Izvor: B92, 03.Jan.2014, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
10 najvažnijih događaja u svetu
Edvard Snouden, novi papa Franja, treći kancelarski mandat Angele Merkel, smrt Nelsona Mandele i oslobađanje Hodorkovskog, udarni su događaji u svetu u 2013.
Ovo je pregled 10 najvažnijih svetskih događaja agencije Beta.
1. SNOUDEN - UZBUNJIVAČ ILI ŠPIJUN - Edvard Snouden, bivši kompjuterski analitičar u američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji(NSA) obelodanio je detalje aktivnosti te obaveštajne službe u nadzoru i praćenju telefonskih razgovora i internet komunikacija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Iako se godinama spekulisalo o špijunskim aktivnostima NSA, podaci koje je Snouden prosledio uglednim svetskim medijima, ukazali su na obim praćenja. Dok mnogi Snoudena smatraju herojem i uzbunjivačem koji je razotkrio tajne aktivnosti koje zadiru u privatnost i dovode u pitanje osnovne gradjanske slobode, vlasti u Vašingtonu su ga optužile za špijunažu i kradju vladine imovine. Trenutno je u Rusiji gde mu je odobren privremeni azil, što je uzdrmalo odnose Vašingtona i Moskve. Zbog bure koju je izazvalo obelodanjivanja podataka o tajnom prisluškivanju gradjana Amerike i lidera širom sveta, predsednik SAD Barak Obama naložio je da se preispitaju operacije NSA.
2. SIRIJA - PRETNJA HEMIJSKIM ORUŽJEM - U Siriji je tokom čitave godine nastavljen gradjanski rat bez izgleda za skoro okončanje, uprkos pogibiji više od 120.000 ljudi i gotovo devet miliona raseljenih. Nasilje je kulminiralo 21. avgusta kada su snage sirijskog predsednika Bašara el-Asada bacile na jedno predgradje Damaska nervni gas sarin od koga je stradalo 1.429 ljudi. Američki predsednik Barak Obama saopštio je da će od Kongresa tražiti da odobri napad SAD na sirijska postrojenja hemijskog oružja, ali je usvajanjem istorijske rezolucije u Savetu bezbednosti UN, u okviru rusko-američkog sporazuma o uništavanju sirijskog hemijskog oružja, uklonjena pretnja američke intervencije. Sirija je pristala da zalihe hemijskog oružja poveri UN, koje su dale mandat Organizaciji za zabranu hemijskog oružja, ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za mir, da nadgleda njegovo uništavanje, za šta je rok sredina 2014. Istovremeno, sukobi snaga sirijskog režima i pobunjenika ne jenjavaju, a izbili su sukobi i u redovima samih pobunjenika, koji su se raslojili na islamiste i umerene sekulariste koji imaju podršku Zapada. Za 22. januar zakazana je mirovna konferencija u Ženevi.
3. POVLAČENJE PAPE I PROMENE U VATIKANU - Papa Benedikt XVI iznenadio je svet najavom da se 28. februara povlači sa mesta poglavara Rimokatoličke crkve što je praktično bez presedana u istoriji te crkve. Medjutim, period "prazne stolice" nije dugo trajao pošto je konklava već 13. marta izabrala novog papu, Argentinca Horhea Barija Bergolja koji je uzeo ime Franja. On je prvi papa Latinoamerikanac i prvi papa jezuita. Važi za jednog od neformalnijih i skromnijih papa u novijoj istoriji Vatikana. Američki časopis Tajm proglasio ga je za Ličnost godine, a tokom 2013. bio je najpopularnija osoba na internetu. svetsku pažnju je privukao stavom da homoseksualce ne treba marginalizovati već ih integrisati u društvo. Povodom skandala sa zlostavljanjem dece u okviru Katoličke crkve, papa Franja je najavio formiranje specijalne komisije za zaštitu maloletnika u crkvi mada je samo dan ranije odbio da podatke o broju zlostavljane dece preda UN. Papa Franja od dolaska u Vatikan zagovara reformu preglomaznog aparata katoličke crkve i poziva na povratak ranohrišćanskim vrednostima siromaštva, ljubavi i humanosti, a 77. rodjendan proslavio je u društvu četiri beskućnika.
