže Surlić i dodaje da treba uzeti u obzir i "Zelene", koji su isticali kako Beograd treba biti dodatno pod ptitiskom da prizna nezavisnost Kosova.
Ukoliko od "Zelenih" bude zavisilo formiranje vlade i biranje novog kancelara - pozicija Srbije biće još teža, smatra Surlić.
Nemački mediji o Berlinskoj konferenciji Govoreći o tome da li se nemački mediji bave Berlinskom konferencijom, Surlić kaže da je to u naznakama, rečeno je da bi Nemačka trebalo da vodi Berlinski proces, i da se on vraća kući odakle je počeo.
Mas želi da predstavi ambiciozni plan koji je na tragu mini-Šengena, plan bezviznog režima, odsustvo rominga u cilju rešavanja svih otvorenih pitanja na Balkanu.
"Pretpistavljam da će to biti fokus iako moram priznati da u nemačkim medijima, kada se govori o spoljno-političkim temama, Kosovo je u zapećku u odnosu na globalne teme sa kojim se suočavaju aktuelni kandidati za kancelara", rekao je on.
O Vašingtonskom sporazumuSurlić kaže da možda za Kurtija Vašingtonski sporazum nije pravno obavezujući, ali je svakako politički obavezujući. Američka administracija Džozefa Bajdena je jasno istakla da je taj sporazum na snazi i očekuje se da obe strane primene sve tačke sporazuma, uključujući i Gazivode.
"On traži manevarski prostor da izbegne šta se od njega očekuju i po pitanju Gazivoda i po pitanju primene ideje mini Šengena", kaže Surlić.
Vest koja je odjeknula - Ričard Grenel je odao počast srpskim vojnicima na Vidovdan, a Vljora Čitaku je odreagovala rekavši da se u Kosovskom boju nije borila srpska, već balkanska vojska.
Surlić kaže da je to svakako domen indentiteta, Čitaku je iskoristila priliku da zanemari i zatre bilo kakav trag srpskog identiteta na KiM, njena reakcija je deplasirana, potire se pravo srpske zajednice na KiM da uživa kulturnu baštinu ali i da obeležava važne istorijske datume.
Prema njegovim rečima, ideja današnje Prištine je monoetnički koncept gde se srpskom narodu potire svako pravo na istoriju i kulturu.
Ekonomsko povezivanje regiona je u usponu.
Surlić kaže da se rezultati vide i ključno je sprovesti u delo sve inicijative, koje uključuju Berlinsku proces i mini Šengen i dodaje da se oseća sloboda, bolji protok ljudi, roba i usluga između tri zemlje, a očekuje se priključivanje i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.
