Izvor: Studio B, 17.Dec.2013, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Angela Merkel položila zakletvu
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je danas na tu funkciju izabrana u trećem mandatu, položila je zakletvu pred poslanicima Bundestaga.
U zakletvi je obećala da će svoju snagu posvetiti blagostanju, koristi i zaštiti nemačkog naroda, da će Ustav i zakone svoje zemlje poštovati i braniti, obaveze savesno ispunjavati i prema svima biti pravdena.
''Tako mi Bog pomogao'', rekla je i ovaj put Merkelova, koja po zakonu ima mogućnost da izostavi te reči.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << />
Nemački predsednik Joahim Gauk je danas, po izboru Angele Merkel za kancelara, svečano imenovao novu vladu "velike koalicije" demohrišćana i socijaldemokrata, u kojoj je po prvi put u posleratnoj istoriji države na čelu Ministarstva odbrane jedna žena - dosadašnji ministar rada Ursula fon der Lajen.
Gauk je prvo, u skladu s Ustavom države, oficijelno imenovao Merkel za kancelara, nakon što je ona u prvom krugu glasanja, ogromnom većinom glasova poslanika Bundestaga izabrana za šefa nove vlade ''velike koalicije''.
Za Merekelovu je glasalo 462 poslanika od ukupno 621 predatih važećih glasačkih listića. Protiv je bilo 150, a uzdržanih devet poslanika.
Takozvana "kancelararska većina" u ovom, 18. sazivu Bundestaga, iznosila je 316 glasova od ukupno 631 poslanika, tako da je Merkelova dobila znatno više od ustavom predvidjenog, neophodnog broja glasova.
Njeni demohrišćani, koji su najjača parlamentarna frakcija, imaju čak 311 poslaničkih mesta, a njeni koalicioni partneri, socijaldemokrate, druga po snazi partija, 193 poslanika.
Nemačka je danas, 86 dana posla izbora, što je najduži period do sada, dobila vladu "velike koalicije" demohrišćana i socijaldemokrata, kakvu je Mereklova već jednom vodila u svom prvom mandatu.
Nemačka opzicija u ovom sazivu Bundestaga ima svega 127 poslanika - iz redova zelenih i levičara.
U Nemačkoj se, prema Ustavu iz 1949, napisanom uz živo sećanje na strahote Drugog svetskog rata, niko na visokoj funkciji, ni predsednik države, ni savezni kancelar (šef Savezne vlade) ne mogu birati direktnim glasanjem građana, već samo u parlamentu.
Ustav predviđa da se najduže svake četvrte godine raspisuju savezni izbori na kojima građani ove 82-milionske nacije odlučuju o svojim predstavnicima u Bundestagu, kako Nemci zovu donji dom saveznog parlamenta.
Jedan od osnovnih zadataka Bundestaga je izbor saveznog kancelara (ili, kako u inostranstvu jednostavno kažu - kancelara), političara koji u političkom životu Nemačke "igra" glavnu ulogu i predstavlja centar moći i odlučivanja.
Član 63 nemačkog Ustava definiše izbor kancelara.
"Kancelar se, bez diskusije, bira u Bundestagu na predlog predsednika države", kaže se u Ustavu, ali se ne precizira rok u kojem predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.
Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora.
Kad je reč o tehničkoj proceduti izbora kancelara, on (ili ona) se bira tajnim glasanjem u Bundestagu.
Za uspešan izbor je kandidatu za kancelarsku fotelju, čije ime je zapravo poznato još od predizborne kampanje, potrebno da u prvom krugu glasanja dobije takozvanu "apsolutnu kancelarsku" većinu.
Merkelini demohrišćani, koji su najjača parlamentarna frakcija, imaju čak 311 poslaničkih mesta, a socijaldemokrate, druga po snazi partija 193 poslanika, tako da je za Merkelovu "kancelarska većina" od 316 glasova potpuno sigurna.
Nemačka opozcija u ovom sazivu je veoma mala-nju čine partija Levice, sa 64 poslanička mesta i partija Zeleni, koja ima 63 poslanika.
Među živima su socijaldemokrate Helmut Šmit i Gerhard Šreder i demohrišćanin Helmut Kol, rekorder u kancelarskoj fotelji pošto je u njoj ostao punih 16 godina, od 1982. do 1998. godine.