4. HODORKOVSKI - NA SLOBODI POSLE 10 GODINA - Ruski predsednik Vladimir Putin neočekivano je 19. decembra najavio pomilovanje bivšeg vlasnika Jukosa Mihaila Hodorkovskog koji je dan kasnije izažao iz zatvora posle više od 10 godina. Hodorkovski je bio osudjen na 13 godina zbog pranja novca i korupcije u aferi za koju mnogi tvrde da je bila obračun vlasti sa tim kritičarem Kremlja, koji je finansirao opoziciju. Kazna mu je potom smanjena na 11 godina, pa je trebalo 2014. da bude oslobodjen. Hodorkovski je po oslobadjanju otišao u Berlin nakon čega je saopšteno da se bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer zauzeo za njegov slučaj, uz podršku kancelarke i ministra spoljnih poslova. Iz zatvora su posle usvajanja zakon o amnestiji 23. decembra oslobodjene i dve članice grupe Pusi Rajot Nadežda Tolokonikova i Marija Aljohina koje su bile osudjene na dve godine zatvora za huliganstvo zbog pank-molitve u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. One su najavile da će nastaviti da se bore protiv toalitarnog režima i da pomažu političke zatvorenike.
5. UKRAJINSKO BALANSIRANJE NA ŽICI IZMEDJU RUSIJE I EU - Ukrajina je, skoro 10 godina posle Narandžaste revolucije, ostala podeljena izmedju istoka i zapada, Rusije i EU. Odbijanje predsednika Viktora Janukoviča da u novembru potpiše sporazum o pridruživanju sa EU rezultirao je protestima proevropski nastrojenih gradjana, koji se protive vezivanju za Rusiju. Policija je punom silom nasrnula na demonstrante na glavnom kijevskom Trgu nezavisnosti, što je naišlo na osudu Zapada, koji je uprkos ranijem uslovljavanju sporazuma o pridruživanju oslobadjanjem iz zatvora bivše premijerke Julije Timošenko, ponudio Ukrajini bezuslovnu pomoć potrebnu za izvlačenje iz finansijskih teškoća. Janukovič je neko vreme balansirao na žici izmedju Brisela i Moskve, da bi naposletku otputovao u Rusiju i od njenog predsednika Vladimira Putina dobio uveravanja da će Moskva znatno smanjiti Kijevu cenu gasa i kupiti ukrajinske državne obveznice u vrednosti od 15 milijardi dolara. U Kijevu i dalje traju masovni protesti na kojima se sada traže i ostavke predsednika i vlade.
6. EGIPAT: REVOLUCIJA OKRENULA PUN KRUG - Prvi demokratski izabrani predsednik u Egiptu Muhamed Mursi svrgnut je posle godinu dana u vojnom udaru 3. jula, čemu su prethodili masovni protesti u kojima je tražena njegova smena. Mursijevi kritičari tvrdili su da je iskoristio poziciju samo da bi ojačao moć svog Muslimanskog bratstva. Čin egipatskih generala koji su uhapsili Mursija rezultirao je, medjutim, protestima njegovih pristalica, što je dovelo do novih okršaja i podela. Od Mursijevog hapšenja, u uličnim sukobima je stradalo više od 1.000 ljudi, a hiljade pripadnika Bratstva je pritvoreno u akciji novih prelaznih vlasti koje kažu da žele da demokratizuju i reformišu zemlju. Analitičari ocenjuju da je egipatska revolucija obrnula pun krug od dramatičnog i euforičnog svrgavanja višedecenijskog lidera Hosnija Mubaraka u februaru 2011, a da li će Egipat zaista krenuti putem demokratije pokazaće izbori planirani za 2014, na kojima je otvorena vrata za kandidaturu ostavio i ministar odbrane, general Abdul Fatah el-Sisi, koji je i predvodio državni udar protiv Mursijeve vlade.
