Izvor: B92, 19.Jul.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
100 minuta Angele Merkel
Berlin -- Nemačka kancelarka Angela Merkel, na tradicionalnoj konferenciji za medije pre odlaska na godišnji odmor, govorila je o poplavama, Grčkoj, špijuniranju...
Govorilo se od poplava, preko Grčke do budžeta i američke špijunaže, ali je, kako ocenjuju analitičari, ostala dužna mnoge odgovore, premda je govorila 100 minuta.
Merkelova je govoreći o američkoj šijunaži pozvala na strpljenje, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ''američkim partnerima'' potrebno vreme za razjašnjenje i naglasila da se ne može mešati u pravno stanje drugih zemalja, da Nemačka nije zemlja koja nadgleda.
''Našim američkim prijateljima je potrebno vreme za razjašnjenje....američki predsednik je obećao kooperaciju pri razjašnjenju..u Nemačkoj ne važi pravo jačeg, nego snaga prava...kao nemački kancelar, ne mogu se mešati u pravno stanje drugih zemalja.....nemačka vlada stremi internacionalnim pregovorima na temu zaštite podataka....'', samo su delovi odgovora Merkelove na ovoj konferenciji, koje su proteklih godina vođene u opuštenoj, letnjoj atmosferi, što ovaj put, saglasni su u raznim medijima, nije bilo.
Merkelova je odgovarala pred oko 250 novinara, a nemački mediji ističu da je izgledalo kao da žuri, jer je dva minuta ranije od plana počela konferencija za štampu i navode da je, posle par pohvala o učinku svoje vlade u eliminisanju šteta od poplava, koje su teško ovog leta pogodile Nemačku, uspesima za spas Grčke i evra i konsolidaciji budžeta, prešla na glavnu temu - američku špijunažu - i tu istakla da nije moguće da ona da analizu programa ''Prizma''.
''Rad nije završen. On traje'', rekla je Merkelova povodom američke špijunaže, ne želeći da precizira čvrst vremenski okvir i plan do rezultata.
Ona je istakla da je katalog pitanja dostavljen Americi i da sada ostaje samo da se ''čeka na odgovor''.
''Mi vršimo pristisak. Jasno smo naglasili da su nam odgovori na pitanja iz tog kataloga važni'', rekla je Merkelova, koja nije želela ili nije mogla da odgovori na novinarsko pitanje o tome da postoje dva identična programa ''Prizme'', kako je iz njene vlade juče rečeno.
Nemačka vlada je juče, naime, odbacila medijske izveštaje u kojima se kaže da je Bundesver (nemačka vojska) još 2011. godine u svojoj misiji u severnom Avganistanu bio informisan o američkom špijunskom projektu ''Prizma'' i ukazala na postojanje dva programa istog imena, što je naišlo na oštru kritiku opozicije, nezadovoljne stavom vlade u Berlinu da ništa nije znala o američkom špijuniranju pre nego što je to odbegli američki obaveštajac Edvard Snouden obelodanio.
Portparol vlade Štefen Zjabert je juče rekao da, prema podacima nemačke obaveštajne službe, egzistira, doduše, jedan program NATO-a, nazvan ''Prizma'', koji, ipak, nije, kako je rekao, identičan sa ''Prizma'' programom američke NSA, o kome se već nedeljama žustro debatuje.
Nemački mediji prenose da je juče i posle jednočasovne konferencije za štampu u vladi, ostalo i dalje otvoreno pitanje da li između ta dva programa postoji veza i da li je ''avganistanska'' ''Prizma'' deo velikog špijunskog projekta.
Merkelova je danas, na konferenciji za štampu, bila veoma štedljiva u direktnim kritikama Amerike i ponovo zahtevala od Bele kuće da se, u aktivnostima u Nemačkoj, poštuju nemački zakoni.
''Na nemačkom tlu, mora se nemačko pravo poštovati'', rekla je i citirala svog prethodnika Gerharda Šredera da u Nemačkoj i Evropi ne važi pravo snažnijeg, nego snaga prava i rekla da ona to očekuje od svakog.
Merkelova je ukazala na rad velikog broja grupa, koje obrađuju američki špijunski skandal i, bez navođenja konkretnih detalja, rekla da postoji jedan plan od osam tačaka za poboljšanja zaštite podataka.
Ona je zamolila za strpljenje i rekla da je prerano pričati o konsekvencama, sve dotle dok se ne završi analiza spornog programa nadgledanja američke obaveštajne službe.
''Našim američkim partnerima je potrebno vreme za proveru. Ja bih tu radije sačekala'', rekla je Merkelova, a mediji ocenjuju da je ona u američkoj špijunskoj aferi uzela ulogu bespomoćnog posmatrača.
Mekrelova je isključila i mogućnost personalnih posledica iz ove afere i rekla da njen ministar unutrašnjih poslova Hasns-Peter Fridrih, na koga se ovih dana ruši ''drvlje i kampenje'', kao i njen šef Kancelarske službe Roland Pofala, takođe, na udaru žestokih kritika opozicije, uživaju njeno puno poverenje.
I danas je Merkelova ostala pri tome da je za aferu saznala iz medija, a na pitanje da li strahuje da se njeni telefoni prisluškuju, odgovorila da ne strahuje, jer se to, kako je rekla, među prijateljima ne radi.
Na pitanje da li ima nekakav predlog za odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, Merkelova je rekla da je on već doneo odluku.
'On je doneo odluku, i pre toga nisam pitana'', rekla je Merkelova.
Njena letnja konferencija je već naišla na kritike, rečite i za ''bitku spremne'' opozicije, koja se nada da će 22. septembra, na saveznim izborima, preuzeti zemlju u svoje ruke.
Sekretar poslaničkog kluba opozicione partije Zeleni Folker Bek povukao je za vreme njene konferencije za štampu razočaravajući bilans.
''Njen nastup na bundespresekonferenciji nije bila samo uvreda za one koji su je slušali i očekivali objašnjenje, već i intelektualna uvreda saradnika Kancelarske službe, jer se tako čini, kao da čovek ni o čemu nije imao pojma'', rekao je Bek.
Merkelova 22. jula, kako navode mediji, odlazi na tronedeljni odmor, a posle toga je čeka vruća izborna kampanja, pred savezne izbore na kojima će više od 60 miliona Nemca s pravom glasa odlučivati o tome ko će voditi Nemačku u naredne četiri godine. Ankete pokazuju da bi Nemci, kada bi direktno mogli da biraju kancelara, ponovo želeli baš nju, a ne njenog ''izazivača'', kancelarskog kandidata socijaldemokrata Petera Štajnbrika.
