Izvor: Press, 17.Apr.2013, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Angela Merkel napušta politiku 2015. godine?
- Merkel, podrazumeva se, nastupa na saveznim izborima u septembru, naravno, za ceo zakonski period- rekao je Zajbert, demantujući diskusije o tome odlazi li "čelična Frau", koja čvrsto u svojim rukama drži evropsku i nemačku poliltiku, zbog čega je, naročito na evropskom jugu, žestoko kritikovana.
Povod za diskusiju o povlačenju Merkelove je upravo objavljena knjiga urdenika "Bilda" Nikolaus Blomea u kojoj se, između ostalog, ukazuje na to da Merkel želi 2015. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << godine dobrovoljno da se povuče, pošto ona smatra da je 10 godina na kancelarskoj funkciji maksimum i pošto, veruje se, ne želi da nastupa i na izborima 2017. godine.
Opoziciona Socijaldemokratska partija (SPD) i njen kancelarski kandidat Per Štajnbrik, "izazivač" Merkelove na ovim izborima 22. septembra, tražili su jasnu sliku povodom tih saznanja.
- Građanima mora biti objašnjeno da li biraju kandidatkinju za dve ili za četiri godine... odlučujuće je da li će ona to demantovati ili potvrditi....- rekao je u Hanoveru Štajnbrik.
Iz redova njenih demohrišćana stigli su demanti, odnosno, potvrde da ona nastupa za ceo zakonski period.
- Naravno da Merkelova nastupa za ceo zakonski period. U tome nema ni najmanje sumnje. I uz put, Merkel će tek 2020. godine biti toliko stara, koliko je danas Štajnbrik- rekao je generalni sekretar njene Hrišćansko-demorkatske unije (CDU) Herman Gree.
Merkelova je, navodno, više puta u uskim grugovima društva, kako navodi Blome u svojoj knjizi, ukazala na to da ona smatra 10 godina maksimalnim vremenom za kancelarsku službu, a njoj će na jesen 2015. godine, pod skoro pa sigurnom pretpostavkom da će ove izbore dobiti, biti decenija na čelu nemačke vlade.
I Merkelovoj je, prenose mediji, jasno da 2017. godine ne želi i ne može da nastupa na saveznim nemačkim izborima.
Ona je, podseća se, još kao ministar polovinom devedesetih godina prošlog veka, pledirala na to da tadasašnji kancelar i kancelar "rekorder" sa više od 16 godina kancelarske službe, njen "politički otac" Helmut Kol treba da oslobodi mesto nasledniku.
To što je Kol 1998. godine, ipak, nastupao na izborima i izgubio od Gerharda Šredera, Merkelova je, navode mediji, smatrala za grešku, koji, ukazuje se, ni u kom slučaju ne želi da ponovi.
Ukoliko bi se Merkelova, zaista odlučila da se dobrovoljno povuče iz politike, bila bi prvi nemački posleratni kancelar koji je to učnio, ukazje štampa, dok šef Evropskog parlamenta Martin Šulc (SPD) kaže da je svejedno kako će izgledati izbori, važno je da je debata o nasledniku Merkelove otvorena.
Sudeći prema anketama, Merklova je apsolutni favorit na izborima, zakazanim za 22. septembar i, kada bi Nemci direktno mogli da biraju kancelara, izabrali bi ponovo baš nju.
Koja i kakva će koalicija, međutim, vladati 82- milionskom Nemačkom, otvoreno je pitanje, a često se pominje da bi, ukoliko sadašnjoj koaliciji ne uspe da sastavi novu vladu, onda to ponovo mogla da bude takozvana "velika koalicija" demohrišćana i SPD, sa Merkelovom na čelu-kakvu je ona već jednom, u svom prvom mandatu i vodila.
Kada je reč o paradoksima nemačke politike, onda se ukazuje da, i kada je reč o socijalnoj pravednosti, Nemci više veruju njoj, nego socijaldemorkati Štajnbriku, a cinici kažu, aludirajući na nisku popularnost partije, da se SPD još samo tome može nadati -dobrovoljnom povlačenju Merkelove.
Pogledaj vesti o: Angela Merkel