7. IRAN NA REFORMSKOM KURSU - Posle osam godina vladavine konzervativnog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji nakon dva mandata više nije mogao da se kandiduje, Iran je u julu na izborima dobio novog predsednika. Hasan Rohani brzo je potvrdio reputaciju reformiste i najavio zaokret u spoljnoj politici, naročito prema Zapadu. Tokom boravka u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, Rohani je u septembru napravio dva značajna iskoraka - telefonom je razgovarao s predsednikom SAD Barakom Obamom o rešavanju nedoumica oko nuklearnog programa Teherana, dok je u intervjuu CNN-u osudio zločine nacista nad Jevrejima, što je značajna promena budući da je njegov prethodnik Ahmadinedžad negirao holokaust. U novembru na pregovorima u Ženevi Iran je sa šest svetskih sila postigao privremeni sporazum prema kojem će Teheran ograničiti nuklearne aktivnosti u zamenu za delimično ukidanje sankcija Zapada. Taj dogovor trebalo bi da vodi konačnom sporazumu kroz šest meseci.
8. ANGELA MERKEL - TREĆI PUT KANCELARKA - Nemački demohrišćani kancelarke Angele Merkel u septembru su ubedljivo pobedili na parlamentarnim izborima, ali, iako su znatno poboljšali izborni rezultat osvojivši 41,5 odsto glasova, konzervativci nisu mogli da naprave vladu kontinuiteta, jer njihov manjinski koalicioni partner Slobodne demokrate ministra spoljnih poslova Gida Vestervelea nisu prešli cenzus. Time je Angela Merkel po drugi put bila prinudjena na "veliku koaliciju" sa socijaldemokratama (SPD). Merkel je 17. decembra u Bundestagu po treći put izabrana za saveznu kancelarku. Prethodno su šefovi tri stranke koje čine novu vladu - CDU, njoj bliska CSU i SPD, potpisali koalicioni sporazum čiji je moto "Oblikovati budućnost Nemačke". Prethodilo je glasanje članstva SPD o stupanju u veliku koaliciju što je prvi put da se baza neke nemačke političke stranke izjašnjavala o ovakvoj temi. Nova nemačka vlada je treća velika koalicija u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. Konzervativci i socijaldemokrate su zajedno vladali od 1966. do 1969. i u prvom mandatu kancelarke Merkel, 2005-2009.
9. ODLAZAK BORCA PROTIV APARTHEJDA - Bivši predsednik Južnoafričke Republike i borac za crnačka prava Nelson Mandela umro je 5. decembra u 96. godini. Bio je jedna od najpopularnijih i najprepoznatljivijih ličnosti - simbol savremenog sveta. Mnogi su ga smatrali i jednim od retkih univerzalnih moralnih autoriteta današnjeg vremena. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993, zajedno sa bivšim južnoafričkim predsednikom Frederikom de Klerkom sa kojim je 1990. počeo pregovore o mirnom okončanju aparhtejda i podeli vlasti sa crnačkom većinom. Proteklu godinu obeležio je i odlazak bivše britanske premijerke Margaret Tačer koja je umrla 8. aprila. Poznata kao "čelična lejdi", Tačerova je bila premijerka od 1979 do 1990. i prva žena koja je obavljala tu dužnost u Britaniji. Ostaće upamćena kao jedan od najkontroverznijih političara 20. veka. Venecuela je 5. marta ostala u šoku kada je objavljeno da je umro predsednik Ugo Čaves u 58. godini. To je otvorilo period nesigurnosti u zemlji duboko podeljenoj izmedju pristalica i protivnika čoveka koji je dominirao političkim životom od dolaska na vlast 1998.
10. BLOKADA AMERIČKE VLADE - STRAH OD NOVE KRIZE - Američka vlada je u oktobru ušla u delimičnu blokadu i dospela na ivicu bankrota, ponovo šireći strah od nove ekonomske krize u svetu. Uoči stupanja na snagu ključnih odredbi reforme zdravstva 1. oktobra, republikanci koji kontrolišu Predstavnički dom Kongresa SAD, uslovili su produženje finansiranja vlade i posle tog datuma i podizanje granice zaduživanja posle 18. oktobra, odlaganjem te reforme. Demokrate koji kontrolišu Senat to su odbile, pa je vlada dospela u delimičnu blokadu čime je 800.000 zaposlenih u federalnim službama otišlo na prinudni odmor. Posledice po svetsku ekonomiju bile bi teže da u poslednjem trenutku nije postignut dogovor o podizanju granice zaduživanja, jer posle 18. oktobra SAD ne bi mogle da plaćaju svoje obaveze prema inostranstvu što bi značilo bankrot.
